Kako je mala baltička zemlja prekinula svoju zavisnost od ruskog gasa?

Odgovor na ovo pitanje je – veoma uspešno, ali ne u kratkom roku. Litvanija je naime godinama pre rata u Ukrajini započela trasformaciju svog energetskog sistema.

Ovog aprila Litvanija se našla među prvim zemljama u Evropi koje su u potpunosti prestale da uvoze ruski gas. “Ako smo mi to mogli, onda može i ostatak Evrope”, poručio je na društvenim mrežama njen predsednik. Međutim, kako je dodao, ovaj uspeh je došao posle višegodišnje pripreme.

Konkretno, 2014. godine sav gas koji se koristio u Litvaniji dolazio je iz Rusije. To doduše nije bila velika količina ovog energenta, uzevši u obzir da mala baltička zemlja ima samo 2,8 miliona stanovnika. Litvanija je dakle trošila oko 2,86 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što verovatno ne predstavlja veliki posao za ruske proizvođače.

Večita pretnja

Deceniju pre toga ova zemlja je ušla u EU i NATO. Kao što smo i sami mogli videti, Rusija nije baš najsrećnija kada se njeni susedi odvaže na ovaj korak, a potencijalnu pretnju po Litvaniju dodatno je predstavljala i činjenica da je ona stišnjena između Ruske Federacija i Kalinjingradske oblasti koja je zapravo ruska eksklava.

Zbog svega navedenog mala baltička zemlja je donela odluku da, ako ništa drugo, bar pokuša da bude što manje zavisna od svog velikog suseda. Tako je počela, zajedno sa Estonijom i Letonijom, da svoje energetske potrebe zadovoljava iz Evrope. Za te potrebe uložila je veliku količinu novca u izgradnju postrojenja za tečni prirodni gas. Novac je dobila od Evropske investicione banke, a dobavljače za ovaj energent je našla u Skandinaviji.

Do 2019. godine udeo ruskog gasa na njenom tržištu pao je na 45 odsto, a norveškog porastao na 54 odsto. Zato je bila u mogućnosti da po izbijanju rata u Ukrajini prestane sa uvozom gasa iz susedne zemlje.

Izvor: Kvarc

Foto: Pixabay