Pomama za tečnim prirodnim gasom dovešće do njegove nestašice i skoka cene, čija najveća žrtva će biti Evropa koja u ovom energentu vidi zamenu za ruski gas.
Analitička kuća Rystad Energy objavila je da će u ovoj godini tražnja za tečnim prirodnim gasom nadmašiti njegovu ponudu. Konkretno, u 2022. na globalnom tržištu će se naći 410 miliona tona ovog energenta, a tražnja za njim iznosi oko 436 miliona tona.
Kao što svi znamo, roba koja je deficitarna nikad nije jeftina, pa se tako očekuje da će tečni prirodni gas ove zime i značajno poskupeti.
Zašto EU želi tečni prirodni gas?
Unija je trenutno veoma zavisna od ruskog gasa. Prelazak na druge energente nije ni jednostavan ni jeftin, ali on se u narednom periodu mora sprovesti, saglasne su evropske zemlje. Zato će, budući da mogu da iskoriste postojeću infrastrukturu, dobar deo zemalja pokušati da svoje potrebe za energijom nadomesti tečnim prirodnim gasom. Zahvaljujući njemu, EU bi mogla da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa ove godine za 66 odsto.
Upravo iz tog razloga ona je počela da kupuje pomenuti energent, što je izazvalo buru na tržištu tečnog prirodnog gasa. Sve ovo će se, prema rečima analitičara, obiti o glavu i samoj EU jer će morati skuplje da plaća ovaj energent.
I Balkan u ovoj trci
Broj projekata vezanih za proizvodnju i distribuciju tečnog prirodnog gasa nikada nije bio veći. Iz tih planova nije isključen ni Balkan.
Naime, nedavno je počela izgradnja terminala za tečni prirodni gas u grčkoj luci Aleksandropolisu. Taj projekat je još prošle decenije pokrenula Evropska unija kako bi balkanske zemlje obezbedile gas iz različitih izvora, odnosno smanjile svoju zavisnost od ruskog gasa.
Na tečni prirodni gas iz ove luke računaju Grčka, Srbija, Severna Makedonija i posebno Bugaska kojoj je obustavljen dotok ruskog gasa. Ovom rutom mogle bi da se snabdevaju navodno i Moldavija i Ukrajina preko Rumunije.
Izvor: OilPrice
Foto: Pixabay