Širom Evrope znakovi krize se množe dok se ruski rat u Ukrajini odugovlači. Banke hrane u Italiji koristi sve više ljudi. Nemački zvaničnici pozivaju na gašenje klima uređaja dok pripremaju planove za racionalizaciju prirodnog gasa i ponovno pokretanje elektrana na ugalj.
Državne kompanije traže pomo od poreskih obveznika, a mlekari se pitaju kako će pasterizovati mleko. Evro je pao na najniži nivo u 20 godina u odnosu na dolar, a predviđanja recesije su u porastu.
AP piše da su nabrojane tačke pritiska znakovi su kako je sukob — i Kremlj koji je postupno gasio dostavu prirodnog gasa koji gura industriju — izazvao energetsku krizu u Evropi i povećao verovatnost ponovnog pada u recesiju baš u trenutku kada se ekonomija oporavljala od COVID-19 pandemije.
U međuvremenu, visoki troškovi energije podstaknuti ratom pogoduju Rusiji, velikom izvozniku nafte i prirodnog gasa čija su agilna centralna banka i godine iskustva u životu pod sankcijama stabilizovali rublju i inflaciju uprkos ekonomskoj izolaciji.
Rusija, će platiti visoku cenu za rat
Dugoročno, međutim, ekonomisti kažu da će Rusija, iako će izbjeći potpuni kolaps, platiti visoku cenu za rat: doživeće produbljivanje ekonomske stagnacije kroz izgubljene investicije i niže prihode građana.
Najhitniji izazov za Evropu je kratkoročni: boriti se protiv rekordne inflacije od 8,6% i prebroditi zimu bez veće nestašice energije. Kontinent se oslanja na ruski prirodni gas, a više cijene energije već opterećuju fabrike, cene hrane i rezervoare goriva.
Nesigurnost pritiska energetski intenzivne industrije poput čelika i poljoprivrede, koje bi se mogle suočiti s ograničenjem prirodnog gasa radi zaštite domova ako se kriza pogorša.
Molkerei Berchtesgadener Land, velika mlekarska zadruga u nemačkom gradu Pidingu u blizini Minhena, uskladištila je 200.000 litara loživog ulja kako bi mogla nastaviti proizvodnju energije i pare za pasterizaciju mlijeka i držati ga hladnim ako joj je struja ili prirodni gas bude isključen.
To je ključna zaštita za 1800 poljoprivrednika članova čijih 50.000 krava proizvodi milion litara mleka dnevno.
“Ako mlekara ne radi, onda ne mogu ni farmeri”, rekao je izvršni direktor Bernhard Pointner. “Tada bi farmeri morali baciti svoje mlijeko.”
Uštedu energije gašenjem javne rasvete noću
U jednom satu, mlekara potroši ekvivalent godišnje vriednosti električne energije za domaćinstvo, kako bi zadržala 20.000 paleta mleka hladnim. Mlekara je takođe napravila zalihe ambalaže i drugog materijala kako bi zaštitila dobavljače od nestašice energije: “Imamo dosta sačuvanog… ali to će trajati samo nekoliko sedmica”, upozoravaju.
Inflacija je povećala i troškove života. Tako, na primer, prosečna italijanska porodica ove godine troši 681 evro više da se prehrani.
Francuski predsjednik Emmanuel Macron kaže da vlada ima za cilj uštedu energije gašenjem javne rasvete noću i preduzimanjem drugih koraka. Slično su i nemački zvaničnici molili ljude i kompanije da štede energiju, tako što će smanjiti potrošnju klima uređaja.
Ove mere usledile su nakon što je Rusija isključila ili smanjila dotok prirodnog gasa za desetak evropskih zemalja.
Najveći nemački uvoznik ruskog gasa, Uniper je zatražio pomoć vlade nakon što je bio stisnut između vrtoglavih cijena plina i onoga što je smeo naplaćivati kupcima.
Carsten Brzeski, glavni ekonomista evrozone u banci ING, predviđa recesiju krajem godine jer visoke cene smanjuju kupovnu moć građana. Dugoročni ekonomski rast Evrope zavisiće od toga hoće li se vlade uhvatiti u koštac s velikim ulaganjima potrebnim za prelaz na ekonomiju temeljenu na obnovljivoj energiji.
“Bez ulaganja, bez strukturnih promjena, jedino što preostaje je nadati se da će sve funkcionisati kao prije – ali neće”, rekao je Brzeski.
Rusija stabilizovala ekonomiju
Dok Evropa pati, Rusija je opsežnom vladinom intervencijom stabilizovala kurs rublje, tržište deonica i inflaciju. Ruska nafta sve više kupaca nalazi u Aziji, iako po sniženim cenama, jer zapadni kupci odustaju.
Nakon što je pogođen sankcijama zbog zauzimanja ukrajinske regije Krim 2014. godine, Kremlj je izgradio “ekonomiju tvrđave”, održavajući nizak dug i terajući kompanije da materijal i hranu nabavljaju unutar Rusije.
Iako su kompanije u stranom vlasništvu poput IKEA-e zatvorene i Rusija nije platila svoj vanjski dug po prvi put u više od jednog veka, nema osećaja neposredne krize u centru Moskve. Imućniji mladi i dalje idu u restorane, pa makar bili i Uniqlo. Victoria’s Secret i Zara trgovine su zatvorene u sedmerospratnom trgovačkom centru Evropeisky.
Nasljednici McDonald’sa, Vkusno-i Tochka, poslužuju više-manje identičnu hranu, dok je bivši Krispy Kreme u trgovačkom centru ribrendiran, ali prodaje u osnovi iste ponude.
U manje imućnim pokrajinama, Sofija Suvorova, koja živi u Nižnjem Novgorodu, 440 kilometara od Moskve, osetila je pritisak na porodični budžet.
Kurs rublje — jači u odnosu na dolar nego pre rata
Ekonomisti kažu da kurs rublje — jači u odnosu na dolar nego pre rata — i opadajuća inflacija predstavljaju pogrešnu sliku. Pravila koja sprječavaju izlazak novca iz zemlje i prisiljavaju izvoznike da većinu svoje inostrane zarade od nafte i gasa mijenjaju u rublje namjestila su kurs rublje.
A stopa inflacije “djelimično je izgubila smisao”, napisala je u nedavnoj analizi Janis Kluge, stručnjakinja za rusku ekonomiju pri Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove. To je zato što ne uzima u obzir nestajanje zapadnjačke robe, a niža inflacija verovatno odražava pad potražnje, što je loše za ekonomiju.
Oko 2,8 miliona Rusa bilo je zaposleno u stranim ili mešovitim kompanijama u 2020, prema politologu Ilyi Matveevu. Ako uzmemo u obzir dobavljače, čak 5 miliona radnih mjesta, odnosno 12% radne snage, zavisi od stranih kompanija i njihovih ulaganja.
Strane firme mogle bi pronaći ruske vlasnike, a protekcionizam i prezasićenost državnim poslovima sprečiće masovnu nezaposlenost. Ali ekonomija će biti daleko manje produktivna, rekao je Kluge, “što će dovesti do značajnog pada prosečnih realnih prihoda.”
Izvor: AP/Investitor.me
Foto: Pixabay