Crveni metal juče pojeftinio za nešto manje od jednog procenta na 7.803 dolara po toni, a žuti za pola procenta na 1.688 dolara po toni
Kineska „Ciđin majning grupa” objavila je da su za pola godine dve njene firme u Srbiji ukupno proizvele 98.000 tona bakra i 122.000 unci zlata. Ova kompanija je u prvom kvartalu 2022. u inostranstvu prodala robu u vrednosti od pola milijarde evra. Cene ovih metala su već neko vreme u blagom padu, ali se veruje da to kinesku kompaniju neće skinuti s prvog mesta na listi najvećih izvoznika iz Srbije.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, kaže da se eksploatacijom bakra u rudniku „Čukaru Peki” dolazi do određenih količina zlata i naglašava da je prošle i u prvoj polovini ove godine „Ciđin” vodeći izvoznik iz Srbije. Kada je reč o kretanju cena ovih sirovina na svetskom tržištu, Stanić ističe, da one već neko vreme padaju.
Cena bakra pala zbog smanjene privredne aktivnosti
Tona bakra pre četiri meseca je vredela 10.500 dolara, a sada je oko 7.803 dolara. Prema njegovim rečima, cena bakra je na svetskom tržištu dosta pala zbog manje privredne aktivnosti i zbog pada tražnje koja je posledica krize. Kina, kao veliki potrošač, imala je zatvaranje zbog pandemije, što se odrazilo na cenu ovog metala.
Stanić kaže da zlato generalno dobro stoji i drži se na oko 1.700 dolara po unci (juče je bilo 1.688 dolara). Bez obzira na to što je prethodnih nedelja pala tražnja, ono je uvek sigurna investicija.
– Pad tražnje se objašnjava porastom kamatnih stopa u SAD i evrozoni. U situaciji kada njima rastu kamate, deo kapitala se povlači tamo i ne mora sve da ide u zlato. Mnogi investiraju u hartije od vrednosti tih država. Primetno je veliko interesovanje investitora za ulaganje u američke hartije od vrednosti. Američka privreda je stabilna i želi da smanji zavisnost od uvoza iz Kine pre svega visokotehnološke komponente za auto-industriju, telefone i slično. Firme koje imaju kapital ulažu u te delatnosti, koje će biti tražene – kaže Stanić.
Narodna banka Srbije u pregledu dešavanja na svetskom tržištu u poslednjoj nedelji avgusta i početkom septembra navodi da je u tom perioda cena zlata smanjena za 1,27 odsto i kretala se u rasponu od 1.695,05 do 1.738,14 američkih dolara po finoj unci zlata.
Šta utiče na pad cene zlata
Na pad cene zlata u posmatranoj nedelji uticali su: jačanje vrednosti američkog dolara, kao i povećanje stopa prinosa na državne obveznice SAD, smanjena tražnja za zlatom u Indiji, povećan izvoz zlata iz Rusije ka Kini i Bliskom istoku, govor predsednika FED-a u Džekson holu da ekonomiji SAD predstoji zaoštravanje monetarne politike sve dok inflacija ne bude pod kontrolom FED-a (SAD su na putu ka periodu sporog privrednog rasta i mogućeg povećanja nezaposlenosti, dok FED podiže stope kako bi pobedio četrdesetogodišnju visoku inflaciju), pozicioniranje investitora za period visokih kamatnih stopa u SAD.
Na ograničenje daljeg pada cene zlata uticali su: strah od vojnih napada na nuklearnu elektranu u Ukrajini, paket antiruskih sankcija od strane Saveta EU, uključujući i delimični embargo na zlato, saopštenje Stejt departmenta SAD da odgovor Irana u razgovorima o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. smatra nekonstruktivnim.
Cena zlata je bila najviša u martu, kada je gotovo dosegla rekord iz 2020. i izvozila 2.050 dolara za uncu. To je bila posledica ratnih zbivanja u Ukrajini, sankcija EU prema Rusiji, koje su dovele do rasta cena, skoka inflacije i novog usporavanja privrednog rasta. U međuvremenu je cena zlata pala za oko 15 odsto na 1.750 dolara za uncu. Usledila su dva značajna pada cena u aprilu i junu koje su povezane s podizanjem kamatnih stopa u SAD, koje je dovelo do rasta dolara, a rast dolara ima obrnuto proporcionalni efekat na cenu zlata.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay