Sve veći pritisak država da se smanji zagađenje ide na ruku proizvođačima energije iz obnovljivih izvora, koji su veoma zavisni od proizvodnje metala, čije vađenje takođe ostavlja velike posledice po životnu sredinu. Srećom, nije sve tako crno, jer postoji način da se i ovaj problem prevaziđe.
Bakar je trenutno jedan od najtraženijih metala na tržištu. On se koristi u proizvodnji raznovrsne tehnološke opreme, a za ovu temu je bitna njegova uloga u proizvodnji rešenja za stvaranje energije iz solarnih, hidro, termalnih i izvora kao što je vetar. On se takođe nalazi i u baterijama za električna vozila.
Otprilike četvrtina proizvedenog bakra u 2021. koristila se u “zelenim tehnološkim rešenjima” za proizvodnju energije. Taj procenat bi u narednoj godini trebalo da poraste na 40 odsto, zajedno sa ekspanzijom ovog energetskog sektora. Tražnja za bakrom bi iz ovog razloga u narednih 30 godina mogla da poraste za 350 odsto a sa njom i cena ovog metala, koja je već duplirana u prošloj godini.
Međutim, ma koliko on bio dragocen za proizvodnju manje škodljivih tehnoloških rešenja, bakar ne raste na drvetu. On se kopa u rudnicima koji uništavaju eko sistem u svom okruženju. Slično je i sa drugim metalima bez kojih je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora nemoguća. Većina rudnika u kojima se metali kopaju zagađuje podzemne vode, ali i zemljište i vazduh.
Toga smo sve svesniji i mi u Srbiji, otkad se govori o kopanju litijuma u blizini Loznice, a posebno od trenutka kada se saznalo da će njega vršiti kompanija Rio Tinto, poznata po neslavnim epizodama uništavanja područja na kojima je kopala.
Rešenje za ovaj problem
Dakle, ako želimo da smanjimo emisiju štetnih gasova, moramo prvo smanjiti proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva. To se ne može uraditi bez proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, koja je, kao što smo videli, neizvodljiva bez kopanja metala.
No, kao jedan od izlaza iz ove nemoguće situacije naučnici vide reciklažu metala. Oni tvrde da se metali poput već pomenutog bakra mogu reciklirati maltene beskonačno, a da u tehnologije za reciklažu nisu potrebna posebna ulaganja jer ih već imamo. Naime, procenjuje se da je u 2020. od ukupne količine bakra na američkom tržištu 35 odsto bilo reciklirano ili ponovno korišćeno.
Izvor: Oil Price
Foto: Pixabay