Na svetskom tržištu je velika potražnja za hranom, te se očekuje da nova srpska vlada što pre uveća agrarni budžet i tako podstakne sušom snažno pogođenu poljoprivredu.
Sve to iz razloga da bi suficit u agrorazmeni sa inostranstvom što pre nadmašio dve, tri milijarde evra.
Energetska kriza i rat u Ukrajini ostavljaju trag na svetskom tržištu. Naglo je porasla potražnja za oružjem i energentima, ništa manje i za hranom. Uvećanoj brizi država, kompanija i ljudi kako da se prehrambeno obezbede doprinela je i ovogodišnja suša zahvatajući bezmalo ceo svet. Ponegde, pre svega u Evropi, poprimila je razmere kakve nisu zabeležene nekoliko vekova unazad. Stradala je i poljoprivreda.
Katastrofalna suša
Srbija nije izuzetak. Jara i dug bezvodni letnji period sasekli su pojedine useve, posebno u ovdašnjem podneblju najvažniju kulturu – kukuruz. Umesto uobičajenih 7,5 miliona tona, sa preko 950 hiljada hektara rodilo je tek 3,8 miliona, upola manje. Jedva će biti za domaće potrebe, i to najviše stoga što je poslednjih godina uočljivo smanjen stočni fond, pa su i potrebe domaćih uzgajivača stoke znatno manje. Od izvoza, poslednjih godina standardno više od tri miliona tona, ovoga puta neće biti ništa.
Katastrofalno je prošla i soja, ništa bolje ni šećerna repa. Podbacili su stočno hranivo, uljana repica, ali i osnovne povrtarske biljke, krompir i pasulj. Zapravo, ove sezone ratar je imao koristi samo od pšenice i suncokreta, voćari pre svega od jabuke. Kiks ratarske proizvodnje je doveo do velikog skoka cena hrane za stoku, pa je srpsko stočarstvo, odavno u dubokoj krizi, dodatno potonulo i našlo se sasvim blizu dna.
Naravno, Srbija je agrarno područje u kojoj jedini prihod za oko 570.000 porodica potiče iz poljoprivrede. Za državu njene veličine Srbija je i veliki izvoznik hrane, poljoprivreda je ovdašnja privredna delatnost koja u inorazmeni kontinuirfano beležo suficit; lane je iznosio 1,65 milijardi evra.Svetska potražnja za hranom
Žestoka suša će svakako bitno uticati na ovogodišnje rezultate. Nije samo prinos bitno umanjen, otežani su i priprema zemljišta i jesenja setva. Rekordno skupi gorivo i đubrivo primoravaju seljake da redukuju obradu.
Istovremeno, na svetskom tržištu prilike nikada nisu bile povoljnije za izvoznike hrane. Suša je svuda okrnjila bilanse. Rat ne samo da je prepolovio poljoprivrednu delatnost u Ukrajini, u svetskim razmerama velikom izvozniku agroproizvoda, već je i podstakao kupovinu za rezerve.
Cene hrane su izrazito visoke, kod ne tako malog broja osnovnih useva i rekordne. Istina, poskupeli su i inputi koji se koriste u poljoprivredi, pa će seljak ove jeseni morati da uloži i do 30 odsto više novca kako bi zasnovao proizvodnju.
Vreme za državu
Po običaju, srpski seljak nema dovoljnu akumulaciju kako bi iz sopstvenih prihoda obezbedio dovoljno novca za novu setvu. Pogotovo nema u godini u kojoj je suša desetkovala rod osnovnih useva. Osloniti se na banke je preskupo.
U ovakvim prilikama na scenu stupa država, što je, inače, praksa i u najrazvijenijim agrarnim državama. Naša vlada je reagovala suzdržano – samo je seljacima, na najviše 12 meseci, odložila otplatu pristiglih rata kredita iz ranijih godina. A morala bi, i ima prostora, da učini mnogo više.
Nema potrebe ni da novi ministri predugo razmišljaju o načinu podrške sušom gotovo zateturanom agraru. Potrebno je da se uradi ono što je, naročito u otežanim prilikama, praksa u Evropskoj uniji. Nameće se ukidanje državne akcize na dizel gorivo upotrebljeno u poljoprivredi. Ovakav namet ne postoji nigde na Starom kontinentu i srpskog seljaka direktno ometa da bude konkurentan paoru iz evropskih država sa kojim se, inače, suočava na tržištu.
Prema izvozu
Možda je još i važnije da Srbija uveća agrarni budžet, već godinama se kreće između 2,85 i 3,9 odsto ukupne države kase. Svejedno što postoji zakonska odredba po kojoj bi morao biti pet odsto, koliko je iznosio samo jednom, za mandata Ivane Dulić Marković.
Ako bi se podrška poljoprivredi određivala prema izvoznim rezultatima, kakav je običaj upravo u poljoprivredno najuspešnijim državama, visina agrarnog budžeta bi iznosila između osam i deset odsto ukupnog. Netom izabrani kabinet Ane Brnabić i ne mora previše da razmišlja kada bude donosio prve odluke, tim pre što se uveliko radi na osmišljavanju rebalansa aktuelnog budžeta o na planu za narednu godinu.
Uvećanje agrarnog budžeta se nameće kao prioritet, gotovo isto onoliko koliko je to i briga o energetskoj sigurnosti. Razlozi su jaki i uočljivi. Sušna godina je oštetila poljoprivrerdu koliko to učini i elementarna nepogoda.
Mnogo seljaka nema novca ni za setvu, prvi korak u zasnivanju nove proizvodnje. Nasuprot tome, i prilike na svetskom tržištu hrane sugerišu da agrarne države ponude više. Cene su rekordne, trebalo bi da se iskoristi kurentan period po hranu i agrar.
Pravo je vreme da se poljoprivreda podrži i većim agrarnim budžetom, a seljak će uloženo vratiti na najbolji način – uvećanjem suficita u agrorazmeni koji bi, uz pomoć, brzo mogao da premaši dve, pa i tri miljarde evra.
Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić
Foto: Pixabay
1 komentar
ha,ha pa mi i nemamo drzavu….