Fintech sektor je samo godinu dana nakon prevelikog optimizma u 2021. zapao u krizu . Svakako da potreba za fintech proizvodima u svetlu globalnih dešavanja postoji, ali je sve izvesnije da će ovaj segment finansijskog tržišta nakon kripto skandala „Solana“ i propasti kriptomenjačnice FTX biti u budućnosti regulisaniji, rekao je profesor Nikola Stakić na Devetoj međunarodnoj konferenciji FINIZ koja je održana onlajn 2. decembra u organizaciji Univerziteta Singidunum pod nazivom “Poslovna otpornost u svetu koji se menja”.
Stakić je dodao je VC (venture capital) investiranje u sve segmente fintecha u padu. U drugom kvartalu je VC investiranje u fintech bilo vredno 21 milijardu dolara, dok je u istom periodu prošle godine vrednost investicija bila 31,6 milijardi dolara. Najveći pad od 50 odsto zabeležen je u retail fintech sektoru (lending, insurtech, regtech). Smanjuje se i obim i dinamika mega rundi finansiranja u VC i PE (private equity) tržištu. Platne usluge su i dalje najdominantnije i one pokuzuju najveću otpornost u odnosu na druge važne segmente.
Kakva je situacija na berzi?
Od poslednjeg kvartala 2021. god dolazi do izrazite korekcije, sa efektom maksimalnog povlačenja preko 50%. Bez obzira na to, na finansijskom tržištu prevladava utisak daljeg berzanskog pada u manje pouzdanim Fintech sektorima.
• Najmerodavniji agregatni pokazatelj Fintech sektora je Global X FinTech ETF (FINX) Fond, koji prati relevantni indeks na NASDAQ berzi
• Orijentacija Fonda je ka velikim i srednjim Fintech kompanijama (2/3 iz SAD-a, ostalo iz drugih razvijenih ekonomija)
• Tokom 2020.god FINX je bio 3 puta uspešniji nego referentni S&P 500 indeks, sa čak 54% prinosa. Suprotno se dešava tokom 2021.god, kada je S&P 500 skoro 3 puta uspešniji (29% naspram 10%), a naročito tokom 2022. god (gubitak tržišta od
18% napram gubitka FINX fonda od 46%*)
• Determinišući uticaj tržišnih kamatnih stopa potvrđuje se i visokim stepenom pozitivne korelacije (preko 0.6) sa repernim fondovima na tržištu obveznica koji imaju najlošiju godinu u istoriji.
• Sve Fintech listirane kompanije pripadaju growth sektoru akcija koje su po prirodi volatilnije od value sektora
Prekomerni entuzijazam tokom prve godine pandemije doveo je do valuacija neverovatnih razmera. U 2022. godini je usledio „pad sa litice“ gde su neke od veoma popularnih kompanija izgubile i više od 80% vrednosti (Klarna, Upstart
itd). Situaciju su dodatno pogoršali potresi i bankrotstva na kripto tržištu.
Fintech se okreće “bazičnijim“ uslugama, šireći svoja tržišta na zemlje u razvoju (pre svega u Africi).
„Sklonost ka rizičnim poduhvatima zavisiće od makroekonomskih uslova i pravca monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Uloga velikih kompanija koje imaju bilansnih kapaciteta da apsorbuju gubitke može biti odlučujuća u daljem post-recesionom investicionom ciklusu“, rekao je profesor Nikola Stakić.
Izvor: Svonovcu.rs
Foto: Pixabay