Uprkos padu broja novozaraženih u velikom delu sveta, broj novih slučajeva u Istočnoj Evropi je i dalje zabrinjavajuće visok, ponajviše zahvaljujući novim, zaraznijim sojevima.
Na globalnom nivou zabeleženo je preko 250 miliona slučajeva Kovida-19. Sudeći prema Rojtersovoj analitici, dnevni broj novih slučajeva u poslednja tri meseca je pao za 36%. To je svetski prosek, koji bi bio i veći da ove brojke ne kvari uglavnom situacija u Istočnoj Evropi gde su ljudi i dalje nepoverljivi prema vakcinama. Naime, od 240 analiziranih zemalja broj novozaraženih trenutno raste u 55. Među njima su od većih zemalja Rusija, Ukrajina, Nemačka i Grčka.
Najgora je situacija u Istočnoj Evropi odakle dolazi polovina novih slučajeva na globalnom nivou. Ovaj region trenutno beleži crne rekorde po broju preminulih. Primera radi, u Ukrajini je samo tokom jučerašnjeg dana zabeleženo 793 preminulih od kovida. U zemlji koja ima 41 milion stanovnika, samo 17,9% nacije je vakcinisano i revakcinisano. Ovo je drugi najgori rezultat u Evropi, odmah iza jermenskog.
Rusija, jedna od korona-krizom najpogođenijih zemalja, beleži rekordan broj zaraženih iako je već nedelju dana u lockdown-u. Danas je imala 39.400 novih slučajeva zaraze i 1.190 smrtnih slučajeva. Iako ima sopstvenu vakcinu, njeno stanovništvo je nepoverljivo, pa je samo 33,8 građana ove zemlje potpuno vakcinisano.
Ni Balkan nije mnogo bolji od ovih zemalja. U Srbiji je broj novozaraženih u prethodnim mesecima značajno rastao, da bi se sada našao u blagom padu. Pred Hrvatskom tek predstoji novi talas, Crna Gora takođe ima veliki broj zaraženih u odnosu na svoju populaciju, dok je u Bosni i Severnoj Makedoniji situacija nešto bolja. Međutim, svakog dana u ovim zemljama umre bar 150 ljudi od posledica zaraze korona virusom.
Stavljanje korone pod kontrolu do kraja 2022.
Delta soj, koji je značajno zarazniji od originalnog korona virusa, sada na svakih 90 dana inficira oko 50 miliona ljudi. Poređenja radi, originalnom virusu je bilo potrebno godinu dana da zarazi 50 miliona ljudi.
Ipak, čini se da stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije, uprkos potentnosti novih sojeva, gaje neku vrstu optimizma. “Imamo dobre vakcine, a pored toga veliki broj ljudi je već preležao Kovid-19”, kažu oni i dodaju da to znači da kakav-takav imunitet postoji, odnosno da je najgore iza nas, osim ako se ne pojavi neki još gori novi soj.
Oni očekuju da će u narednom periodu, do kraja 2022. godine, imati kontrolu nad ovim virusom i da će moći značajno da umanje razvoj ozbiljnih slučajeva kovida i veliki broj smrtnih slučajeva.
Međutim, da bi se do toga stiglo potrebno je vakcinisati ne samo stanovništvo razvijenih zemalja već celog sveta, kažu oni. Za sada polovina svetske populacije nije primila ni prvu dozu vakcine. To su mahom oni koji žive u siromašnim zemljama. SZO i druge organizacije koje rade na rešavanju ovog problema, apelovale su na lidere 20 najvećih ekonomskih sila da kreiraju fond od 23,4 milijarde dolara kako bi se siromašnim zemljama obezbedile vakcine, testovi i lekovi za lečenje Kovida. Jer, ništa im ne vredi što će vakcinisati svoje stanovništvo ako se u drugim zemljama, sa nevakcinisanim stanovništvom, budu konstantno stvarali novi sojevi koji mogu da zaobiđu odbranu organizma kakvu nude postojeće vakcine.
Izvor: RTE
Foto: Pixabay