Tag:

suša

Kriza hrane: Srbija mora što pre da uveća agrarni budžet

by bifadmin 2. новембар 2022.

Na svetskom tržištu je velika potražnja za hranom, te se očekuje da nova srpska vlada što pre uveća agrarni budžet i tako podstakne sušom snažno pogođenu poljoprivredu.

Sve to iz razloga da bi suficit u agrorazmeni sa inostranstvom što pre nadmašio dve, tri milijarde evra.

Energetska kriza i rat u Ukrajini ostavljaju trag na svetskom tržištu. Naglo je porasla potražnja za oružjem i energentima, ništa manje i za hranom. Uvećanoj brizi država, kompanija i ljudi kako da se prehrambeno obezbede doprinela je i ovogodišnja suša zahvatajući bezmalo ceo svet. Ponegde, pre svega u Evropi, poprimila je razmere kakve nisu zabeležene nekoliko vekova unazad. Stradala je i poljoprivreda.

Katastrofalna suša

Srbija nije izuzetak. Jara i dug bezvodni letnji period sasekli su pojedine useve, posebno u ovdašnjem podneblju najvažniju kulturu – kukuruz. Umesto uobičajenih 7,5 miliona tona, sa preko 950 hiljada hektara rodilo je tek 3,8 miliona, upola manje. Jedva će biti za domaće potrebe, i to najviše stoga što je poslednjih godina uočljivo smanjen stočni fond, pa su i potrebe domaćih uzgajivača stoke znatno manje. Od izvoza, poslednjih godina standardno više od tri miliona tona, ovoga puta neće biti ništa.

Katastrofalno je prošla i soja, ništa bolje ni šećerna repa. Podbacili su stočno hranivo, uljana repica, ali i osnovne povrtarske biljke, krompir i pasulj. Zapravo, ove sezone ratar je imao koristi samo od pšenice i suncokreta, voćari pre svega od jabuke. Kiks ratarske proizvodnje je doveo do velikog skoka cena hrane za stoku, pa je srpsko stočarstvo, odavno u dubokoj krizi, dodatno potonulo i našlo se sasvim blizu dna.

Naravno, Srbija je agrarno područje u kojoj jedini prihod za oko 570.000 porodica potiče iz poljoprivrede. Za državu njene veličine Srbija je i veliki izvoznik hrane, poljoprivreda je ovdašnja privredna delatnost koja u inorazmeni kontinuirfano beležo suficit; lane je iznosio 1,65 milijardi evra.Svetska potražnja za hranom

Žestoka suša će svakako bitno uticati na ovogodišnje rezultate. Nije samo prinos bitno umanjen, otežani su i priprema zemljišta i jesenja setva. Rekordno skupi gorivo i đubrivo primoravaju seljake da redukuju obradu.

Istovremeno, na svetskom tržištu prilike nikada nisu bile povoljnije za izvoznike hrane. Suša je svuda okrnjila bilanse. Rat ne samo da je prepolovio poljoprivrednu delatnost u Ukrajini, u svetskim razmerama velikom izvozniku agroproizvoda, već je i podstakao kupovinu za rezerve.

Cene hrane su izrazito visoke, kod ne tako malog broja osnovnih useva i rekordne. Istina, poskupeli su i inputi koji se koriste u poljoprivredi, pa će seljak ove jeseni morati da uloži i do 30 odsto više novca kako bi zasnovao proizvodnju.

Vreme za državu

Po običaju, srpski seljak nema dovoljnu akumulaciju kako bi iz sopstvenih prihoda obezbedio dovoljno novca za novu setvu. Pogotovo nema u godini u kojoj je suša desetkovala rod osnovnih useva. Osloniti se na banke je preskupo.

U ovakvim prilikama na scenu stupa država, što je, inače, praksa i u najrazvijenijim agrarnim državama. Naša vlada je reagovala suzdržano – samo je seljacima, na najviše 12 meseci, odložila otplatu pristiglih rata kredita iz ranijih godina. A morala bi, i ima prostora, da učini mnogo više.

