Ovo povećanje kamatnih stopa u Srbiji i Evropi bilo je očekivano i neophodno.To je jedan od nužnih uslova da se zaustavi inflacija koja nanosi relativno velike štete privredi i građanima. Stope će se povećavati dok se ne zaustavi inflacija.
A, kad se zaustavi i krene da opada, kamatne stope će još neko vreme ostati na relativno visokom nivou. Očekujem da će se kamatne stope smanjiti tek kada inlacija dođe u granice ciljanog koridora od dva do tri odsto, za šta je potrebno nekoliko godina. Ali, ni tada se neće vratiti na nivo koji je postojao prethodnih godina, kaže za N1 Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
I domaće i evropske centralne monetarne vlasti povećale su referentne kamatne stope – zbog rastućeg inflatornog pritiska.
Postoji dobra i loša strana i niskih i viših kamatnih stopa.
Dobre strane niskih kamatnih stopa bili su jeftini krediti, ali to je, kaže Arsić, podsticalo tražnju.
„Ko je štedeo u uslovima niskih kamatnih stopa, imao je relativno velike gubitke. Tako i ovo sada – ako rast kamatnih stopa ima negativne posledice, pozitivno je što je to način da se relativno brzo obori inflacija“, ukazuje sagovornik N1.
Oni koji razmišljaju da se u narednom periodu zaduže da bi kupili nekretninu, treba, savetuje Arsić, dobro da balansiraju između očekivanog rasta kamatnih stopa i pada cena nekretnina. Jer, ovako visok rast nekretnina u svetu i kod nas direktna je, kako objašnjava, posledica monetarne ekspanzije – niskih kamatnih stopa i dodatnog štampanja novca.
„Građani mogu da očekuju da će kamatne stope rasti još dva, tri kvartala, do sredine sledeće godine. Nakon toga, ostaće na visokom nivou, pa možemo da očekujemo njihov pad u srednjem roku, ali se neće vratiti na nivo od dva, tri odsto, kao prethodih godina“, navodi Arsić.
Evropa gubitnik ove krize
Prognoze o kretanju inflacije su, dodaje, uvek uslovne – date su pod određenim pretpostavkama.
„Važno je kretanje cena na energetskom tržištu, a to niko ne može niko da predvidi. Na inflaciju utiču i kamatne stope, fiskalna politika i drugi faktori“, navodi sagovornik N1.
Arsić očekuje da inflacija dostigne svoj maksimum krajem ove i početkom sledeće godine. Moguće je, dodaje, da se rast nastavi i posle toga ako dođe do nekog dodatnog pogoršanja geopolitičke situacije, nestašice energenata u Evropi , što bi, kako objašnjava, dovelo do pada proizvodnje i skoka cena.
„Očekujem da će maksimalni nivo inflacije, gledano od početka do kraja godine, biti oko 15 odsto, procentni poen manje ili više, i to pod pretpostavkom da ne bude nestašice energenata“, ističe Milojko Arsić.
Na pitanje da li je Evropa gubitnik ove krize, sagovornik N1 odgovara potvrdno.
„Smatram da Evropa jeste najveći gubitnik i to je posledica što nije aktivan i relevantan igrač na politčkoj sceni, jer sledi politiku SAD i plaća troškove te politike. Evropa bi trebalo aktivnije da se uključi na političkoj sceni, jer slabljenje evra je najmanje bitno – na veliki broj drugih načina Evropa će platiti posledice ukrajinskog rata – kroz očekivano usporavanje privredne aktivnosti, rast nezaposlenosti… Evropa će platiti troškove ekonomskog rata Zapada i Rusije – SAD koja vodi i kreira takvu politiku mnogo bolje će proći od Evrope“.
Izvor: N1
Foto: Pixabay