Ohrabruje podatak da je bankarski sektor u neizvesnim markoekonomskim uslovima u prvih devet meseci 2022. godine ostvario neto rezultat od 473 miliona evra, uz rast od 34 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Stabilnost kursa evra i dinara se očekuje jer su devizne rezerve na veoma visokom nivou, ali sporiji privredni rast i moguća recesija u Italiji i Nemačkoj, jesu nešto što će predstavljati izazov za Evropu, a što može imati prelivajuće efekte i na Srbiju, ocenjuje u razgovoru za B&F Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora & CEO OTP banke.
Srpsko tržište se sve više konsoliduje kada je reč o broju banaka, a u više navrata smo mogli da čujemo da je realnost da se svede na svega 10 do12 banaka. Poslednjih godina jedna od najaktivnijih banaka po pitanju akvizicija u regionu jeste OTP Grupa, koja je i u Srbiji ofanzivno krenula u osvajanje tržišta. Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora & CEO OTP banke kaže u razgovoru za B&F da tržište u Srbiji jeste veoma zasićeno, te da je pet najvećih banaka povećalo svoje tržišno učešće sa 56.9% na skoro 60%.
„Ohrabruje podatak da je bankarski sektor u neizvesnim markoekonomskim uslovima u prvih devet meseci 2022. godine ostvario neto rezultat od 473 miliona evra, uz rast od 34 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, svake godine se povećava koncentracija profita, a banke koje nisu u top 10 moraju da menjaju model poslovanja, traže druge prilike ili se povlače sa tržišta. Klijenti će najbolje pokazati koji broj banaka može da opstane u uslovima oštre konkurencije. Definitivno postoji prilika za dalju konsolidaciju, s ciljem da se uveća profitabilnost i unaprede proizvodi i usluge“, ocenjuje Mihajlović i dodaje da je sličan trend prisutan i u regionu.
B&F: Koliko jačanje cele OTP Grupacije utiče na poziciju i poslovanje OTP banke u Srbiji?
Predrag Mihajlović: Utiče u velikoj meri, jer imamo podršku Grupe od integriteta uz izvanrednu profitabilnost i stabilne pozicije kapitala i likvidnosti. OTP Grupa je uspešno integrisala 23 banke od početka dvehiljaditih. Postala je dominantan igrač u regionu, što je ostvareno i kroz akvizicije i kroz organski rast. Prisutni smo u 11 zemalja, tržišni smo lideri, pružamo finansijske usluge za više od 16 miliona klijenata i zapošljavamo više od 35.000 ljudi.
Lideri će biti one banke koje su agilne i mogu da izdvajaju značajne resurse kontinuirano, da predvode tehnološki napredak a da pri tome zadrže lični kontakt sa korisnicima. Kroz akvizicije smo se uverili da ne mogu sve banke da isprate zahteve koje diktira tržište ali i sami korisnici, već to uspevaju samo velike banke. Ekonomija obima postaje sve značajnija.
OTP Grupacija nastavlja sa preuzimanjima i nedavno je okončala tri akvizicije, u Sloveniji je preuzeta Nova KBM banka, u Albaniji Alpha banka a u Uzbekistanu je potpisan kupoprodajni ugovor o privatizaciji Ipoteka banke, čime OTP ulazi i na novo, 12. tržište. Pored priznanja za najbolju banku u Srbiji koju je dobila OTP banka, svetski magazin The Banker, prepoznajući ambicioznu strategiju ekspanzije, digitalne transformacije i usmerenosti na klijente, nagradio je i matičnu OTP banku u Mađarskoj, kao i članice Grupe u Bugarskoj, Sloveniji i Albaniji. Takođe je i magazin Euromoney dodelio priznanje za najbolju banku OTP banci u Srbiji, Mađarskoj, Bugarskoj, Moldaviji i Albaniji, što dokazuje međunarodnu ekspertizu i lidersku poziciju u centralnoj i istočnoj Evropi.
B&F: Da li bi trenutna globalna kriza mogla da utiče na kapitalizovanost banaka?
Predrag Mihajlović: Nijedna industrija ne može biti imuna na globalnu krizu, a ukoliko ona potraje efekti se mogu osetiti i na našem bankarskom tržištu. Međutim, bankarski sektor će biti spreman ukoliko se to desi, prvenstveno zahvaljujući visokoj kapitalizovanosti i likvidnosti. Sve banke u Srbiji redovno prolaze kroz stres testove i održavaju nivo adekvatnosti kapitala, kako bi mogle da amortizuju potencijalne negativne efekte krize. Iako je zakonski propisani minimum 1%, za prvih devet meseci 2022. prosečan mesečni pokazatelj likvidnosti iznosio je 2.04% za tržište. OTP banka je tokom 2022. godine uspela da održi koeficijent adekvatnosti kapitala značajno iznad propisanog minimuma, na nivou od 21.07%.
B&F: Očekujete li rast NPL-a?
Predrag Mihajlović: U uslovima neizvesnosti i usporenog ekonomskog rasta, banke su po izbijanju pandemije koronavirusa revidirale svoje kreditne politike i risk apetite, što je dodatno obezbedilo da se nivo NPL-a održi na samo 3,2%.To je ujedno i najniži nivo do sada, što ukazuje da je kvalitet portfolija sačuvan. Mere i aktivnosti koje je država pravovremeno preduzela su umnogome doprinele ovom rezultatu. Olakšice i moratorijumi, programi garantnih šema, održan stabilan kurs dinara i nizak nivo nezaposlenosti, amortizovali su deo negativnih efekata i olakšali poziciju kako bankama, tako i klijentima u svim segmentima.
Svakako, treba biti obazriv jer neizvesna geopolitička situacija uz inflaciju, rast operativnih troškova, rast kamatnih stopa ali i usporen rast BDP-a u evrozoni, mogu imati negativan uticaj na sve subjekte na tržištu.
B&F: Kako će rast kamatnih stopa uticati na kreditnu aktivnost banaka?
Predrag Mihajlović: Centralne banke su prethodnih meseci zaoštravale svoje monetarne politike i povećavale referentne kamatne stope dinamičnije od tržišnih očekivanja. To je dovelo i do povećanja varijabilnih kamatnih stopa na kredite, što nije u velikoj meri uticalo na kreditnu aktivnost, osim što je ona usporila u drugom delu prošle godine, pri čemu je i tada tržište stambenih kredita zabeležilo rast. Na nivou sektora je povećana kreditna aktivnost banaka za 11,7%, gde su krediti privredi povećani za 270 miliona evra, a krediti stanovništvu za 183 miliona evra.
Takav trend je vidljiv i kod nas u OTP banci. Uspeli smo da ostvarimo rekordne rezultate poslovanja u više od 80% pokazatelja, što nas je dovelo na lidersku poziciju na bankarskom tržištu Srbije. OTP banka je broj jedan po kapitalu, ukupnim kreditima, kreditima privredi, kreditima stanovništvu, lizingu i faktoringu.
S druge strane, nezahvalno je davati prognoze kakve nas okolnosti čekaju do kraja godine, jer će aktuelna svetska dešavanja i ekonomska slika diktirati način na koji će se sve finansijske institucije prilagođavati, kako bi ostale konkurentne na tržištu i bile partner i podrška svojim klijentima. Stabilnost kursa evra i dinara se očekuje jer su devizne rezerve na veoma visokom nivou, ali sporiji privredni rast i moguća recesija u Italiji i Nemačkoj, jesu nešto što će predstavljati izazov za Evropu, a što može imati prelivajuće efekte i na Srbiju.
B&F: OTP banka u svom poslovanju dosta polaže na održivost i zelenu tranziciju. Koliko brzo će banke u Srbiji prihvatiti ESG principe poslovanja?
Predrag Mihajlović: U junu prošle godine smo usvojili ESG strategiju za OTP banku u Srbiji, kojom smo se obavezali da ispunimo određene ciljeve i jasno se odredili ka zelenoj agendi kao svom strateškom opredeljenju. Najveći deo banaka u Srbiji je u vlasništvu stranih banaka, i to pretežno iz Evropske unije, očekivano je da upravo te banke prve prihvate i primene ESG principe u svom poslovanju. Održivo finansiranje eksponencijalno raste poslednjih nekoliko godina i očekuje se dodatno ubrzanje u narednom periodu.
U Srbiji je bankarski sektor sve aktivniji na ovom polju i prepoznaje značaj ulaganja u ovakve projekte, bilo kroz kreditiranje ili kroz CSR projekte. Postoji nekoliko faktora koji će uticati na brzinu napretka banaka u zelenoj tranziciji, jer u Srbiji još uvek nije u dovoljnoj meri razvijen regulatorni okvir koji stimuliše zelenu agendu. Međutim, ako postoji opredeljenje banaka da povećaju zeleno finansiranje i klijenata iz realnog sektora da ozelene svoje poslovanje, uz proaktivne mere države ka realnom sektoru i NBS ka bankama, može značajno da se ubrza proces zelene tranzicije. Kroz naš Generator ZERO konkurs svedočimo da postoje brojne ideje i rešenja koja direktno doprinose rastu zelene i cirkularne ekonomije.
Vesna Lapčić
Biznis & finansije 207, mart 2023.