Uporedo sa povratkom otpisanih energenata, naočito uglja, sada su počele da privlače pažnju i kompanije sa idejama koje su do juče predstavljale ekološku jeres. Jedna od njih je inicijativa da se ugalj „ne pogubi“, već da se nastavi sa njegovim korišćenjem, ali tako da on „pozeleni“, odnosno da se preobrati u ekološki energent.
Odmah pošto su zemlje izvoznice nafte „OPEK plus“, među kojima je i Rusija, objavile da će saseći proizvodnju kako bi podstakle rast cene nafte na svetskom tržištu i nakon burne reakcije zvaničnog Vašingtona na tu odluku, pojavili su se komentari koji na potpuno drugačiji način tumače sadašnju energetsku krizu. U njima se tvrdi da je na sceni rat koji uveliko prevazilazi oružane sukobe u Ukrajini i suštinski predstavlja borbu između finansijske industrije predvođene Zapadom i energetskog sektora u kojem dominiraju kompanije sa Istoka. Ukratko, vodi se bitka za prevlast između dve moći – moći novca i moći robe.
Ako bi se pomenuta teza, kao i mnoge druge koje sada isplivavaju i samo potpiruju opštu konfuziju mogla dovesti u pitanje, ne može se poreći zajedljivi zaključak njenih pobornika da „za razliku od novca, energenti ne mogu da se štampaju“. To potvrđuje i sudbina uglja – umesto da završi na đubrištu istorije, kako se to do nedavno najavljivalo na sva zvona, ovaj nepoželjni prognanik je u globalnoj nestašici energenata odjednom postao jako poželjan.
Prema prognozama Međunarodne agencije za energiju (IEA), svetska potražnja za ugljem će do kraja ove godine dostići osam milijardi tona, što je istorijski maksimum još iz 2013. godine, uz očekivanja da će njegova potrošnja nastaviti da raste i naredne godine. Ključni razlog za ovako radikalan zaokret prema uglju je nestašica gasa, pa je i neprikosnoveno zelena EU svela svoju ambicioznu energetsku politiku na onu „daj šta daš“, tako što zemlje članice produžavaju životni vek postojećim termoelektranama na ugalj i otvaraju one koje su već bile zatvorene.
Agencija u svom izveštaju podseća da je potrošnja uglja u Evropskoj uniji još prošle godine porasla za 14 odsto, te da su Nemačka, Holandija i Austrija priznale da će „morati da ga koriste mnogo više nego što su prvobitno računale“, sa predviđanjima da će Nemačka imati najveću dodatnu potrošnju uglja do kraja ove godine.
Kako neprijatelja pretvoriti u prijatelja
Shodno preokretu u energetskom „glavnom toku“, sada su počele da privlače pažnju i neke kompanije sa idejama koje su do juče predstavljale ekološku jeres. Jedna od njih je inicijativa da se ugalj „ne pogubi“, već da se nastavi sa njegovim korišćenjem, ali tako da on „pozeleni“, odnosno da se preobrati u ekološki energent.
Među kompanijama koje su otišle najdalje u ovakvoj poslovnoj inicijativi je japanska firma „Osaki CoolGen“, koja nastoji da dođe do efikasnog rešenja kako proizvesti električnu energiju iz uglja uz gotovo nulte emisije štetnih gasova. Celokupna zamisao potiče ustvari od najvećeg japanskog proizvođača energije, kompanije „J-Power“. Ovaj energetski div razmišlja „uzvodno“ već poduži period, uveren da će istrajavanje na ideji o isplativoj proizvodnji energije iz uglja „prijateljski nastrojenog“ prema životnoj sredini, biti njegova glavna tržišna prednost u narednim decenijama.
Naime, pomenuti koncept potiče još iz 1995. godine, kada je „J-Power“ u saradnji sa japanskom agencijom za razvoj novih energetskih i industrijskih tehnologija NEDO, pokrenuo nacionalni projekt EAGLE za naprednu primenu uglja u proizvodnji gasa, tečnih goriva i električne energije. Najvažniji cilj ovog projekta je razvoj elektrane na gorivne ćelije sa integrisanim kombinovanim ciklusom gasifikacije uglja (IGCC), koja bi postigla visok učinak u proizvodnji električne energije, sintetičkih goriva, hemikalija i vodonika, uz mali uticaj na životnu sredinu.
Tako je nastao jedan od prvih ovakvih sistema u svetu. Japanska agencija i „J-Power“ su još 2001. izgradili pilot postrojenje koje je imalo proizvodni kapacitet od 150 tona dnevno, a od 2002. godine u njemu se istražuju sistemi gasifikacije, ispituju različite sirovine i mogućnosti za izdvajanje ugljen dioksida.
