Elektronska industrija bila je decenijama ponos Niša i čitavog juga Srbije, tako da razvoj IT firmi koji se poslednjih nekoliko godina beleži u tom gradu mnogi pripisuju upravo dugogodišnjoj tradiciji u sektoru elektronike. Međutim, nove firme koje se osnivaju u Nišu i to uglavnom u Naučno-tehnološkom parku nemaju skoro nikakve veze sa nekadašnjom Elektronskom industrijom i rezultat su dobrog rada Elektronskog, Mašinskog, Prirodno-matematičkog i drugih fakulteta u tom gradu, pa sada niški IT preduzetnici prave robote i digitalne košnice.
U visokoškolskim ustanovama u Nišu školuju se mladi ljudi sa čitavog juga Srbije, a dobar deo njih posao pronalazi upravo u gradu u kome su stigli do fakultetske diplome. Oni znaju kako se proizvode katodne po kojima je svojevremeno bila poznata Elektronska industrija, ali njihovi proizvodi sada su iz sasvim „drugog filma“ i spadaju u sam vrh savremenih tehnologija. Pri tom, to što rade u gradu mnogo manjem od Beograda ne predstavlja im prepreku za uspeh.
U firmi „Coming“ čiji stručnjaci rade na izradi različitih robota ističu da nisu do sada imali poteškoća zbog toga što ne rade u srpskoj prestonici. „Firmama u IT sektoru koje rade u Beogradu i Novom Sadu lakše je da pronađu stručnjake jer je njih tamo više, ali mi u Nišu imamo Mašinski i Elektronski fakultet koji su izuzetno dobri i cenjeni i daju zaista dobre kadrove“, kaže Nikola Velčev iz firme „Coming“, koja je dobila značajna sredstva iz Fonda za inovacionu delatnost, a od Starteka nagradu za najbolju inovaciju.
Multipraktik robot poljoprivrednik
Velčev ističe da je „Coming“ na dobrom putu da, nakon što su napravili robota za čuvanje ovaca pod nazivom „Šepard“, napravi i robota „Agar“ koji će moći da obavlja skoro sve poslove u poljoprivredi, počev od oranja, preko sadnje, prskanja, navodnjavanja, sve do branja.
„Sa izradom ’Agara’ krenuli smo februara ove godine i napravili smo prvi prototip, a sa usavršavanjem i razvojem nastavićemo do februara 2024. godine. Ono po čemu će se naš robot razlikovati od drugih je ne samo to što će moći da obavlja različite poslove, već će moći da se koristi i na veoma strmim terenima. ’Agar’ će bez problema savladavati nagibe do 40 stepena“, ističe naš sagovornik.
„Agar“ je napravljen tako da može da obavlja poslove koji su na samoj zemlji, na primer da bere jagode, a za par sekundi robotska platforma može da se prilagodi i podigne, tako da robotska ruka može da dohvati dva metra ili dva metra i 10 centimetara. „Naš cilj je da napravimo platformu koja će omogućiti sistem integratorima da razvijaju nastavke. Doslovno kao freza koja ima veliki broj nastavaka za različite aktivnosti. Trenutno na tržištu postoje roboti koji su specijalizovani samo za određene poslove“, objašnjava Velčev.
Na razvoju robota radi oko 30 stručnjaka firme „Coming“ i Mašinskog fakulteta u Nišu, a projekat finansira Fond za inovacionu delatnost. „Isprobali smo ga na terenu i izvukli 345 kilograma uz nagib od 30 stepeni. Sada radimo na tome da ga malo olakšamo jer smo zaključili da smo ga previše ojačali. Time ćemo mu povećati nosivost za 30 do 50 kilograma. Razvili smo automatsko nivelisanje tako da kada naiđe na uspon, on spusti prednji deo, što mu daje stabilnost. Sa ’battery swap’ tehnologijom koju smo mu ugradili, sa tri baterije moći će da radi bez prekida 24 sata dnevno“, tvrdi Velčev.
Poljoprivrednici koji budu kupili „Agara“ moraće da prođu obuku za upravljanje, ali pokretanje robota neće biti komplikovano. „Robotom će moći da se upravlja uz pomoć džojstika, a imaće i autonomni sistem i moći će da se uz pomoć senzora kreće, da detektuje prepreke i da ih zaobilazi. Imaće GPS navigaciju, tako da će moći, uz pomoć obeleženih tačaka, da sam dođe od kuće do njive“, napominje Velčev.
Prema njegovim rečima, plan stručnjaka koji rade na razvoju „Agara“, je da do pokretanja serijske proizvodnje, za dve ili tri godine, cenu dovoljno spuste da mogu da ga priušte ne samo velika poljoprivredna gazdinstva, već i mali proizvođači. Trenutno, poljoprivredni roboti koji se prodaju na našem tržištu koštaju preko 100.000 evra, što je ogromna cifra za poljoprivrednike.
Velčev kaže da na robotu za čuvanje ovaca privode kraju neke stine izmene, nakon čega će se naći u prodaji.
Digitalni asistent u pčelinjaku
Petar Pejić, jedan od osnivača i direktor kompanije „Beehold“ ističe da Niš ima naučnu bazu, odnosno fakultete odakle firme dobijaju talente, tako da manjak stručnjaka ne vidi kao otežavajući faktor za razvoj firmi u tom gradu. „Ono što nama otežava rad je to što su sva dešavanja u Beogradu. Tamo su promocije, sastanci, značajni skupovi. Za sastanak koji traje samo jedan sat moramo čitav dan da ostavimo svoje poslove, ukoliko želimo da budemo tamo prisutni“, komentariše Pejić.
Firma „Beehold“ razvija hardverski i softverski sistem za digitalizaciju pčelarstva koji će pčelarima pružati kompletne informacije o stanju u košnici. Pejić navodi da su pčelinjaci vrlo često udaljeni 100 kilometara ili više od pčelara i ne mogu se kontrolisati bez zaštitne opreme, a uz to statistika pokazuje da se prilikom kontrole 80 odsto košnica nepotrebno otvara i pčele remete. Zahvaljujući digitalizaciji košnica na kojoj „Beehold“ radi, pčelari neće morati stalno da odlaze do pčelinjaka, da otvaraju svaku košnicu i pregledaju ram po ram, već će sve to biti moguće na mobilnom telefonu, dok će ih „digitalni asistent“ upozoravati na moguće probleme i davati preporuke kako da se ti problemi reše.
„Uspeli smo da napravimo podnjače i ramove koji omogućuju da pčelari vide kakvo je stanje u košnicama. Na tim proizvodima smo radili protekle dve godine i ovog leta našli su se u pčelinjacima. Pčelari koji su ih kupili mogu jednim klikom na svom računaru ili telefonu da vide kakvo je stanje u košnicama, da li ima meda i koliko“, objašnjava Pejić.
Stručnjaci u „Beeholdu“ žele da svoj izum nadograde veštačkom inteligencijom, koja će umesto pčelara pratiti ono što se događa u jednom pčelinjem društvu. „Za pčelare koji imaju veliki broj košnica previše je naporno da posmatraju svaki ram posebno. Zato razvijamo veštačku inteligenciju koji će moći za nekoliko sekundi da sve pregleda i da upozori ukoliko se u nekoj od košnica događa nešto loše. Hardver i softver na kojem radimo moći će da detektuju i mikro promene koje nisu vidljive ’golim okom’, što će omogućiti da se predupredi širenje bolesti i uginuće pčela. Na zemljinoj kugli je 2016. godine izumrlo 35 odsto pčela, a za većinu se ne zna šta je uzrok. Verujemo da ćemo stalnim praćenjem košnica dati odgovore na mnoga pitanja, ne samo ona koja se odnose na proizvodnju meda“, kaže Pejić.
Autori digitalnih košnica i sami pčelari
Preduzeće je testiralo prvi prototip pčelinjeg digitalnog asistenta prošle godine u pčelinjaku na Vlasini, a drugi, unapređeni, u Međunarodnom centru za fiziologiju i ekologiju insekata u Keniji. Oba prototipa pokazala su se kao odlična i nisu uticala na funkcionisanje pčela, jer one nisu u kontaktu sa elektronikom. Pejić navodi da su istraživanja u svetu pokazala da pčelama ne smeta izlaganje svetlosnim zracima u određenom spektru, da im čak pomaže da prežive u slučaju da su se zatrovale pesticidima i te svetlosne zrake oni koriste za senzore u košnicama.
Tihomir Đurković, takođe jedan od osnivača firme „Beehold“, kaže da su ove godine prodali prvih deset uređaja, a nedavno su ponudili zainteresovanima i drugu generaciju sistema za digitalno pčelarstvo. „Prodajna cena je niža od proizvodne, ali ne želimo da uređaj poklanjamo, već da dođe u ruke onih koji zaista žele da ga koriste. Od pčelara koji koriste uređaj potrebne su nam povratne informacije za dalji razvoj i hardvera i softvera“, napominje Đurković.
Preduzeće „Beehold“ je za svoju inovaciju već dobilo brojne domaće i strane nagrade, uz jedinstvenu ocenu žirija da će njihov izum značajno unaprediti pčelarstvo i omogućiti pčelarima bolje rezultate, uz isti uloženi trud. Autori digitalnog asistenta u pčelinjacima su došli na ovu ideju jer se i sami bave pčelarstvom, i uvideli su da bi im jedna takav pomoćnik značajno olakšao rad.
Biljana Ljubisavljević
Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023.
Foto: Cosmin Serban, Unsplash