Zastareli dugovi ne moraju da se plate. To dobro znaju i oni koji nam redovno ispostavljaju račune – za utrošenu vodu, električnu energiju, usluge iznošenja smeća, korišćenja fiksnih i mobilnih telefona, televizije… Ipak, pojedina preduzeća, najčešće ona javno-komunalna, s vremena na vreme prečešljaju svoju bazu podataka “otkrivajući” po hiljadu, dve dinara zastarelog duga koji potom potrošačima šalju na naplatu i to preko – izvršitelja.
Poverioci takođe – a ovo važi uglavnom za mobilne operatore – zastarele dugove građana prodaju agencijama za prinudnu naplatu, koja potom dugove “ujuruju” od potrošača. I sve to po principu: ako prođe – prođe. Advokat Svetlana Pavlović iz Beograda i Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjavaju za portal N1 kada koji dug zastareva za plaćanje.
Za jednu godinu zastarevaju obaveze za komunalije, uključujući i telefon i kablovsku televiziju, ali i kazne za parking koje izdaje Parking servis. Za pet godina zastarevaju obaveze za sve vrste poreza, dok je opšti rok zastarelosti, po Zakonu o obligacionim odnosima – deset godina. On se primenjuje ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.
Za sva zastarela potraživanja važi pravilo – ako se plati makar jedan dinar, to automatski znači da je potrošač priznao ceo dug i moraće da ga plati. To je definisano Zakonom o obligacionim odnosima gde se navodi da se zastarevanje prekida kada dužnik prizna dug.
„Priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja“, pojašnjava se u članu 387 ovog zakona.
Jedna godina
Za godinu dana zastarevaju sve obaveze koje dospevaju u mesečnim anuitetima, a odnose se na troškove domaćinstva. To su računi za telefon, vodu, električnu energiju, gas, daljinsko grejanje, iznošenje smeća, ali i za dimničarske usluge, koji se potrošačima često naplaćuju kroz sistem objedinjene naplate kao što je Infostan u Beogradu, Informatika u Novom Sadu, zatim računi za usluge fiksne i mobilne telefonije, kablovskih televizija…
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, za godinu dana zastarevaju i obaveze po osnovu pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
„Ako poverilac 1. marta 2022. godine pusti predlog za izvršenje za dug po računu za, na primer Infostan, za januar 2021. godine – to je zastarelo, jer je prošlo godinu dana“ objašnjava za Svetlana Pavlović.
Kako objašnjava, ukoliko dužnik od izvršitelja dobije rešenje o izvršenju ovakvog duga, on treba da izjavi prigovor zastarelosti, kada dolazi do obustavljanja postupka izvršenja. Taj princip, kaže, važi za sve ovakve račune.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, sve komunalne usluge koje pružaju komunalna i javna preduzeća zastarevaju u roku od jedne godine od momenta dospelosti (roka u kome obaveze treba da se plate).
Tri godine
Tri godine je rok u kojem zastarevaju obaveze po osnovu zakupnine – bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu.
Takođe, ovaj rok važi i za dugove po osnovu ugovora o osiguranju, a prema osiguravajućim društvima.
Pet godina za porez
Dug za porez zastareva za pet godina.
Ovaj rok od pet godina počinje da teče od 1. januara naredne godine od one u kojoj je nastala poreska obaveza.
To je predviđeno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
„Nakon isteka tog roka od pet godina, nastupa zastarelost naplate poreske obaveze, što za građane koji su poreski obaveznici zapravo znači da nemaju zakonsku obavezu da plate utvrđeni iznos poreza. U tom slučaju bi najbolje bilo da se građani pismenim putem obrate Poreskoj upravi i istaknu zastarelost predmetnog potrazivanja“, objašnjava advokat Svetlana Pavlović.
Za razliku od obaveza po osnovu komunalnih usluga, gde prinudnu naplatu rade javni izvršitelji, poreske obaveze još nisu „pale“ u njihovu nadležnost – prinudnom naplatom poreskih dugova bavi se isključivo Poreska uprava.
Međutim, krovni zakon koji reguliše postupanja poreznika predviđa i da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza. To, praktično, znači da bi uručivanjem opomene za neplaćeni porez nastupio prekid zastarelost.
„Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost“, predviđa zakon.
Kad pozovu agencije za naplatu potraživanja
Mobilni operatori najčešće koriste usluge specijalizovanih agencija za naplatu potraživanja.
Udruženja za zaštitu potrošača ukazuju da treba razlikovati dve situacije.
Jedna je kada neko komunalno preduzeće proda potraživanje od građanina agenciji, za manje para nego što vredi, pa potom ta agencija zove potrošača i traži naplatu celokupnog duga s kamatom. Ovde je uglavnom reč o zastarelim potraživanjima koje dužnici ne moraju da plate.
Druga situacija je kada ovakve agencije, u ime i za račun samog preduzeća, pozivaju dužnike tražeći da namire svoj dug.
Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, za portal N1 ističe da je zakonom zabranjeno da treće lice zove potrošača, ukoliko on za to nije dao dozvolu.
Zakon o zaštiti potrošača smatra nepravičnom ugovornom odredbom davanje ovlašćenja trgovcu da prenese svoje ugovorne obaveze na treće lice bez saglasnosti potrošača.
“Tu mogućnost, međutim, preduzeća (poverioci) u startu stave u svoje ugovore koje sklapaju sa potrošačem, tako da to ne predstavlja nepoštenu poslovnu praksu”, kaže Alfirović za portal N1.
Najčešće mobilni operatori i telekomunikacione kompanije angažuju ovakve agencije da se, u njihovo ime, bave naplatom potraživanja.
Alfirović ukazuje da nisu česti slučajevi da agencije, u situaciji kada od nekog komunalnog preduzeća otkupe dug građana, angažuju izvršitelje za prinudnu naplatu.
“Nismo imali takvih saznanja od potrošača. Ove agencije uglavnom svakodnevno zovu potrošače telefonom i zahtevaju da plate”, ukazuje sagovornik portala N1.
Još jedan „ako prođe-prođe“ slučaj
Kao što je portal N1 već pisao, nedavno se više potrošača žalilo ovom udruženju ističući da su ih kontaktirale pojedine advokatske kancelarije iz Novog Sada i slale im podneske s pozivom da plate dugovanja za telekomunikacione usluge, stara više od godinu dana.
Obrazloženje je bilo da potraživanja za internet, usluge mobilne telefonije i pakete usluga ne zastarevaju za godinu dana već ističe da tu važi opšti rok od 10 godina i da su to “neimenovani ugovori” koji se ne mogu okvalifikovati kao “potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka“ kao što to predviđa Zakon o obligacionim odnosima.
Alfirović, međutim, ponavlja da potrošači ne uzimaju za ozbiljno ovakva pravna tumačenja koja im ovih dana stižu sa adresa “poznatih” advokatskih kancelarija, jer su, kaže, jasni i zakon, i sudska praksa i stav Vrhovnog kasacionog suda – obaveze po osnovu telekomunikacionih usluga pruženih građanima građanima, koje dospevaju u jednakim mesečnim intervalima – zastarevaju za jednu godinu.
Izvor: N1
Foto: Pixabay