Cene metala

Cene metala na međunarodnom robnom tržištu na istorijskom su maksimumu, ocenjuje se u novom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova, a prenosi N1. 

Kako se ističe u analizi ekonomiste Ivana Nikolića, urednika MAT-a, značajan rast cena domaćih proizvođača sirovog gvožđa, čelika i ferolegura kao i cele oblasti „proizvodnja osnovnih metala“, te cena elemenata i materijala za ugradnju u građevinarstvu neminovno dovodi do rasta cena u građevinskom sektoru.

Zašto rastu cene građevinskog materijala?

Jedan od uzroka ovog poskupljenja je optimizam vezan za oporavak globalnog privrednog rasta, ali ne treba zanemariti ni privremene poremećaje na tržištu kao što su otežano snabdevanje sirovinama i prekidi u radu rudarskih kompanija zbog širenja zaraze, ali i špekulacije poput nepotrebnog skladištenja. Među razlozima za poskupljenje sirovina u građevinskoj industriji nalaze se i nerealna očekivanja o ubrzanom tempu tranzicije ka zelenoj ekonomiji i infrastrukturnim programima koji bi drastično uvećali tražnju za metalima. Dodatno, popuštanje restriktivnih zdravstvenih mera u martu i aprilu ove godine odrazilo se na rast tražnje koji je značajno premašio rast ponude.

Države su kao izlaz iz krize prouzrokovane pandemijom opredelile značajna finansijska sredstva za kapitalne projekte i razvoj infrastrukture. Ovi projekti se najvećim delom odnose na građevinski sektor. To je, kako se ocenjuje u analiti MAT, uticalo na porast tražnje za elementima i materijalima za ugradnju u građevinarstvu, te je i na globalnom nivou stvoren veliki disbalans između ponude i tražnje.

Za vreme pandemije zabeležena je, navodi Nikolić, još jedna interesantna pojava.

„Diskrecioni dohodak prvobitno planiran za godišnji odmor preusmerava se u adaptaciju životnog prostora te raste potražnja za građevinskim materijalom, ali i građevinskim mašinama sa značajnim učešćem čelika u proizvodnji“, ukazuje on.

Zato, ističe, imamo više cene ovih proizvoda koje se prenose u određenoj meri i na troškovne pritiske u domaćoj industrijskoj proizvodnji.

Plastika najviše poskupela

„Čini se da su problemi oko nabavke sirovina i pepromaterijala bili najizrazitiji u proizvodnji plastičnih masa. Primera radi, proletos, polietilena i polipropilena neophodnih za proizvodnju plastike gotovo da nigde nije bilo. Istovremeno, poskupela je sirova nafta na svetskom tržištu (koja je takođe bitna za ovu proizvodnju), uz zastoj u radu velikih petrohemijskih kapaciteta u Americi i Kini“, ukazuje Nikolić.

Ovo su, ističe, ključni faktori zašto je unutar grupe elementi i materijal za ugrađivanje u građevinarstvu baš cena proizvođača plastičnih masa tj. proizvođača ploča, listova, cevi i profila od plastike imali najveći rast.

Tako su u aprilu cene u proizvodnji ovih proizvoda, kako se navodi, uzletele za čak 33 odsto.

„Jasno je bilo da je posredi jednokratan šok. Narednog meseca se rast cena sveo na 2,1 odsto, da bi tokom juna i jula već imali i redukciju cena od 0,9 odsto i 0,7 odsto. Dakle, izvesno je da su ovde prethodno opisani problemi prebrođeni. To je dobro. Loše je što je nivo cena u proizvodnji ploča, listova, cevi i profila od plastike podignut, i trenutno je za preko 40 odsto veći nego u istom periodu lane“, ističe Nikolić.

Šta nas čeka?

Najveći uticaj na izabranu grupu elementi i materijal za ugrađivanje u građevinarstvu ima „evro bitumen“ za puteve. I „evro bitumen“ za puteve je, ukazuje se, proizvod iz prerade derivata nafte te se njegova cena takođe formira prema kretanju cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu. Iz tog razloga ovde je u julu zabeležen značajan tekući rast cena od oko 4,6 odsto.

Deluje da je trend rasta cena građevinskog materijala dostigao maksimum sredinom ove godine, ocenjuje se u analizi.

„Slabi uticaj privremenih faktora i očekuje se postepena stabilizacija cena. Rizici u pogledu ostvarenja ovakvog scenarija potiču dominantno iz međunarodnog okruženja. Što se tiče domaćeg tržišta, manji rizici su skopčani sa ambicioznim državnim programom subvencija za zamenu stolarije, kotlova za grejanje i izolaciju. Ukoliko bi usled izuzetne zainteresovanosti građana tražnja za ovim proizvodima jednokratno eskalirala u meri da bitno premaši domaće proizvodne kapacitete ishod bi neminovno bila viša cena ovih proizvoda. Zato je dobro da se program sprovodi na srednji rok, nikako jednokratno“, ocenjuje Nikolić.

Dugoročno posmatrano, cena gvožđa, čelika i ferolegura će verovatno rasti i nakon 2021. godine. Na to bitno utiče odluka Kine da smanji proizvodnju sirovog čelika korišćenjem zastarelih kapaciteta, a u cilju redukovanja emisije štetnih gasova. Vlada Kine je najavila ublažavanje uvoznih tarifa na čelik, ali i povećanje izvoznih barijera. Na smanjenje ponude na evropskom tržištu čelika može uticati i uvođenje privremenih anti-damping carina od strane Evropske komisije na hladno valjane proizvode od nerđajućeg čelika poreklom iz Indije i Indonezije, ističe Nikolić u analizi.

Stiže era bakra

„Što se tiče bakra, tražnja i cene će takođe rasti u dugom roku. Dve teme se ističu – ulaganja u digitalizaciju i zelene tehnologije. I Kina i EU uspostavile su planove za oporavak koji podržavaju 5G telekomunikacione mreže, analizu velikih skupova podataka i veštačku inteligenciju. Sem toga, EU je posvećena oporavku kroz tranziciju regiona ka ugljeničnoj neutralnosti do 2050. podržavajući masovnu ekspanziju elektromobila i prateće infrastrukture. Očekuje se da će ovi pokretači tražnje ubrzati dolazak ere bakra, s obzirom na to da je ovaj crveni metal dobar provodnik toplote i električne energije i ključni je input u proizvodnji električne opreme, industrijskih mašina i u građevinarstvu“, navodi Nikolić.

Kineski oporavak se, ističe se u analizi, odrazio kroz viši nivo porudžbina. Već tokom juna 2020. Kina je zabeležila najveći mesečni uvoz bakra ikada. Solarni paneli i vetro-turbine zahtevaju 12 puta veću količinu bakra u odnosu na proizvođače struje prethodne generacije, dok elektromobili koriste četiri puta veću količinu bakra u odnosu na onu koja se koristi u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Izvor: N1

Foto: Pixabay