Nema potrebe ni da novi ministri predugo razmišljaju o načinu podrške sušom gotovo zateturanom agraru. Potrebno je da se uradi ono što je, naročito u otežanim prilikama, praksa u Evropskoj uniji. Nameće se ukidanje državne akcize na dizel gorivo upotrebljeno u poljoprivredi. Ovakav namet ne postoji nigde na Starom kontinentu i srpskog seljaka direktno ometa da bude konkurentan paoru iz evropskih država sa kojim se, inače, suočava na tržištu.

Prema izvozu

Možda je još i važnije da Srbija uveća agrarni budžet, već godinama se kreće između 2,85 i 3,9 odsto ukupne države kase. Svejedno što postoji zakonska odredba po kojoj bi morao biti pet odsto, koliko je iznosio samo jednom, za mandata Ivane Dulić Marković.

Ako bi se podrška poljoprivredi određivala prema izvoznim rezultatima, kakav je običaj upravo u poljoprivredno najuspešnijim državama, visina agrarnog budžeta bi iznosila između osam i deset odsto ukupnog. Netom izabrani kabinet Ane Brnabić i ne mora previše da razmišlja kada bude donosio prve odluke, tim pre što se uveliko radi na osmišljavanju rebalansa aktuelnog budžeta o na planu za narednu godinu.

Uvećanje agrarnog budžeta se nameće kao prioritet, gotovo isto onoliko koliko je to i briga o energetskoj sigurnosti. Razlozi su jaki i uočljivi. Sušna godina je oštetila poljoprivrerdu koliko to učini i elementarna nepogoda.

Mnogo seljaka nema novca ni za setvu, prvi korak u zasnivanju nove proizvodnje. Nasuprot tome, i prilike na svetskom tržištu hrane sugerišu da agrarne države ponude više. Cene su rekordne, trebalo bi da se iskoristi kurentan period po hranu i agrar.

Pravo je vreme da se poljoprivreda podrži i većim agrarnim budžetom, a seljak će uloženo vratiti na najbolji način – uvećanjem suficita u agrorazmeni koji bi, uz pomoć, brzo mogao da premaši dve, pa i tri miljarde evra.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

2. новембар 2022. 1 komentar

Prinosi kupusa ove godine znatno manji

by bifadmin 1. новембар 2022.

Prinosi ove godine, zbog suša, ali i mraza početkom septembra, manji u odnosu na prethodne godine

Polovina ovogodišnjeg roda futoškog kupusa je već rasprodata, a s obzirom na to da je ove godine ova sorta posađena na samo 35 hektara, neće ga biti za izvoz, niti dovoljno za domaće potrebe, kažu u Udruženju „Futoški kupus“.

Predsednik tog udruženja Miroljub Janković kaže da su i prinosi ove godine, zbog suša, ali i mraza početkom septembra, manji u odnosu na prethodne godine.

– Sa 35 hektara imaćemo oko 1.000 tona kupusa i neće ga biti za izvoz, a ni za domaće potrebe, jer je već polovina ovogodišnjeg roda rasprodata, rekao je Janković za list Dnevnik.

On ističe da se futoški kupus prepoznaje po boji, jer je belji od drugih sorti kupusa, ima manje žila, tanke i savitljive listove i teži od 1,5 do 3,5 kilograma.
Ovog leta Janković kaže da je futoškog kupusa posejano na svega 35 hektara, mada ga je prošle godine bilo na približno 60 hektara.

Kilogram futoškog kupusa 80 dinara

Kao i prošle jeseni, kilogram autohtonog futoškog kupusa je 80 dinara, a kupus koji se prodaje ispod te cene nije pravi futoški kupus, napominje Janković.

– Cena kupusa, troškovi sertifikacije i puno rada oko njega mnoge povrtare je odvratilo od ove autohtone sorte i okrenulo ih ka drugim hibridima, kaže Janković.

