Oni koji žele da kupovinom zlata očuvaju vrednost svoje imovine moraju da se u Srbiji „naoružaju“ i parama i strpljenjem, jer zlatnik ili poluga ne može se dobiti ni „na malo“, a ni odmah
Zlato je već vekovima poznati čuvar vrednosti, i to se potvrdilo i u poslednje dve krize, pandemiji kovida iz koje izlazimo i ukrajinskoj krizi u koju smo izgleda tek zakoračili.
Reakcija na kriznu situaciju u Srbiji se ogleda i u povećanom interesovanju za zlato, tako da u zlatarama postoje „liste čekanja“ ne bi li se ono kupilo.
„Ukrajina“ poskupela zlato
Ruska oružana „specijalna operacija“ u Ukrajini prilično se odrazila i na tržište zlata u svetu, ali i u Srbiji. Na svetskim berzama zlato je 24. februara, na dan ruske invazije, skočilo na 1.962 dolara za finu uncu, zatim je početkom marta prešlo granicu od 2.000 dolara, pa dok kraja meseca palo na nivo od 1.950 dolara, da bi se potom malo popelo na današnjih 1.975 dolara.
Nervoza investitora se u svetu pokazala pre svega padom berzanskih indeksa od 10 do 20 odsto, a u Srbiji su zbog situacije u Ukrajini, ali i sve veće inflacije, u zlatare nagrnuli oni imućniji.
– Od izbijanja krize u Ukrajini interesovanje je toliko da nema dovoljno zlata u ponudi. Sklapaju se ugovori o kupovini, plati se i potom se čeka od sedam do 10 radnih dana da zlato stigne. Manje količine ne mogu se ni naručiti, jer ih uopšte nema u ponudi – kažu za 24sedam u beogradskoj zlatari „Gold“.
Cena za investiciono zlato u polugama je trenutno 9.500 dinara po gramu kada kupujete i 9.300 grama kada ga prodajete. Za „dukate“, odnosno zlatne medaljone, cena je u otkupu od 6.000 dinara za 23,6-karatne do 6.500 dinara za one najveće čistoće, od 24 karata (čistoća 99 odsto).
Najlikvidnija imovinska kategorija
Ali to ne znači da možete da „u sigurno“ prebacite, recimo, 100 po 100 evra. Popularni mali medaljon „Franc Jozef“ (3,4 grama) košta oko 25.500 dinara, a veliki 102.000 dinara (13,96 grama), a poluge još više.
Mogu se nabaviti poluge od unce (31,103 grama), pa 50 grama… sve do 1.000 grama. One od jedan, dva ili deset grama se ne mogu kupiti, kažu trgovci.
Sa prodajom zlata nema takvih problema kao pri kupovini, i ono može da se odmah unovči. I u vreme krize i kada nje nema.
– Zlato je, inače, najlikvidnija imovinska kategorija i može da se pretvori u keš odmah, za razliku, recimo, od nekretnine, za čiju prodaju treba vremena – objašnjava naš sagovornik.
Pritom, na kupovinu i prodaju zlata se ne plaća PDV (u Srbiji od 2018. godine), kao ni porez na lični dohodak građana, pošto se vodi kao lična imovina. Kao prednost se navodi i to što, kada je ono u vašem posedu, nemate troškova komunalija i režija, nema amortizacije…
– Jedino ga je važno bezbedno skladištiti, a to obično podrazumeva trošak unajmljivanja sefa u banci. No i taj trošak, od 50 do 100 evra godišnje, obično nije veliki u odnosu na vrednost investicije – objašnjava stručnjak.
„Nije zlato sve što sija“
Kriza je tu, čak sada imamo i kombinaciju posledica obe – i pandemijske i geopolitičke, a kada su i pare tu, postavlja se pitanje da li kupiti zlato.
Opšte mišljenje da „cena zlata samo raste“ je tačna samo uz veliko uprošćavanje. Pre sto godina je bila nešto manje od 600 dolara, a danas dostiže i 2.000.
Međutim, i zlato je imalo svoje padove, pa je 1920. koštalo manje od 300, a 1970. manje od 270 dolara, a ne tako daleke 2000. godine manje od 430 dolara. Ali, imalo je i skokove, pa je početkom 1980. bilo na istorijskom rekordu od 2.500 dolara.
Zbog toga se, prema rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera novosadske kuće „Momentum sekjuritis“, zlato može smatrati koliko-toliko pouzdanim „čuvarem vrednosti“, ali ne i sredstvom za investiciju, odnosno zaradu.
– Zlato ne daje nikakav prinos na imovinu, nema ni dividende, ni kamate. To treba imati u vidu kada se investira, posebno sada kada će kamate rasti. Druga važna stvar je da se ono ne kupuje kada je inače popularno da se kupuje, u vreme krize, i to na kratak rok. Posle krize vrednost mu pada, pa je određeni gubitak neminovan – kaže za 24sedam Gujaničić.
Zlato se kupuje i elektronski
Ni na berzanskim akcijama, kako dodaje, niko vam ne može garantovati dobitak, ali istorija pokazuje da je na akcijama rast vrednosti u proseku 10 odsto godišnje.
– To znači da na pet godina od kupovine akcije, a možda i već na do dve-tri godine, možete da postignete takav godišnji prosek – objašnjava Gujaničić.
On navodi primer da onaj ko je kupio paket akcija koje prate prosek berze u martu 2000. godine, kada je počela pandemija, danas ima zaradu na njihovoj vrednosti 100 odsto, a onaj ko je kupio ranije, nešto manje.
Dodatni problem za one koji zlato kupuju u Srbiji je to što ga kupuju „fizički“.
– Tako zlato u svetu kupuju samo oni koji misle da će biti neka kataklizma, pa je bolje imati ga u polugama. Zlato se zapravo kupuje elektronski, i nikada ga ne vidite već ga samo imate na svom računu, kao i akcije, novac u banci i slično. Tako su u svetu ljudima transakcioni troškovi kupovine i prodaje zlata mnogo manji, a nema ni troška čuvanja – zaključuje Gujaničić.
Izvor: 24 sedam
Foto: Pixabay