Transportnim kompanijama u Srbiji nedostaje između 5 i 6 hiljada profesionalnih vozača kamiona, procene su Nacionalne asocijacija špediterskih društava i agenata PU „Transport i logistika“.
Srbiji nedostaju tri kategorije vozača, podseća predsednik Asocijacije Slavoljub Jevtić – vozači međunarodnog transporta, kojih nedostaje najviše, oni koji rade samo u domaćem transportu, kao i vozači u distribuciji, odnosno snabdevanju velikih gradova.
Svim kompanijama koje se bave organizacijom transporta, kao i špediterskim kompanijama, veliki je problem da obezbede neophodan broj vozača u ovom trenutku, ističe.
“Jedan od novonastalih problema je i da smo došli u situaciju da je dosta naših vozarskih kompanija osnovalo kompanije u inostranstvu da bi mogli da rade, pa vozači sada odlaze tamo kod njih. Drugi problem je da određene kompanije iz Zapadne Evrope dolaze u Srbiju i kupuju naše firme kako bi, pre svega, obezbedile vozače”, rekao je Jevtić za RTS.
Profesionalnih vozača nema dovoljno nigde u svetu. Nemačkoj manjka 80.000, a na pragu penzije je svaki treći. Velika Britanija traži 58.000 vozača cisterni. Slovački prevoznici nedavno su apelovali na nadležne da reaguju, kako bi se sprečio „britanski scenario“.
Može li obrazovanje rešiti problem?
Jevtić je podsetio da se, po normalizaciji situacije prouzrokovane pandemijom, u prošlom periodu pojavila još veća potreba za vozačima, paralelno sa rastom proizvodnje i dostave, kao i intenzivnijim logističkim aktivnostima. Kao adekvatan odgovor na ovu situaciju, on predlaže da se obrati pažnja na obrazovanje profesionalnih vozača.
Slična je i procena Aleksandra Spasića, generalnog sekretara Poslovnog udruženja Međunarodni transport, koji navodi da je u Britaniji, primera radi, alarmanto stanje koje svi osećaju.
I on ističe da je obrazovanje jedan od predloga za rešavanje problema.
“ Zapostavili smo taj izbor profesionalnog vozača. Srednje saobraćajne škole, iako im je zakonom dato da stvore vozače sa ‘C’ kategorijom, da ti ljudi mogu, kada završe škole, da upravljaju teškim teretnim vozilima, to ne rade. Oni izlaze sa ‘C’ kategorijom i moraju da čekaju 21 godinu. Pa ko će da čeka od 18 do 21 godine da tek onda postane vozač”, pita se Spasić.
Situacija je daleko složenija kada se sagledaju i troškovi za obuku i licencu.
“Od pre dve godine imamo obavezu da vozač mora da se licencira. Prvo da krene na inicijalnu obuku, a posle i na dodatnu obuku u neki od centara u Srbiji. A cene, koje su u Srbiji bar pet puta veće nego u svetu, jedan su od razloga zašto se odbijaju ti mladi ljudi”, ukazao je Spasić.
Izvor: Radio Televizija Srbije
Foto: Pixabay