Naglašava i da je drugih sorti kupusa posejano manje nego lane, svega oko 150 hektara, umesto oko 250 hektara kao 2021. godine.

Povrtar Milan Medić iz Futoga posejao je hibridni kupus i, kako kaže, zadovoljan je prinosom, zahvaljujući primeni agrotehnike.

Očekuje da će celokupan rod uspeti da proda posredstvom lokalnih prerađivača, koji ga otkupljuju i kisele.

Kilogram kupusa je, navodi Medić, 25 dinara na veliko, pa ko bude imao oko 40 tona po hektaru, imaće i neku zaradu.

Kaže da je, osim što je ove godine imao skoro duplo veće troškove za nadovnjavanje, morao da izdvoji novac i za hemijska sredstva, jer su kupus napadali moljac i sovica.

Futoški Kupus

Futoški kupus je autohtona sortna populacija gena nastala i održala se do danas na prostoru mesta Futog, pre više od pet vekova, prirodnom selekcijom i drevnim znanjem ljudi sa ovog prostora u kultivaciji biljnih vrsta i povoljnih mikro klimatskiuslova ovog podneblja.

Izuzetno povoljni mikro klimatski uslovi, znanje i umeće ljudi sa ovog
prostora,doprineli su da Futoški kupus ima zaštićenu oznaku geografskog porekla.

Pripada beloj vrsti kupusa sa posebnim i specifičnim osobinama i svojstvima.

Dvogodišnja je biljnlj vrsta sa dužinom vegetacije od 110 do 140 dana, srednje kasna i kasna sortna populacija namenjena za svežu upotrebu i kišeljenje.

Svetlo zelena boja, tanak list sa slabo izraženim nervima, na preseku beo sa žućkastom sredinom, blago spljoštena glavica, često rastresita ili dobro sabijena su njegove glavne fizičke ili vizuelne osobine.

Bogatstvo koje sadrži u sebi izdvaja ga od drugih vrsta kupusa.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

1. новембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Da li mleka nema zbog suše ili što se izvozi?

by bifadmin 9. септембар 2022.

„Ministar Nedimović je rekao da mleka nije bilo jer su cene mleka u okolini veće, pa su mlekare odlučile da izvoze. To je potpuno suprotno od onoga što smo slušali, a slušali smo da je suša i da nema hrane za stoku“, rekao je urednik ekonomije u Danasu Aleksandar Milošević.

Milošević kaže da mu se čini da je tačno ono što je ministar Nedimović rekao.

„Jer vidimo slike Imlekovog mleka u Makedoniji i drugim državama, a u Srbiji nema. Ako se sada kada je podignuta cena mleko pojavi, onda nije zbog suše“, kaže Milošević.

Podsećamo, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je do kratkoročne nestašice mleka došlo jer je u susednim zemljama ono bilo skuplje, pa je prerađivačima bilo isplativije da mleko njima prodaju.

„Ovih dana postoji dosta informacija i dezinformacija počev od toga da nema krava pa do toga da mleka nema u prodavnicama. Činjenica je da je litar mleka u Srbiji koštao do 119 dinara, a cena litre mleka u okruženju kretala se od 1,35 do 1,7 evra i čim je takva razlika, automatski prerađivač gleda da proda skuplje“, rekao je ministar.

Milošević je podsetio da su stočari nezadovoljni premijama i otkupnom cenom i da bi ministarstvo time trebalo da se pozabavi.

„Ako im se litar plaća 40 dinara, a u radnji košta 120, to je velika razlika. Deluje da su stočari u pravu. Ministarstvo kaže država ulaže, možete da pogledate stočni fond koji opada, zašto opada, zašto krava ima sve manje i manje? Bio bi red da država redovno isplaćuje premije, a ne da kasne“, dodaje urednik ekonomije Danasa.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

9. септембар 2022. 1 komentar

Ekonomija Vesti

Kako poljoprivreda da živi uz sušu?

by bifadmin 6. септембар 2022.

