Pored maline i kupine, ovo voće za našu privredu ima veliki potencijal, koji raste iz godine u godinu
Jagode podbacile sa cenom ove sezone, maline dobro rodile ali otkupna cena još nije poznata – pitanje je da li će biti kao lani, a kako je sa borovnicom?
„Plavo zlato“, kako je voćari od milošte zovu, dobro se kotira na srpskom ali i inostranom tržištu, a nekoliko godina unazad doživljava istinski procvat.
To nam je potvrdio i Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, koji kaže da je potražnja na nivou i ove sezone, a naša borovnica ponajviše putuje ka zemljama Zapada: u top tri države su Nemačka, Holandija, Britanija.
Na pitanje koliko nas je poremetio sukob u Ukrajini i utiče li na srpski izvoz i plasman borovnice, Đorđević odgovara da ne utiče, jer se naši voćari slabije oslanjaju na Rusiju i Ukrajinu.
– Rusija je sve manje zastupljena, poslednjih godina fokus je na Zapadu, on čini 95% izvoza koje naš Klub organizuje. Rusija je i dalje prisutna kod voćara koji se bave izvozom i drugog voća, pa pronalaze „prostor“ da dostave i borovnicu na tamošnje tržište. Rusija nam nije naročito strateški bitna, da bismo se bazirali na tom tržištu. Osim toga, imamo administrativne izazove koji otežavaju situaciju – ističe sagovornik Telegraf Biznisa.
U kom smislu?
– Kompleksnija je procedura, mora da se navede ime proizvođača koji je ubrao borovnicu, da se naznači u kamionu paleta; ali ajde, sve to nije sporno, koliko je sporno to što je neko propisao da po hektaru može da se proizvede 4-5 tona, a proizvodnja je uglavnom veća, i tu nastaje problem. Drugim rečima, pravi se problem tamo gde ga nema – dodaje Đorđević.
Kakvu cenu očekivati?
Od oktobra do maja je period godine kada Srbija uvozi „plavo zlato“, i to mahom iz Južne Amerike, Čilea, Španije. Količine koje dobijamo, kaže naš sagovornik, nisu velike, a cena koju nalazimo u marketima – zavisi i od te količine.
Polovinom juna kreću i veće količine naše borovnice, a berba traje do kraja avgusta.
Borovnica se za mnoge proizvođače pokazala kao unosan biznis, prema je prati određena neizvesnost. Naime, kako je borovnica berzanska roba, s njom nema kalkulacije.
– Uberemo, pa čekamo cenu. Kada se ubere, mora u kratkom roku da se dobaci do krajnje destinacije kako bi se sačuvao kvalitet, a tražnja u datom momentu definiše cenu – kaže Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, dodajući da „nije realno znati cenu čak ni 10-15 dana unapred“.
– Dešava se da naši proizvođači kažu kako su im poskupeli đubrivo, inputi, gorivo, struja, te da cena, stoga, mora biti viša. U ovom trenutku, ako uzmemo za primer Španiju, mnogo je veća ponuda nego potražnja. Otkupna cena po kilogramu ove nedelje je oko 2,45 evra, a u istoj nedelji 2021. cena je bila za evro viša. To je maltene 30% razlike, a inputi su sada skuplji – kaže sagovornik Telegraf Biznisa.
Šta nas čeka u junu…
– Videćemo. Španska borovnica odličnog kvaliteta se u Beogradu prošle nedelje, u jednom velikom supermarketu, prodavala po ceni od 900 din/kg, to je cena sa PDV-om. Pritom, to je voće u manjem pakovanju, a poskupela je i ambalaža, zatim transport… – priča nam Đorđević.
Kaže da, iako se otkupna cena u Srbiji još ne zna, „nije realno da ona bude 5, 6 evra…“.
Isto tako, osvrnuo se i na stanje malina i stav malinara – o tome kolika treba da bude cena „crvenog zlata“.
– Lani je bila veća cena za industrijsku malinu nego za konzumnu borovnicu, što nije realno; niko ne zna još uvek šta može da se očekuje; licitiraju se nenormalne cene za dnevnicu, što ne znači da će one biti visoke. Sa druge strane, imamo situaciju da nam se javljaju ljudi iz, recimo, Bangladeša koji u regionu beru drugo voće, i koji su zainteresovani za berbu.