Moskovski sud proglasio je kompaniju Meta “ekstremističkom organizacijom” i zabranio joj rad u Rusiji, ali to ne važi i za njenu aplikaciju Whatsapp.
Dakle, zabranjeni su samo Facebook i Instagram, ali ne i pomenuta mobilna aplikacija za razmenu poruka. U obrazloženju se navodi da Whatsapp nema funkcionalnost za javno širenje informacija. Iz toga se može protumačiti da je ovaj mesindžer manje opasan po rusku vlast jer omogućava širenje informacija između ljudi koji se već poznaju, za razliku od društvenih mreža koje omogućavaju razmenu mišljenja i informacija sa mnogo širom publikom.
Ta aplikacija je inače veoma popularna u Rusiji, gde je u januaru ove godine imala 84 miliona korisnika. Dakle, dvostruko više mesečnih korisnika od Facebook-a i značajno više od Instagrama. I to može biti jedan razlog za odustajanje od ukidanja Whatsapp-a, kažu stručnjaci. Alena Epifanova iz Nemačkog saveta za spoljne odnose tvrdi da je država proračunala kolika može biti kolateralna šteta od ukidanja ove aplikacije i da je verovatno ocenila da bi to bio preveliki rizik. Dodaje da je Whatsapp u Rusiji uglavnom politički neutralna platforma preko koje se povezuju ljudi koji se privatno znaju i retko pišu o politici. Na taj način bi ruska država samo isprovocirala one građane koji nisu mnogo ispolitizovani.
Popularni opstaju
Popularnost neke aplikacije je inače veoma bitan kriterijum prilikom donošenja odluke da li istu treba zabraniti. Analizom liste najpopularnijih platformi u Rusiji za 2020. godinu, dolazi se do zaključka da vlasti u zemlji blokiraju aplikacije sa manje korisnika.
Tako je Twitter koji je 11. najpopularnija aplikacija blokiran već početkom marta, a TikTok koji je 8. po popularnosti, obustavio je svoje usluge malo posle njega. Sada su im se pridružili Facebook i Instagram, ali su dve najpopularnije američke platforme u zemlji — YouTube i WhatsApp — ipak opstale.
“Uprkos činjenici da YouTube krši sve moguće propise o internetu u Rusiji, on nije blokiran i neće biti blokiran, jer je previše popularan”, kaže Leonid Volkov, suosnivač grupe za digitalna prava The Internet Protection Society i saradnik Alekseja Navaljnog. Osim toga, dodaje, ne postoji lokalna alternativa za ove sadržaje pa se ne zna šta bi njihovi saradnici posle toga mogli da rade.
Izvor: Wired
Foto: Pixabay