Faktori koji su doveli do ogromnog rasta cena žitarica i uljarica, od kojih zavise i cene ostalih prehrambenih proizvoda, ne mogu se otkloniti u kratkom roku. Zato će rekordna poskupljenja hrane potrajati. U Srbiji su zasejane veće površine pod žitaricama i uljaricama. Rod će, međutim, zavisiti od vremenskih uslova i mogućnosti ratara da ulažu u situaciji kada su neke vrste veštačkog đubriva poskupele i za preko 230 odsto, kažu u Novosadskoj produktnoj berzi.
Visoke cene žitarica i uljarica, od kojih zavise i cene ostalih osnovnih prehrambenih namirnica, mogle bi ostati na rekordno visokom nivou sve do naredne žetve krajem leta, predviđaju u Produktnoj berzi Novi Sad.
Cene žitarica i uljarica tokom prošle godine dostigle su rekordno visoke cene na svetskim berzama zbog niskog roda. Mali prinosi su bili izazvani sušom i klimatskim promenama na područjima koja predvode u svetu u proizvodnji ovih kultura. To je uz rast cena goriva i mineralnih đubriva, uticalo da brašno, ulje, hleb i stočna hrana poskupe tokom 2021. godine i za preko 100 odsto, a posredno i ostali poljoprivredni proizvodi poput mleka, sira, mesa, jaja…
Potpuno suprotan scenario u odnosu na predviđanja
Stručnjaci u Novosadskoj produktnoj berzi ističu da je jako teško prognozirati šta će se dešavati ove godine, ali da se na osnovu dosadašnjih kretanja na tržištu može donekle predvideti šta se očekuje.
„Situacija na tržištu, generalno, je izuzetno složena. Ako se samo podsetimo nekih očekivanja da će korona dovesti do pada potražnje, zatvaranja tržišta, pa time i obaranja svih cena – vidimo da se desio potpuno suprotan scenario. Skoro cele 2021. godine, sve robe, ne samo poljoprivredni proizvodi, beležile su ogroman rast cena“, kažu u Produktnoj berzi Novi Sad i dodaju:
„Globalna dešavanja, špekulacije, psihološka očekivanja, logistički problemi, štampanje novca – sve su to samo neki od faktora koji su doveli do globalne inflacije. Ti faktori se nisu brzo pojavili, pa se ne očekuje ni njihovo brzo ukidanje, odnosno očekuje se da cene svih roba ostanu na visokom nivou. Naravno, uvek je moguće da neka od država velikih proizvođača ili uvoznika donese neku odluku u cilju zaštite sopstvenog tržišta, a što može da se preslika na kompletna svetska kretanja“.
Vrtoglavi skok cena žitarica i uljarica
Prema njihovom izveštaju, tokom prošle godine u odnosu na 2020 godinu, zabeležen je rast cena svih primarnih poljoprivrednih proizvoda.
„Kukuruzom se trguje trenutno po ceni od 24,90 din/kg bez PDV-a (21 evro cent), dok je u istom periodu prošle godine cena iznosila 18,80 din/kg bez PDV-a (16 centi). Kada uporedimo sa prethodnom godinom to je rast od 32,5 odsto. Pšenicom se trguje po ceni od 30,50 din/kg bez PDV-a (25,8 centi), a pre godinu dana je cena iznosila 20,91 din/kg bez PDV-a (17,7 centi), što je rast za 45,9 odsto. Soja je imala svoj rekordni nivo u maju, kada je njome trgovano po 85,50 din/kg bez PDV-a (72,4 centa). Trenutno se ovom uljaricom trguje po ceni od 71,50 din/kg bez PDV-a (60,5 centi), dok je prošle godine u ovom periodu cena bila niža za 40,6 odsto, odnosno iznosila je 50,85 din/kg bez PDV-a (43 centa). U odnosu na 2019. godinu, cena kukuruza ima rast od 68,2 odsto, pšenice od 60,5 odsto, dok je soja poskupela 86,7 odsto”, naveli su iz Novosadske produktne berze.
U Srbiji posejane veće površine, ali to ne garantuje visoke prinose
Na pitanje da li se u Srbiji, najvećem regionalnom proizvođaču žitarica i uljarica, može očekivati bolji rod, iz Produktne berze kažu da su posejane veće površine. Rod će, međutim, zavisiti od vremenskih prilika kao i toga koliko su ratari uložili ili su spremni da ulože u poboljšanje prinosa zbog visokih cena mineralnih đubriva.
Cene inputa za setvu dostigle su veoma visoke nivoe, te je setva bila skuplja nego prethodnih godina“, ističu u Produktnoj berzi. Kao primer rasta troškova za mineralno đubrivo navode da je ruska UREA krajem prošle godine dostigla cenu od 106,39 din/kg bez PDV-a, (90 centi), što je godišnji rast od čak 232 odsto.
S druge strane, Srbija ima problema sa kvalitetom svojih žitarica i uljarica. „Ove godine smo imali dosta razgovora sa kompanijama iz regiona zbog širenja berze na tržište regiona. I upravo kao najveći problem srpskog tržišta, srpske pšenice, izdvajaju kvalitet“, kaže Miloš Janjić iz Produktne berze Novi Sad.
Ulaganja od 70 miliona evra u navodnjavanje
U 2021. poljoprivreda je zbog suše zabeležila pad proizvodnje od pet posto. Kako u narednim godinama nedostatak padavina ne bi desetkovao rod, država obećava da će nastaviti da ulaže u sisteme za navodnjavanje. Aktivni su projekti u vrednosti od 60 do 70 miliona evra, koji bi trebalo bi da omoguće zalivanje dodatnih 150.000 hektara, i tada bismo navodnjavali više od pet odsto ukupnih površina u zemlji.
„Oni su opremljeni da mogu da budu dvonamenski. Ne samo da mogu da budu za odvodnjavanje, nego i za navodnjavanje. Država pored toga daje i novac, 50 odsto povrata za sisteme za navodnjavanje. za tifone, pumpe, creva“, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Ceh plaćaju potrošači
Uprkos padu prinosa i manjem obimu izvozu od oko četiri odsto, od izvoza poljoprivrednih proizvoda zarađeno je više nego bilo koje godine u protekle dve decenije. To je isključivo rezultat skoka cene hrane u celom svetu.
„One čine polovinu – 52 odsto ukupnog izvoza. Pale su količinski za šest posto, dok je vrednost izvoza povećana za 23 odsto. Kada govorimo o voću, koje je druga kategorija po značaju, tu je još zanimljivija situacija: pad je bio oko tri posto, dok je vrednosno izvoz veći čak za 66 odsto. Ako govorimo o tome ko je najbolje prošao, delom su to proizvođači, delom trgovine. S druge strane, neko je to morao da plati – to su potrošači. Oni su podneli taj poremećaj koji je zabeležen lane“, ističe Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.
Međutim, sada su na udaru poskupljenja i poljoprivrednici. Procenjuju da će zbog visoke cene i nestašice mineralnih đubriva, polovinu dobiti iz prošle godine uložiti u repromaterijal za predstojeću setvu.
Izvor: vijesti.me/ RTS
Foto: Pixabay