U naporima da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa, Evropa je počela panično da kupuje tečni prirodni gas, kako se pokazalo – na štetu Australije.
Evropske države pokušavaju da svoje energetske potrebe, koje su ranije zadovoljavale ruskim energentima, sada podmire uvozom tečnog prirodnog gasa, koji će potom pretvarati u gas. Problem je međutim što tečnog prirodnog gasa nema dovoljno na tržištu. Analitička kuća Rystad Energy objavila je da će u ovoj godini tražnja za tečnim prirodnim gasom nadmašiti njegovu ponudu. Konkretno, u 2022. na globalnom tržištu će se naći 410 miliona tona ovog energenta, a tražnja za njim iznosi oko 436 miliona tona.
Budući da je njegova ponuda na tržištu limitirana a da su se pojavili novi kupci, to znači da će neki stari ostati bez ovog energenta. A jedna od zemalja koje su polagale velike nade u tečni prirodni gas je Australija.
Nema gasa, a nema ni brodova
Ova zemlja i sama proizvodi značajne količine pomenutog energenta, šta više, ona je i najveći svetski izvoznik istog, ponajviše azijskim zemljama. Ali, pošto su polja ovog gasa daleko od Sidneja, Melburna i drugih gradova na istoku zemlje, ona je planirala da za tu teritoriju uvozi tečni prirodni gas. Prema računici njenih zvaničnika, ukoliko ne započne da uvozi veće količine gasa do 2026. godine biće u ozbiljnom deficitu koji će uticati na stabilnost energetskog sistema. Zato je planirala da izgradi pet terminala za uvoz tečnog gasa, koji mogu primati specijalne brodove za transport ovog energenta.
Međutim, sada će svi koji planiraju da grade te terminale – Viva, Squadron Energy, Venice Energy, Vopak i EPIK, morati da odlože svoje planove do daljnjeg, ne samo zbog smanjene ponude tečnog prirodnog gasa na tržištu, već i zbog deficita brodova koji ga prevoze. Jer, mnogi od tih brodova sada su na putu ka evropskim zemljama.
Izvor: oeDigital
Foto: Pixabay