Sedam godina kasnije, „J-Power“ je sa kompanijom „Chugoku Electric Power“, šestim po veličini proizvođačem električne energije u Japanu, osnovao firmu „Osaki CoolGen“ kao zajedničko ulaganje. Projekat je tada podeljen u tri ključne faze, od kojih su dve već realizovane, a završetak treće se očekuje do kraja ove godine.
Paradajz na „ugljen dioksid“
Prva faza je završena 2017. godine, kada je puštena u rad termoelektrana snage 166 megavata (MW), u kojoj se za gasifikovanje uglja koristi kiseonik velike čistoće. Takvo rešenje, kako ističu u japanskoj agenciji NEDO koja pruža i finansijsku podršku ovom projektu, smanjuje emisije ugljen dioksida za oko 15% u poređenju sa tipičnim termoelektranama na ugalj koje danas rade širom sveta.
Druga faza je, uprkos izbijanju pandemije, uspešno okončana 2020. godine, kada je „Osaki CoolGen“ pustio u rad poseban ogranak u postrojenju za izdvajanje ugljen dioksida i ugljen monoksida koji je prisutan u velikim količinama u sintetičkom gasu. Japanska kompanija tvrdi da su dosadašnji rezultati premašili ciljeve, navodeći da su njeni inženjeri uspeli da izdvoje preko 90% ugljenika iz sintetičkog gasa.
U trećoj fazi, koja se privodi kraju, izvršena je integracija sistema sa gorivnim ćelijama i trenutno se završava postrojenje za skladištenje uklonjenog ugljen dioksida. U kompaniji objašnjavaju da sada iz pogona prvo izlazi sintetički gas koji većinom sadrži ugljen monoksid i 20 odsto vodonika. Potom se na ulazu u pokretni reaktor ubrizgava para i vrši pretvaranje ugljen monoksida u ugljen dioksid i vodnik. Ugrađena oprema zahvata emisije ugljenika i proizvodi ugljen dioksid velike čistoće, dok ostatak gasa sadrži 85 odsto vodonika. Taj vodonik se u drugoj fazi projekta koristio kao gorivo za gasnu turbinu, a sada će biti usmeren u sistem gorivnih ćelija radi proizvodnje energije.
Kompanija „Osaki CoolGen“ planira da potom proizvodi ekološki ugljen dioksid za potrebe prehrambene industrije. On će se „pakovati“ i prevoziti kamionima do obližnjeg komercijalnog staklenika za uzgoj paradajza, s ciljem da se proizvodi oko pet tona paradajza dnevno.
Spas za otpisane termoelektrane
Poslovne inovacije za „ozelenjavanje“ uglja stižu i sa teritorije „finansijskog tiranina“ SAD, ali se razvijaju u drugom pravcu. Američka kompanija „Holtec International“, proizvođač opreme za nuklearne reaktore, predstavila je ove godine rešenje pod nazivom „Green Boiler“ za prenamenu postojećih termoelektrana na ugalj. U pitanju je modularni sistem za skladištenje energije, koji ima veliki kapacitet i sastoji se od toplotnog rezervoara ispunjenog solima. Svaki modul može da uskladišti oko 60 megevati toplotne energije. Sistem sadrži tri velike, izolovane cilindrične posude ispunjene solima, u kojima se voda pretvara u pregrejanu paru.
Svaka posuda ima snop cevi koji omogućava veliko širenje i skupljanje materijala tokom rada postrojenja. Ono koristi električne grejače za zagrevanje soli, a za to se upotrebljava višak energije iz elektroenergetske mreže. Tako dobijena toplotna energija može dalje da se koristi za pokretanje turbina i generatora u termoelektranama na ugalj za proizvodnju električne energije. Ekonomska prednost je u tome što bi se tako proizvedena energija isporučivala kupcima u vreme kada je potrošnja najveća, što bi proizvođačima obezbedilo povoljniju cenu.
Kako tvrde u američkoj kompaniji, sistem „Green Boiler“ može lako da se prilagodi termoelektranama na ugalj, a posebno je koristan upravo za one kojima preti zatvaranje zbog pooštravanja ekoloških propisa. Proizvođač zasebno razvija i sistem koji bi mogao da poveže „Green Boiler“ sa njegovim drugim proizvodom, malim nuklearnim reaktorom „na sklapanje“, što bi povećalo efikasnost u skladištenju energije.
Jasmina Ilić
Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Wolfgang Hasselmann, Unsplash