Građevinarstvo je jedna od onih industrija sa čijim poslovanjem se najčešće licitira u domaćoj javnosti, pa posle niza godina od kojih je svaka rekordnija od prethodne, sada imamo i procenu da je srpsko neimarstvo, poput Vavilonske kule, dostiglo petinu BDP-a. Domaći građevinari, koji su se našli između dve vatre – nedostatka radnika i divljanja cena repromaterijala zbog posledica pandemije – izgleda da još ne znaju kako je ovo njihovo „zlatno doba“.
Iako strane statistike navode da je građevinska industrija u svetu među onima koje je najviše pogodila pandemija, što se tiče Srbije, „ovo je jedno zlatno doba za građevinare“. Tako je barem nedavno izjavio Veselin Ražnatović iz Unije poslodavaca Srbije, koji je ocenio da su se građevinci ovoliko razmahali možda još samo tokom obnove i izgradnje posle Drugog svetskog rata. A i to je upitno, jer Ražnatović navodi sledeći podatak: „Građevinarstvo čak sa 20% u ovom trenutku učestvuje u BDP-u, što nikada do sada nije bilo zabeleženo“.
I nije, pošto prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), građevinarstvo je u pretkriznoj 2019. godini učestvovalo u BDP-u sa 5,7%, dok je u pandemijskoj 2020. taj udeo pao na 5,4%. Prošle godine su ispred građevinarstva po učešću u BDP-u bili prerađivačka industrija, trgovci, proizvodnja motornih vozila, poljoprivreda i informisanje i komunikacije.
Premda podaci koje RZS iznosi za ovu godinu zaista ukazuju na bolje poslovanje u odnosu na prethodnu, nigde se ne navodi da je građevinarstvo, poput Vavilonske kule, dostiglo čak petinu BDP-a. Osim ako Ražnatović nije procenio ovakav doprinos građevinarstva ukupnoj privredi na osnovu tvrdnji Građevinske komore Srbije da ova industrija vuče za sobom još pedesetak drugih delatnosti.
Dok se ova misterija ne razreši, kao i dok se u nadležnom ministarstvu ne dogovore da li je u Srbiji trenutno aktivno 67.000 ili 40.000 gradilišta, ono što se može dokučiti iz zvaničnih podataka pokazuje sledeći odnos između prethodne i ove godine.
Dosadna statistika bez pozlate
Prošle godine, zbog problema koje je donela pandemija, građevinska aktivnost je, izuzev prvog tromesečja, u svim preostalim kvartalima beležila dvocifren pad u odnosu na iste periode tokom 2019. godine. Ukupna vrednost domaćih građevinskih radova je prethodne godine iznosila 473.812 miliona dinara, odnosno nešto preko četiri milijarde evra, što je bilo za 4,3% manje u poređenju sa 2019. godinom.
Od pomenute sume, oko 3,8 milijardi evra su vredeli radovi koji su izvedeni u Srbiji, a više od polovine te vrednosti činili su radovi na zgradama. Vrednost radova u inostranstvu je iznosila tek nešto preko 189 miliona evra, uz angažovanje oko dve hiljade naših radnika. Kod nas se najviše gradilo u Beogradu, gde je vrednost građevinskih radova dostigla skoro 1,3 milijarde evra. Kad je reč o izvozu građevinskih usluga, gotovo 46% ukupne vrednosti je realizovano u Rusiji, a slede daleko skromniji procenti u Nemačkoj (16,3%,), Ugandi ( 7,5%,) i Bugarskoj (6,9%).
Prošle godine je izgrađeno 25.326 novih stanova, za preko 500 stanova više nego u 2019. godini, pri čemu je opet prednjačio Beograd sa prosečnom cenom od skoro 2.000 evra po kvadratu, dok je među gradovima najjeftiniji bio Kragujevac, sa prosečnom cenom od oko 960 evra po kvadratu. Tokom 2020. godine, u celoj Srbiji je izdato 22.625 građevinskih dozvola.
Vrednost izvedenih radova u prvoj polovini ove godine je porasla za 22,8%, vrednost novih ugovora za 3,1%, broj izdatih građevinskih dozvola za više od trećine. Najviše je rastao broj građevinskih dozvola za zgrade, (43,3%), dok je broj izdatih građevinskih dozvola za stanove bio veći za skoro 13%.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), do aprila ove godine je od izvoza građevinskih usluga ostvareno 70,8 miliona evra prihoda, što je pad od 0,2% u odnosu na isti period 2020. godine, dok je ukupna vrednost ostvarenog uvoza građevinskih usluga iznosila 109,7 miliona evra, za 2,5% manje nego u isto vreme lane. Priliv stranih direktnih investicija u oblasti građevinarstva je u prvom kvartalu ove godine iznosio 153,8 miliona evra, što je za 15,8% više u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ali upola manje od rekordnih 307,3 miliona evra, koliki je bio priliv u trećem kvartalu 2019. godine.
