Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije uputio je resornom Ministarstvu rudarstva i energetike inicijativu za stvaranje strateških rezervi struje, koje bi se koristile tokom energetskih kriza, kroz proces konzerviranja, a ne potpunog gašenja termo-blokova za koje je planirano da postepeno prestanu sa proizvodnjom.
Prema rečima Milorada Grčića, vršioca dužnosti direktora EPS-a, strateška rezerva znači konzerviranje svih elektrana, koje treba da prestanu sa radom, i njihovo pokretanje u slučaju energetske krize.
U praksi to znači da bi tu rezervu činili zastareli termo blokovi u vlasništvu EPS-a, planirani za gašenje.
Nadležni u tom preduzeću tvrde da bi na taj način bili sačuvani postojeći proizvodni kapaciteti i sagrađeni novi, kao i da bi se obezbedilo stabilno snabdevanje uz nepromenjene cene za domaćinstva u Srbiji.
Strateške rezerve struje dobijene iz uglja
Kao jedan od argumenata nadležnih u EPS-u, ističe se da se takvo rešenje primenjuje i u Evropskoj uniji. Primera radi, jedna od zemalja koja ima strateške rezerve struje dobijene iz uglja je Nemačka.
Dok energetičari i ekonomisti smatraju da je predlog koji stiže iz EPS-a dobar i racionalan te da ga treba usvojiti, ekolozi su izričito protiv i smatraju da se time indirektno želi zadržati proizvodnja struje iz uglja čime se zagađuje životna okolina.
Ekspert za energetiku Miloš Zdravković ističe da se radi o prihvatljivom predlogu koji nudi adekvatna rešenja kako se uhvatiti u koštac sa posledicama energetskih kriza.
– Kada dođe do krize dobro je imati strateške rezerve struje. Na ovaj način koji se predlaže to je moguće ostvariti. Dakle, termo-blokovi koji su planirani za gašenje ne treba da budu u potpunosti deaktivirani. Naravno, kada je situacija sa snabdevanjem redovna i stabilna oni ne treba da učestvuju u procesu proizvodnje. U slučaju da do krize dođe oni bi bili dekonzervirani i iz njih bi se privremeno proizvodila struja dok kriza ne prođe. Na taj način bi se istovremeno postiglo više efekata. Srbija bi imala dovoljno struje, ne bi morala da je uvozi iz inostranstva po višoj ceni, a prodajom viškova EPS bi inkasirao više novca – navodi naš sagovornik.
– S takvim razmišljanjem slaže se i Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.
– Svakako bi trebalo prihvatiti tu inicijativu. Mislim da je najracionalniji način na koji način bi to moglo da se sprovede taj da budu konzervirani termo-blokovi predviđeni za gašenje u termoelektranama koje i dalje rade. Na taj način se veoma brzo konzervirana postrojenja ponovo aktiviraju za proizvodnju struje. To bi primera radi moglo da se ostvari na blokovima koji treba da se ugase u termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu – objašnjava naš sagovornik.
Konzerviranje zastarelih termo blokova EPS-a
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je takođe za to.
– Konzerviranje termoelektrana je način na koji strateške rezerve mogu uspešno da se realizuju. Ako danas u uslovima krize Nemci reaktiviraju svoje termoelektrane i iz njih proizvode struju zašto bi se onda Srbija odricala termo kapaciteta. Sasvim je izvesno da su vetroparkovi i drugi obnovljivi izvori ono čemu treba težiti ali je izvesno da će se struja proizvoditi dominantno na taj način tek u budućnosti. Do tad treba obezbeđivati energente za proizvodnju struje iz dostupnih izvora. Jednostavno, nemamo luksuz da ostanemo bez električne energije. Figurativno rečeno „najskuplja“ struja je ona koje nema – ističe Savić.
S druge strane, Zvezdan Kalmar, programski koordinator Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), kaže za Danas da ne postoji nijedan razlog kojim bi moglo da se opravda konzerviranje zastarelih termo blokova EPS-a planiranih za gašenje.
– Inicijativa nadležnih u EPS-u predstavlja pokušaj očuvanja prozivodnje struje iz uglja na „mala vrata“, protivno opredeljenju da se termo postrojenja kao veliki zagađivači gase. U slučaju da do konzerviranja termo blokova na izdisaju dođe nastavilo bi se sa zagađivanjem životne sredine i trošila bi se finansijska sredstva na održavanje postrojenja koja rade samo povremeno čime je njihova učinkovitost smanjena. Potpuno je jasno da bi tako nešto bilo pogrešno – navodi Kalmar.
Prema njegovim rečima, umesto toga treba graditi reverzibilne hidroelektrane.
– Upravo reverzibilne hidroelektrane služe za stvaranje rezervi struje koje se troše u uslovima kada njena proizvodnja nije dovoljna za podmirivanje potreba potrošača. Njih treba graditi, a ne konzervirati termoelektrane. Takođe, da bi se obezbedile dovoljne količine struje iz sopstvene proizvodnje treba se orijentisati i na izgradnju gasnih elektrana kao i postrojenja na biomasu koje Srbija ima u izobilju, a vrlo se malo koristi u procesu proizvodnje električne energije – naglašava naš sagovornik.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay