Ruski gas čini oko 40% uvoza prirodnog gasa u EU, Rusija osigurava svega 5% britanskog uvoza gasa, a SAD uopšte ne uvoze gas od Rusa
U jeku ratne tenzije, ukrajinske, ali i svetske krize, nestabilnih tržišta i paprenih cena (počev od hrane pa do goriva) – „na stolu“ su brojna pitanja. Ipak, možda je trenutno najbolnija tačka Evrope – gas, onaj koji stiže iz Rusije, a koji i dalje nesmetano teče preko Ukrajine.
Ni ekonomski najjače države nisu imune niti pošteđene, dok proizvodnja postaje sve manje rentabilna, usled visokih cena. Treba povući i ove paralele: ruski gas čini oko 40% uvoza prirodnog gasa u EU, Rusija osigurava svega 5% britanskog uvoza gasa, a SAD uopšte ne uvoze gas od Rusa.
Dakle, sama startna pozicija ovih zemalja i njihov odnos prema ruskom gasu – nisu isti. Pisali smo o tome kako BBC analizira trenutnu situaciju i kako bi se stvari u Evropi mogle odvijati bez protoka ovog energenta iz Rusije, a sada vam prenosimo gledište njujorške agencije Blumberg.
3 potencijalna scenarija
Iako su, nakon sumornog korona perioda, prognoze za oporavak u 2022. bile obećavajuće, počev od 24. februara kada je krenuo ruski napad na Ukrajinu – sve se promenilo. Problemi u snabdevanju energentima se uvećavaju i donose nove mračne prognoze.
Mogućnost da Evropa zabrani uvoz ruske nafte, kao što su to učinile Sjedinjene Države pre nekoliko dana, vinula je cenu po barelu na rekordne nivoe, ali i otvorila pitanje Evrope i recesije. Naime, kako je većinski deo Starog kontinenta veoma zavistan od ruskih energenata – bez njih mu verovatno preti potonuće u recesiju.
Scenario broj 1: Brza deeskalacija sukoba u Ukrajini
To bi značilo povratak cene nafte na 100 dolara po barelu, i cene plina prema 100 dolara za megavatsat. U ovoj perspektivi, inflacija u evrozoni bi blago porasla, rast BDP-a bi malo usporio, a Evropska centralna banka (ECB) bi ostala pri planu da kamatne stope podigne u decembru.
Inače, prema aktuelnim informacijama, ECB je odlučila da zadrži kamatne stope na nepromenjenom nivou, zbog još uvek neizvesne situacije u Ukrajini. Ipak, Banka je iznenadila tržišta najavom da će okončati program kupovine obveznica pre roka – u trećem kvartalu 2022. godine.
Scenario broj 2: Trenutno važi za „bazni“
Pretpostavlja dugotrajniji sukob u kojem SAD i Evropa održavaju uvedene sankcije, a Rusija na njih odgovara – protivmerama. U tim okolnostima plin bi dosegao nivo od 200 dolara za megavatsat, dok bi nafta vredela 130 dolara po barelu. Scenario 2 gura inflaciju za 1,5 postotni bod u zoni evra, uz smanjenje kupovne moći domaćinstava.
Kako smo jutros pisali, Austrijanci uveliko osećaju posledice rusko-ukrajinskog sukoba i sve teže se nose sa rastućim cenama i rashodima. U kombinovanom udaru na trgovinu – rezultat bi bio značajno slabiji rast.
Scenario broj 3: Rusija prekida isporuku gasa
Predsednik te zemlje, Vladimir Putin, u četvrtak je rekao da „Rusija nastavlja da ispunjava svoje obaveze“, što je i „Gasprom“ danas potvrdio, međutim, Blumberg to pitanje ostavlja otvorenim.
Ako bi se desilo da Rusija prekine protok gasa, odnosno snabdevanje Evrope ovim energentom, to bi uzrokovalo pad BDP-a od 3 postotna boda, a možda i više. Brojni su faktori u igri: neizvesnost, trgovinske mere, oštriji uslovi finansiranja. Tada bi evrozona potonula u recesiju, a ECB bi verovatno posegnula za novim monetarnim popuštanjem.
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay