Tek kada je tokom pandemije broj letova više nego prepolovljen, a preko 15.000 aviona već 20 meseci neprekidno prizemljeno, videlo se koliko je teško i skupo na zemlji naći mesto za letelice.
Retko koja delatnost je tako drastično pogođena zarazom koja se proširila širom globusa kao avio-saobraćaj. Do pre dve godine dnevno je u proseku širom sveta bilo oko 102.000 letova sa otprilike sedam miliona putnika, a praktično se svaka od 26.000 ukupno registrovanih letelica po četiri puta uzdizala u nebo. Od aprila prošle godine, oko 15.000 aviona je neprekidno prizemljeno, a povremeno i više od 17.000 je bilo van saobraćaja.
Naravno, svi su spremni za letove, ali nema putnika i mnoge linije su privremeno suspendovane. Opaka zaraza je oblikovala život sa neuporedivo manje putovanja, dobar deo aktivnosti, od kongresnih do svakodnevnih, preselio se u onlajn sferu. Tek pred kraj ove sezone, kada se u Aziji život nešto brže revitalizuje, oko 13.000 aviona u upotrebi leti otprilike jedan i po put dnevno.
Dugodišnja pauza u letovima
Međutim, nije odsustvo letova i neverovatan pad prihoda jedino sa čime su se zbog korona virusa suočile vazduhoplovne kompanije. Pokazalo se kao veliki problem naći mesto za parking grdosija. Cena boravka na zemlji i održavanja aviona takođe nije jeftino. U uobičajenim prilikama, avioni lete po četiri puta dnevno, svaki dan su uzletali i sletali na po pet, šest aerodroma dok su na sporednim pistama provodili i vreme od kraja završenog do narednog leta. To jeste najpraktičniji, ali i daleko najskuplji parking. Avioni orijentisani na čartere su eventualnu dužu pauzu između dva leta povremeno provodila na sporednim pistama vojnih aerodroma.
No, pandemija je od kompanija zahtevala da nađu prostor za neuobičajeno dugo, višegodišnje, prizemljenje letelica. Najbolje su se snašle kompanije čija je delatnost da, nakon što se okonča vek upotrebe, letelice rasklapaju, potom delove razvrstavaju u one za rezervu, odnosno za reciklažu. Po prirodi posla, odranije su imale veće površine na kojima su rasklapali po dva tri aviona istovremeno, dok je još toliko čekalo na red. Tokom pandemije takav prostor se pokazao dragocenim i profitnim.
Malo kiše, bez vetra
Španska firma „Tarmak aerosejv“ je decenijama u poslu rasklapanja i reciklaže isluženih letelica. U španskom gradiću Teruel, na pola puta između Madrida i Valensije, od ranije je imala veće površine za svoje delatnosti. Reč je o gradiću sa 35.000 stanovnika i evropskoj kulturnoj baštini. Međutim, tamošnji aerodrom ni u uobičajenim prilikama nije bio koršćen ni petinu kapaciteta, pa su biznismeni odlučili da svoju delatnost umnogome obavljaju upravo na nekoriišćenim pistama. Tim pre što je mesto u zoni sa malo kiše i bez jačih vetrova.
Polako su širili prostor na kome su avioni čekali na red za rasklapanje. Posao je procvetao aprila prošle godine, kada je došlo do opšteg pada putovanja, naročito letenja. Kompanije su počele neprekidno da zivkaju i traže lokaciju za prizemljene letilice. „Tarmakovci“ su i ranijih godina pružali ovu uslugu, pa su povremeno imali i po tridesetak prizemljenih aviona. Poslužila ih je okolnost da je reč o regionu iz kojeg se masovno iseljava, pa je ljudi sve manje, ali je slobodnih površina sve više. Stalno su kupovali nove slobodne površine.
Fudbalsko igralište za avion
No, tek kada je došlo da pandemije, shvatili su kakvim blagom raspolažu. Uspeli su da prizemlje 115, a uskoro na dodatno pripremljenim parking površinama očekuju još tridesetak aviona. Među njima sedam „Lufthanzinih“ i pet A389 „Er Fransa“, šest Boinga 747 „Britiš ervajza“. Znači, prave grdosije, najveće putničke avione.
Mada nikada ranije nisu imali više od 40 aviona na placu, i pre pandemije su delatnost firme dopunili izdavanjem parking mesta, što podrazumeva i održavanje aviona tako da su u svakom trenutku spremni za let. Praktično su popunili sve kapacitete sa asfaltom, a i travnate površine su bezmalo skroz popunjene. Koliko je to velika površina može se saznati ukoliko se zna da je za parkiranje jednog aviona potreban prostor veličine fudbalskog igrališta. Počeli su i da razmišljaju o dodatnom, do sada najkrupnijem ulaganju u dva puta veću površinu za parkng letilica.
Iščekujući bolje dane
Kako se novi posao pokazao pouzdanim i profitnim, počeli su da za istu delatnost kupuju i zemljište u okolini vojnog aerodroma „Tarbles“ na jugu Francuske, takođe poznatom po manjku padavine i vetra. Ova dva uslova su neophodna kako vlaga ne bi korodirala osetljive segmente letilce, odnosno kako se pesak nošen vazdušnim strujanjima ne bi nagomilavao na pojedinim mestima u avionu. Razume se da je neophodno birati pozicije koja ima mogućnosti za širenje.
Većina kompanija se još uvek oslanja na brojne vojne piste, ali je postalo vidjivo da takvo rešenje nije trajno, a ni dovoljno za kompanije. Posao je ozbiljan, cena godišnjeg parkinga većeg Boinga je oko 300.000 evra, pa se preduzetnici sve više upuštaju u, do pandemije, gotovo nepoznat biznis. U SAD je do sada najpozatiji bio avioparking „Boneyard” na jugu SAD sa 220 parking mesta, dok su u Kaliforniji smeštena tri parkinga sa po stotinak aviona van leta. Švajcarci se i dalje oslanjaju na vojni aerodrom „Dibenderof“ sa skoro 170 parking mesta. Nekoliko manjih evropskih letačkih kompanija se odlučilo da avione parkira u Amanu, glavnom gradu Jordana, gde na parkingu šezdesetak aviona čeka bolje dane za avio-industriju.
Raj u Australiji
Kako se pandemija odužuje i raste uverenje da će oporavak avio-industrije biti postepen i lagan, biznismeni se sve više odlučuju za novi posao. Tako je mlađa grupa nemačkih bankara dala otkaz na dosadašnje radne pozicije i upustila se u biznis sa avio-parkinzima, ali u Australiji.
Reč je o najmanje gusto naseljenoj teritoriji, a azijsko-pacifički region, sa izuzetno dinamičnim avio-saobraćajem, nije daleko. U okolini aerorodroma „Elis Springs“ izgradili su parking za četrdesetak aviona grdosija. Blizina mnogoljudnih azijskih država, na kojima je i od ranije prava potraga za avio-mestima na zemlji, učinila je posao krajnje unosnim, pa su bankari utrostručili površinu, a ciljna grupa su im baš najveći avioni. Plan je da već sredinom naredne godine ponude još pedesetak novih avionskih parking-mesta.
Razlog zašto se bankari usmeravaju na grdosije je prestanak proizvodnje aviona A380, dok naredne godine prestaje i proizvodnja Boinga 747. Najveći avioni nisu izdržali konkurenciju manjih letelica istih proizvođača, pa kompanije odustaju od grdosija.
Naravno da će oko 1.750 letilica ovog tipa, koliko se trenutno nalazi u flotama brojnih kompanija širom globusa, još godinama leteti, ali će se polako i kontinuirano povlačiti iz upotrebe. Procenjuje se da će poslednji tipovi grdosija dva proizvođača do 2035. biti povučeni i usmereno na rasklapanje. Time i na parking, a njega je nedovoljno.
Izvor: 021, autor Živan Lazić
Foto: Pixabay