Nije dovoljno da se konstatuje kako suša i manjak vode postaju naša svakodnevica, potrebno je uobičajene aktivnosti i stil života prilagoditi promenjenim okolnostima, piše portal 021.rs

Evropski metereolozi su potvrdili da je leto koje ističe bilo najtoplije unazad 70 godina, detaljnija analiza pokazaće je li ovogodišnja suša bila i najveća na Starom kontinentu unazad pet vekova. Za sada naučnici potvrđuju da je među pet najvećih, pri čemu je čak 47 odsto evropske teritorije na metereološkoj mapi bilo obojeno crvenom bojom, što znači da je vladao deficit vode.

Ružičasta boja na dodatnih 17 odsto ukazuje na sušu. Mada je jara poslednjih decenija postala češća, u Srbiji je prvi put zabeležena suša u dve uzastopne godine.

Pakao nije iznenađenje

Teško bi se, međutim, moglo reći da je ovoletnji pakao iznenađenje. Kao izrazite suše vode se 2017. i 2012. godine, dok je u međuvremenu bilo i pet sezona sa tek nešto manje prekomerne toplote. Statistička analiza metereoloških podataka za period 1951-2011. godine jasno pokazuje da je prosečna temperatura u stalnom i ne baš malom porastu. Tokom letnjih meseci (jun, juli, avgust) porast maksimalne dnevne temperature iznosio je od 0,25 do 0,3 stepena Celzijusa na svaku deceniju. Dakle, u novom milenijumu najviša dnevna temperatura letnjeg dana je u proseku viša za 1,5 do 1,8 stepeni nego što je bila u prvoj posleratnoj dekadi.

Rast maksimalne dnevne temperature je izraženiji zimi (decembar, januar, februar) i iznosi 0,4 do 0,6 stepeni Celzijusa po dekadi. Znači da je maksimalna dnevna temperatura povišena za 2,4 do čak tri stepena. Kada se zna za ovaj podatak onda ne predstavlja iznenađenje da je padavina, a naročito snega sve manje. Upravo ovaj poslednji manjak je i doveo do ovogodišnje suše čiji je samo najvidljiviji deo bio od sredine juna do poslednje dekade avgusta.

Počelo je sa zimskom sušom, odnosno potpunim izostankom snega, time i drastično umanjenim prilivom padavina u reke što je stvorilo ogroman deficit vode u celoj Evropi tokom ovog leta. Zapravo, sve su češće godine u kojima je istovremeno i suša i deficit vode.

Sve manje padavina

Ako se ponovo pozovemo na statističku obradu podataka koju je obavio Republički hidrometereološki zavod Srbije, ni objedinjavanje dve nevolje u istoj sezoni nije iznenađenje. Analiza ističe i stalno umanjenje padavina kao izrazito obležje Srbije u proteklom periodu. Tako u zapadnim regionima Vojvodine poslednjih sezona po kvadratnom metro padne, u proseku, 45 litara manje nego 60 godina ranije, dok je u severoistočnim predelima umanjenje 70 litara. Dakle, ni manjak vode ne bi smeo da nas previše iznenađuje, kao ni to da suša postaje deo naše svakodnevice.

Posledice i suše i manjka vode, po pravilu, najviše se ispolje u poljoprivredi. Kako je umanjenje izraženije u vegetacionom periodu, biljke nemaju dovoljno vode za neophodan razvoj. Posebno stradaju usevi koji se seju u proleće i imaju dosta kraći razvojni period. Kukuruz, soja, krmni usevi i suncokret su baš takve biljke i stoga od suše stradaju više nego usevi zimi.

Jari usevi stradali

Stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo procenili su da će ovogodišnji rod kukuruza, inače najzastupljenije biljke u setvi kod nas, pa je proletos zasejana na čak 970.000 hektara. Rod će biti manji i za 50 odsto u odnosu na prosečnu sezonu, pa se iščekuje prosečan prinos od tek 3,5 tone po hektaru, odnosno 3,4 miliona tona ukupno. Teško da zadovoljava i domaće potrebe od gotovo 3,8 miliona tona. Podsetimo se, u protekle dve decenije prosečan prinos je iznosio otprilike 7,5 miliona tona i u inostranstvo godišnje smo plasirali po 3,5 miliona tona.

Očekuje se da će prinos soje biti manji barem za 20 odsto, koliko otprilike i kod šećerne repe, dok je suncokret otporniji na manjak vlage i prinos će biti umanjen za cirka 12 odsto. Mnogo više je nastradalo krmno bilje, baš kao i pojedino povrće, poput paradajza i krompira. Na žestokoj vrelini i krave manje jedu, pa je i prinos mleka umanjen za cirka 1.000 litara po grlu.

Rani hibridi

Kao retko kada ovog leta bio je izražen i manjak vode. Pouka je jasna, podjednako je važno uporedo se boriti i protiv suše i protov deficita vode. Reč je o bitnim promenama karakteristika ovog podneblja i potrebno je da se društvo u celini, posebno vlast koja upravlja javnom imovinom i državnim prihodima, suoči sa novim izazovom.

Dragocen je svaki pojedinačan doprinos običnog čoveka, ali i njegovi napori davaće ograničene efekta ako društvo ne preuzme na sebe svoj deo obaveza.

Poređenje sa Mađarskom, gde se suša javlja kada i u Srbiji, pokazuje da se ne male uštede postižu sejanjem sorti ranijih faza zrenja, FAO 300 i 400, dok naš seljak još uvek forsira hibride FAO 500 i FAO 600 koji u prosečnoj godini daju za gotovo 1,5 tonu bolji prinos. Međutim, tokom suše pad prinosa je kod ranih hibrida za 50 odsto manji nego što je pad prinosa kod kukuruza srednje faze zrenja. No, koliko je ovogodišnja suša bila žestoka pokazuje upravo slučaj mađarskih paora, koji su zbog suše na oko 400.000 hektara morali da, usled izostanka oplodnje, time i klipa, stabljike poseku i tako ostanu bez prinosa.

Navodnjavanje daje rezultate, ali je to skupa i mera koja zahteva dosta ulaganja i troši mnogo energije. Stav domaćih stručnjaka je da se koristi pre svega za voćarstvo, povrtarstvo i uzgoj semenskog bilja, pri čemu je važno da u masovnoj upotrebi budu sistemi za zalivanje koji racionalno troše vodu.

Najvažnija je uloga države

Posle ovogodišnjeg manjka vode neosnovano je iščekivati još veći deficit kako bi se društvo definitivno opredelilo za štedljiviju upotrebe vode. Prosečni stanovnik Srbije dnevno koristi oko 140 litara vode, od čega 27 odsto odlazi na potrebe toaleta, dodatnih 37 odsto na tuširanje i kupanje. Postoje racionalniji tuševi i wc šolje, u Nemačkoj počinju da vodu, nakon kupanja, filtriraju tako da je upotrebljiva za zalivanje bašte ili toalet.

Racionalnost je naročito značajna kod navodnjavanja, ali će količina iz rečnog toka privremeno izmeštene vode biti pod sve većim ograničenjem, jer se i protok evropskih reka kontinuirano smanjuje, pa se procenjuje da će Dunav za jedan vek nositi i do 15 odsto manje vode nego danas. Stoga ne mali broj stručnjaka zagovara plansku i sistemsku izgradnju rezervoara za kišnicu u kojima bi se čuvala napadana voda.

Svakako da svaki pojedinac, pogotovo lično zainteresovan, može dati određen doprinos u prilagođavanju nailazećem sušnom i bezvodnom vremenu. Ipak, da bi se izveli bazični poslovi i da bi se koordinisali pojedinačni napori neophodno je da država ne samo podstiče već i da započne sa aktivnostima na ovom planu. Poseban problem su ustaljeni tehnološki postupcima kojima se utroši „brdo“ energije. Primera radi, za proizvodnju jednog automobila neophodno je čak 400.000 litara dragocene tečnosti, dok se 100 litara utoši za samo kilogram papira. Tokom reciklaže stare hartije za kilogram novog papira neophodno je deset puta manje, tek deset litara.

Kadija te tuži, kadija ti sudi

Uspeh u borbi sa prirodnim nepogodama podrazumeva i borbu ekonomskim merama, odnosno osiguranjem za slučaj štete. Za početak, država Srbija bi morala da službu osiguranja reformiše prema evropskim kanonima, dakle da odvoji službu za procenu štete od osiguravajućeg društva. Kao nasleđe socijalističkih vremena, u Srbiji i danas, 22 godine nakon promena, procenu štete obavlja sama osiguravajuća kuća. Praktično, visinu odštete određuje onaj ko isplaćuje štetu.

Situacija „kadija te tuži, kadija ti sudi“ je osnovni razlog zašto poljoprivrednici malo osiguravaju, a državni podsticaji za osiguranje useva i stoke umesto da pomažu seljaku zapravo je transfer novca od države prema osiguravajućoj kući. Posle letnje suše, pravi je trenutak da se reformiše sistem osiguranja u Srbiji kao prvi korak da se seljak protiv zla koje mu sve više preti počne nositi i ekonomskim merama.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

6. септембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Rod pšenice zbog nedostatka vlage i visokih temperatura manji za oko 30 odsto

by bifadmin 5. јул 2022.

Žetva u Srbiji biće završena za nekoliko dana a prinosi su zbog suše manji za oko 30 odsto u odnosu na očekivane i na nivou su desetogodišnjeg proseka od oko 4,5 tona, rekao je danas stručnjak za strna žita Miroslav Malešević.

On je za Betu rekao da ima njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice 2,5-3,5 tona po hektaru, a da su u južnom Banatu i Sremu prinosi do 8,5 tona i da će „to popraviti prosek u Srbiji“.

„Pšenica je zbog suše preskočila pojedine faze nalivanja zrna, ali ima dobru hektolitarsku masu i sadržaj proteina, međutim biće slabijeg tehnološkog kvaliteta. To znači da je zrno sitnije i sadrži dosta proteina u omotaču, ali ne i u sredini zbog čega će biti manje kvalitetno brašno jer neće moći da upija vodu i teže će se razvlačiti testo“, rekao je Malešević.
Dodao je da je to posledica, ne samo suše, već i neblagovremene prihrane pšenice zbog skupog mineralnog đubriva.

Malešević je rekao da je očekivani ukupan rod pšenice u Srbiji oko 2,6-2,7 miliona tona.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da je rod pšenice zbog nedostatka vlage i visokih temperatura manji za oko 30 odsto i da se očekuje da prosek iznosi od 4,5 do pet tona po hektaru.

Pšenica, prema njegovim rečima, ima dobru hektolitarsku masu, ali proizvođači neće moći da zarade ni ove godine kada je cena veća nego prethodnih jer su višestruko porasli troškovi.

Najezda insekata

„Ulaganje po hektaru ove godine iznosilo je 145.000 dinara, ako je zasejana na sopstvenoj zemlji. U te troškove nije uračunata nadoknada za iznajmnjivanje zemljišta ako je zasejana na tuđem, kao ni amortizacija i zarada poljoprivrednika kao da je robijaš“, rekao je Kleut.

Dodao je da je samo izdatak za mineralno đubrivo, zbog astronomske cene, iznosio 75.000 po hektaru.

On je rekao da jedino poljoprivrednici sa prinosom od pet tona po hektaru i ako uspeju da pšenicu prodaju po 35 dinara, što je vrlo teško, mogu da malo više zarade od sume koju su uložili, a to je oko 30.000 dinara po hektaru, ali je takvih proizvođača malo.

Svi ostali, kako je rekao, čiji su prinosi niži, neće moći da pokriju ni troškove, a kamoli da nešto zarade.

Kleut je rekao da su se poljoprivrednici ove godine borili, ne samo sa sušom, već i sa nezapamćenom najezdom insekta žitni bauljar koji jede koren pšenice, pa ima njiva gde je na određenoj površini pšenica potpuno unišena i narastao je smo korov, pa su i prinosi 1,5 tona po hektaru.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

5. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Zbog suše smanjen rod povrća, cene će i dalje rasti

by bifadmin 18. август 2021.

Suša u Srbiji koja traje oko mesec i po, praćena ekstremno visokim temperaturama, smanjila je rod povrća pa će cene i dalje rasti, rekli su povrtari za Betu.

Predsednik udruženja povrtara iz Glogonja kod Pančeva Danail Vučkovski rekao je da su katastrofalni klimatski uslovi smanjili rod povrća, jer su visoke temperature sprečile oprašivanje, pa su cvetovi otpadali, a s druge strane rasli su troškovi da se održi biljka u životu i donese kakav-takav rod.

– Vremenski uslovi za proizvodnju nikad nisu bili gori, smanjeno je oprašivanje i rod, a istovremeno smo morali da zalivamo svaki drugi-treći dan što je povećavalo troškove – rekao je Vučkovski.

Najezda štetočina, kako je rekao, nikad nije bila veća, od biljnih vaši, buvaća, moljaca, leptira koji napadaju kupusnjače, do raznih buba i crva.

On je rekao da u ovo vreme ne bi trebalo da ima buba zlatica koje napadaju krompirov list i plavi paradajz, ali da ih još ima.

– Uslovi za razmnožavanje insekata su bili toliko povoljni da je bilo tri-četiri generacije više nego uobičajeno, pa smo morali da prskamo zaštitnim sredstvima na nekoliko dana – rekao je Vučkovski.

On je kazao da je sa parcele zasejane boranijom ubrao 160 kilograma, a očekivao je tonu, pa je zato boranija 300 dinara po kilogramu, a kupus 80 dinara po kilogramu „što nikad nije bilo“.

Vučkovski je rekao je da je kraj oko Pančeva, posle Futoga, poznat po proizvodnji kupusa, ali da ga ove godine ima upola manje i da će biti skup.

Vrućine jedino pogodne za lubenice

Poljoprivrednik iz okoline Kovina Atila Jona rekao je da su uslovi za proizvodnju paradajza bili izuzetno teški i da je to uticalo na kvalitet.

On je rekao da je problem bio i što je zbog visokih temperatura u jednom trenutku paradajz sazreo u ogromnoj količini zbog čega je cena pala na 30 dinara, a da se sada prodaje na veliko po 60 do 120 dinara što obezbedjuje prosečnu zaradu.

Proizvođači paradajza ove godine, kako je istakao, imaju problema i zbog ogromnih količina smrdibube koja napada paradajz, a ne sme da se prska više od dva puta istim preparatom, jer postaje imuna.

Prema rečima Aleksandra Živkovića iz Banatskog Brestovca uzgajanje paprike na otvorenom prostoru postalo je nemoguće u ovako ekstremnim uslovima.

– Odustajem od uzgajanja paprike na otvorenom, jer je to nemoguće, a u plastenicima je nešto bolja situacija, ali su ulaganja velika jer za jedno zalivanje za potrošim benzina 6.000 -7.000 dinara, a zaliva se na nekoliko dana – rekao je Živković.

Dodao je da ga potrošači na pijaci pitaju zašto je sve tako skupo, ali ne i koliko je koštalo da se proizvede.

Istakao je da je ova godina bila pogodna jedino za proizvodnju lubenica pod uslovom da su zalivane. On je rekao i da cena lubenice od 20 dinara po kilogramu za prodaju na veliko obezbeđuje zaradu.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

18. август 2021. 0 komentar