Ove godine je broj zaposlenih u građevinskoj industriji porastao za 5,4%, premašivši 159.000 radnika, koji čine 7,3% ukupne zaposlenosti u Srbiji. Preko trećine zaposlenih u građevinskoj industriji je angažovano u specijalizovanim građevinskim radovima, a nešto ispod petine na izgradnji zgrada.
Prosečna zarada u građevinarstvu je u prethodnih šest meseci iznosila nešto više od 75.000 dinara. što je rast od 4,4% u poređenju s istim periodom lane. Najvišu prosečnu zaradu u ovoj industriji od preko 99.000 dinara imaju zaposleni u izgradnji ostalih građevina, koja je 12,8% veća od republičkog proseka. Nasuprot tome, prosečne zarade u oblasti specijalizovanih građevinskih radova i oblasti izgradnje zgrada, bile su za 29,8% i 16,3% niže od prosečnih zarada u Srbiji.
Između dve vatre
Zaposleni i sa najvećom prosečnom platom u građevinskoj industriji, teško da bi mogli sebi da priušte legalno ili bez iznenadnog nasledstva neke „tetke iz Kanade“ sumu od 1,47 miliona evra, koliko je koštao najskuplji stan u novogradnji koji je prodat ove godine na lokaciji „Beograd na vodi“.
Od ukupno 1,5 milijardi evra, koliko je prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) prokrstarilo tržištem nekretnina u trećem tromesečju ove godine, 56% čine upravo stanovi sa 841,1 milion evra, od čega je 524,7 miliona evra izdvojeno za stanove u Beogradu. Vrednost tržišta nekretnina i dalje raste, pa je u trećem kvartalu ove godine bila veća za čak 74% u odnosu na isti period 2018. godine, ali jedan podatak se praktično ne menja – 80% ukupnih transakcija se isplaćuje u gotovini, a taj udeo iznosi 68% prilikom kupovine stanova.
U agencijama za nekretnine ocenjuju kako ovakva slika nije baš sasvim tačna. Objašnjavaju da građani u proseku raspolažu sa gotovinom od 60.000 evra, a ostatak potrebne sume dopunjavaju iz kredita. Kada kupac prebaci novac prodavcu, ovaj najčešće kupuje nekretninu za gotovinu, i tako se novac koji je uzet i iz kredita „obrne“ na tržištu četiri do pet puta, stvarajući utisak da ima mnogo više gotovine nego što je to zaista slučaj.
Nešto drugačija ocena o ovolikom upumpavanju gotovog novca u srpsko tržište nekretnina, posebno stanova, navodi se u najnovijem izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC). U njemu se tvrdi da je toliki rast cena stambenog i poslovnog prostora na tako malom tržištu i imajući u vidu prosečan standard, uzrokovan pranjem novca, a iste procene navodi iz godine u godinu i ovdašnja Uprava za sprečavanje pranja novca.
Dok se nadležni ne smisle da po tom pitanju nešto i preduzmu, većina domaćih građevinara gleda kako da u ovom zlatnom dobu opstane između dve vatre – nedostatka radnika i divljanja cena repromaterijala. Plate u građevinskom sektoru nisu toliko povećane zbog nikad bolje situacije, koliko zbog činjenice da uprkos tome što se dnevnice dobrih majstora kreću od 60 do 100 evra, oni masovno odlaze u zemlje gde mogu da zarade i tri puta više. Pored povećanih troškova za plate, ove godine vrtoglavo rastu rashodi za sirovine, od kojih su neke poskupele i 100%, a zbog nestašica većinom moraju da se plate unapred.
Stoga, kako pokazuje istraživanje zajednica projektanata, građevinara i zanatlija u južnoj i istočnoj Evropi „DaiBau“, 92% anketiranih građevinaca u Srbiji izjavljuje da je njihovo poslovanje najviše opteretilo enormno povećanje cena sirovina, a 67% njih da će zbog toga biti primorani da povećaju sopstvene cene. Većina planira da poveća cene najmanje za 5%, a 37% namerava da poveća cene za 15%. Ipak, čak 90% ispitanika veruje da sledeće sezone donose bolje uslove za poslovanje.
Zorica Žarković
Biznis & finansije, Biznis top 2020/21
Foto: Pixabay