Home VestiEkonomija Zbog sankcija Rusija koristi Srbiju kao odskočnu dasku ka evropskom tržištu

Zbog sankcija Rusija koristi Srbiju kao odskočnu dasku ka evropskom tržištu

by bifadmin

“Pre svega želimo da izvezemo našu robu u Srbiju, a zatim da je izvezemo u evropske države”, kaže u razgovoru za RSE Tatjana Trofimova, menadžerka zadužena za izvoz ruskoj kompaniji “Almando Melado”.

U Beograd je zajedno sa oko 50 ruskih privrednika došla na Srpsko-ruski poslovni forum, koji je u organizaciji Privredne komore Srbije i Ruskog izvoznog centra održan 4. i 5. oktobra.

Kompanija za koju radi sa sedištem u Novočeboksarsku u centralnom delu Rusije trenutno izvozi tekstilne proizvode samo u susedni Kazahstan i Estoniju.

“Došli smo u Srbiju da nađemo partnere u Evropskoj uniji (EU), možda čak i da pokrenemo proizvodnju ovde”, kaže Trofimova.

Prva stanica Srbija, zatim EU

Sličan motiv u Srbiju je doveo i Svetlanu Sjenkjevič, šeficu odeljenja za izvoz u kompaniji “Kreit” iz Sankt Peterburga koja se bavi proizvodnjom ortopedskih pomagala i medicinskog materijala.

“Ovde smo da vidimo da li možemo da krenemo napred i distribuiramo naše proizvode u Srbiju, jer je Srbija više evropska zemlja i (odavde) možemo dalje distribuirati u bilo koju zemlju koja je blizu”, kaže u razgovoru za RSE Svetlana Sjenkjevič.

Njena kompanija, kako kaže postoji više od 20 godina, zapošljava više 250 ljudi, a ovo je prvi put da pokušavaju svoje proizvode da plasiraju u Srbiji. Za Srbiju kao interesantno novo tržište saznali su od Ruskog izvoznog centra, koji je učestvovao u organizaciji poslovnog foruma u Beogradu.

Evgenij Lobašov, menadžer kompanije Jandeks, kaže da je sa taksi službom ta kompanija već prisutna u Srbiji. Sada se nadaju proširenju usluga.

“Ovde smo došli da predstavimo rešenja koji pomažu u smanjenju troškova logistike. Tražimo partnere u Srbiji među trgovinskim kompanijama, trgovinama na malo, kurirskim službama. Verujem da poslovanje u Srbiji može biti od koristi za proširenje posla na evropsko tržište”, pojašnjava Lobašov za RSE.

Ruski izvoz opterećen sankcijama

Ruska ekonomija se već sedmu godinu, od 2014. godine, suočava sa posledicama ekonomskih sankcija nametnutih od strane EU zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Sankcije su dovele do zatvaranja evropskog tržišta za ruske kompanije.

Rusija, prema izveštaju Atlantskog saveta iz maja 2021. beleži godišnji rast od 0,3 odsto, dok je prosek na svetskom nivou 2,3 odsto.

“Sankcije su prepolovile strano kreditiranje i strane direktne investicije i moguće smanjile ekonomski rast Rusije za 2,5-3 procenta godišnje, što iznosi oko 50 milijardi američkig dolara na godišnjem nivou”, navodi se u izveštaju Atlantskog saveta.

Sankcije, uz dodatne poteškoće u logistici, izazvane pandemijom COVID-19, naterale su ruske kompanije da traže alternativne puteve, a na tom putu našla se i Srbija, koja je od 2012. godine zvanično kandidat za članstvo u EU, međutim evrointegracije i dalje nisu završene.

Upravo zbog saradnje sa te dve države Srbija je na meti kritika sa zapada. (TE-TO se gradi uz NIS-ovu Rafineriju nafte u Pančevu (na fotografiji) i proizvodiće električnu i toplotnu energiju od prirodnog gasa.)

Zbog toga, Srbija nije u obavezi da poštuje evropsku spoljnu politiku, što je jedna od kritika koju Brisel upućuje na račun zvaničnog Beograda u svojim godišnjim izveštajima o napretku.

Ukoliko bi ruske kompanije deo proizvodnje preselile u Srbiju, odatle bi se roba mogla plasirati na evropsko tržište.

To je u svojoj izjavi na otvaranju foruma u ponedeljak, 4. oktobra kao prednost naveo ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

“Srbija može da bude najbolji hub za ruske investitore za dalji izvoz u Evropu, jer sve što se proizvodi u Srbiji sutra može da se plasira i na tržište Evropske unije bez carina”, rekao je Popović.

Trgovina uvek nađe put, kaže za RSE Mihail Ivanovič Akopov, direktor moskovske kompanije “Zarubež-Ekspo” koja pruža usluge organizovanja foruma i sajmova.

“Mi (u Rusiji) imamo sankcioni režim, ne možemo da negiramo tu činjenicu. Ali, ipak, politika je politika, a biznis je biznis”, kaže Akopov.

Koje su sankcije primenjene na Rusiju?

EU je od 2014. Rusiji uvela više tipova sankcija. Ekonomske sankcije su usmerene na finansijski, odbrambeni i energetski sektor Rusije, kao i na robu poput elektronike, računara i telekomunikacione opreme.

Finansijske sankcije su uvedene protiv 177 pojedinaca i 48 kompanija. Te sankcije podrazumevaju zamrzavanje njihovih finansijskih sredstava i imovine na teritoriji EU i zabranu poslovanja evropskih kompanija sa pojedincima i preduzećima sa crne liste.

Sankcije podrazumevaju i to da Rusija ne može računati na zajmove Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Slobodna trgovina Srbije i sa EU i sa Rusijom

Srbija, koja je država kandidat za članstvo u EU, ima sporazume o slobodnoj trgovini sa evropskim blokom po osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. ali i sa Rusijom, i to od 2000.

Taj sporazum je u julu 2021. zamenjen Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom i Jermenijom.

Zvanični Brisel na taj sporazum ne gleda blagonaklono, budući da Srbija teži punopravnom članstvu u EU, pa samim tim ima i obavezu da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar