U evropskim lukama testiraju se napredna tehnološka rešenja, pa tako u Hamburgu rade na uvođenju 5G mreže, u Valensiji na integraciji Interneta vozila, u Antverpenu na automatizaciji zasnovanoj na „oblaku“, a u Roterdamu na mogućoj primeni blokčejna. Stručnjaci u ovoj industriji, međutim, upozoravaju da postoje brojne prepreke za uspešno usvajanje novih tehnologija, te da one, osim što su politički poželjne, moraju biti ekonomski isplative za učesnike u kontejnerskom saobraćaju.
Prevoznici u kontejnerskoj industriji suočili su se i pre pojave aktuelne pandemije sa velikim promenama u poslovanju. Raspoloživi kapaciteti ne mogu više da zadovolje tražnju, budući da obim tereta raste za oko 4,5% godišnje u poređenju s kontejnerskom flotom koja se uvećava za oko 3,9% godišnje. U isto vreme, povećala se konkurencija na ovom tržištu, koja dovodi do ubrzanog ukrupnjavanja u industriji i izbacuje iz igre ne samo manje uspešne prevoznike, nego i luke.
Globalni lanci snabdevanja nameću potrebu za boljim upravljanjem teretom, kako bi se izbegla zagušenja i obezbedio što sigurniji prevoz „od vrata do vrata“. Još jedna značajna promena odnosi se na zahteve da ova industrija, koja se označava kao jedan od najvećih zagađivača, prilagodi svoje brodove i način poslovanja propisima koji nalažu da se smanji negativni uticaj na životnu sredinu.
Sve to, pored gradnje kontejnerskih brodova koji mogu da prime više tereta, odnosno preko 20 000 TEU-a, zahteva i tehnološke inovacije za optimizaciju logistike.
Bezbednije, jeftinije i uz manje kašnjenja
Stručnjaci u ovoj oblasti ističu da će brzi razvoj 5G mreže omogućiti značajniju automatizaciju i primenu veštačke inteligencije, kako bi se odgovarajuće ispratili sve brojniji operativni zahtevi. Tako je Luka Hamburg već testirala 5G tehnologiju koja će pomoći inženjerima da prate i optimizuju izgradnju celokupne infrastrukture. Planira se i njena primena u svakodnevnim operacijama, jer zahvaljujući sigurnom prenosu podataka u nekoliko milisekundi može bezbedno da poveže luku i logistička poduzeća.
Uvođenje 5G mreže daje osnovu za inteligentniji lanac snabdevanja, jer omogućava upotrebu i razvoj drugih tehnologija kao što je Internet stvari (IoT) za povezivanje fizičkih objekata. Morske luke i terminali mogu da primene IoT na način da lučka oprema prenosi podatke putem senzora, kako bi se postigle nezavisnije i delotvornije operacije. Time će se dobiti velika količina podataka na koje luke mogu da se oslone u razvoju platformi za efikasno korišćenje dobijenih informacija, kako bi poboljšale postojeće i uvele nove usluge.
Mnoga pametna rešenja zasnovana su na Internetu stvari, ali sve više se razmatra i primena Interneta vozila (IoV), koja je nešto manje razvijena. Navedena tehnologija omogućila bi delotvornije upravljanje saobraćajem u lukama, uz povećanu sigurnost i manje sudara među vozilima.
Neke luke su već uvele koncept Interneta vozila u svoje poslovanje, a jedan od primera je Luka Valensija, koja zajedno s kompanijom „MSC Mediterranean Shipping Company“ radi na njegovom integrisanju. Kamioni „MSC“-a koji posluju u Španiji, opremljeni su uređajima koji prate vozila u stvarnom vremenu i pomažu zaposlenima u Luci Valensija da predvide moguće gužve.
Uređaji za praćenje mogu biti postavljeni ne samo na kamione već i na druga mesta, na primer, na parkinge i lučke objekte, odakle bi pružali informacije o dostupnim mestima, najoptimalnijem putu do njih i očekivanom trošku.
Tehnološke promene, pored ušteda, imaju za cilj i da značajno smanje kašnjenja u isporukama, uključujući i i vanredne okolnosti kao što je aktuelna situacija uzrokovana korona virusom.
Loša strana takvih sistema je povećana ranjivost na hakerske napade, što će zahtevati mnogo veću saradnju sa univerzitetima kako bi se obezbedili odgovarajući stručnjaci.
Više će se prevoziti sirovine nego proizvodi
Očekuje se da će autonomni brodovi biti sve zastupljeniji kao i upotreba dronova za inspekciju. Predviđa se i da će 3D štampa promeniti način na koji će se brodovi snabdevati u budućnosti, odnosno da će više isporučivati sirovine nego krajnje proizvode. Pored toga, proizvođači će slati materijale na recikliranje i obnovu, kako bi ispoštovali sve ekološke standarde u proizvodnji.
Upućeni u ovo tržište predviđaju i dalju integraciju snabdevačkih lanaca, zbog čega će veze sa zaleđem i lukama postati vrlo bitan aspekt poslovanja. Uloga lučke uprave menjaće se od vlasničke uloge do aktivnog učesnika u lancu snabdevanja, dok će špediterska poduzeća, kompanije koje pružaju logističke usluge i operatori terminala poslovati sve globalnije. Veličina i kapacitet brodova, vozova i kamiona ubrzano raste, a očekuje se njihovo dalje povećanje.
Veći brodovi zahtevaju i veću dubinu, šire pristanište i veće dizalice, što luke moraju unapred da planiraju. Podjednako je bitna i održivost lučkog poslovanja, posebno u vreme kada propisi o zaštiti okoline postaju sveobuhvatniji i stroži. Luke će morati da se usredsrede na energetsku efikasnost, recikliranje ostataka materijala, skladištenje i ponovno korišćenje ugljenika. Takođe, sa napretkom blokčejn tehnologija otvaraju se nove mogućnosti za inovacije u brodarstvu, budući da postoji potreba za zajedničkom platformom i većom transparentnošću u celom logističkom lancu.
Testiranja i dalje češća od primene
Analitičari, međutim, upozoravaju da i dalje postoje mnoge prepreke, tehnološke, ekonomske, institucionalne i političke za uspešno uvođenje naprednih tehnologija u kontejnerskom saobraćaju. Dodaju da nova rešenja mogu biti politički poželjnija jer uključuju najmanji iznos državne intervencije, ali da bi se ona smatrala isplativim, moraju biti ekonomski korisna za preduzeća koja ih kupuju.
Stoga luke i terminali teže većoj povezanosti i pokušavaju da pronađu najefikasnije načine za prelazak na automatizovane procese. Recimo, Luka Antverpen u sklopu svog projekta „Smart Port Vision“ koristi automatizaciju koja se temelji na oblaku. Oblak je delotvorna baza za prikupljanje i korišćenje korisnih podataka, ali ako se kombinuje sa s Internetom stvari, može dovesti do još većih poboljšanja.
Poslovanje u morskim lukama i logistika smatraju se podobnim za primenu blokčejna zbog velikog broja učesnika u logističkom procesu. Ova tehnologija može biti korisna za skladištenje i prenos dokumentacije vezane za teret, čime bi se obezbedila tačnost i doslednost informacija u celom lancu. Ona bi mogla da obezbedi i vidljivost celokupnih procesa svim učesnicima u lancu, pa time i njihovu bolju koordinaciju, od planiranja prevoza do carinjenja robe. To bi omogućilo i bolje finansiranje trgovine i skratilo vreme za dobijanje komercijalnih odobrenja. Četvrti način primene blokčejna je automatizovanje operacija korišćenjem Interneta stvari i pametnih ugovora.
Ali i pored brojnih privatnih projekata i saradnje sa startap preduzećima koje sprovode velike morske luke, posebno ona u Roterdamu, još uvek je prisutna znatna neizvesnost oko primene i prednosti blokčejn rešenja za njihovo poslovanje.
Korišćenje dronova je takođe novitet koji ima potencijal za dalji razvoj u pomorskom saobraćaju. Dronovi se prvenstveno koriste za praćenje i kontrolu emisija gasova, budući da oni lakše dolaze do plovila koja su na moru.
Dronovi su primenjivi i u logistici, za isporuke manjih paketa i upravljanje skladištem i u kombinaciji sa dobrim logističkim softverom, mogu poboljšati efikasnost poslovanja. „Amazon“ je dobio patent za dostavu paketa dronovima, a „Volmart“ takođe testira dronove u svojim skladištima poslednjih nekoliko godina, predviđajući da će to biti budućnost u upravljanju zalihama.
Biznis & finansije 190, oktobar 2021.
Foto: Pixabay