Privredni rast u Srbiji u 2023. godini biće 1,5 odsto, a za veći rast neophodno je mnogo više domaćih investicija jer prosperitet na račun inostranih dugoročno nije održiv
Za razliku od od 2020. i 2021, kada je po rastu Srbija bila lider u regionu Zapadnog Balkana, ove godine će zaostati, smatra ekspert za region u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW), Branimir Jovanović.
Strane investicije kao nosilac rasta Srbije proteklih godina, pale su oko 18 odsto u 2022. godini. One jesu poželjne, kaže Jovanović, ali nisu dovoljne jer da bi se postigao dugoročan i održiv razvoj potrebne su i domaće privatne investicije, a njih u Srbiji gotovo i da nema, prenosi Seebiz.
Što se tiče inflacije, ona će u Srbiji ove godine biti oko 10 odsto, procena je WIIW. U Srbiji je rast nivoa cena veći nego u Evropi, i nastavlja da raste suprotno kretanju inflacije na kontinentu.
– Srbija, kao i sve ekonomije Zapadnog Balkana, ima veće učešće hrane u indeksu potrošačkih cena. Siromašniji ljudi više novca troše na hranu i zbog toga je u Srbiji visoka inflacija. Nastavlja da raste jer je Srbija sada povećala cenu struje i gasa a odmrznute su i cene nekih prehrambenih proizvoda, koje su bile zamrznute prošle godine. Mislim da se ovo uradilo prerano, da je trebalo sačekati još malo. Zato je naš institut prošle nedelje povećao projekciju za inflaciju u Srbiji ove godine, sa devet na 10 odsto – rekao je Jovanović.
Ima novca za plate i penzije
Na pitanje da li je privredni rast dovoljan da Srbija može da vraća dugove i podiže plate javnog sektora i penzije, Jovanović je rekao da to, zbog zbog visoke inflacije, trenutno nije problem.
– Inflacija je poznata kao skriveni porez, jer povećava cene, plate i profite firmi, a time i prihode koje država prikuplja od poreza na njih. Zato su budžetski prihodi 2022. godine u Srbiji porasli 13,4 odsto, a javni dug se smanjio sa 57,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 55,6 odsto. Međutim, za par godina, kada se inflacija stabilizuje na dva-tri odsto, a kamatne stope na međunarodnim tržištima kapitala ostanu povećane, servisiranje duga i povećanje plata i penzija neće ići tako lako – objašnjava Jovanović.
Dodao je da je povećanje plata i penzija opravdano u „inflatornim epizodama i sa socijalne i sa makroekonomske strane“. Ako se, kako je rekao, plate i penzije ne povećaju kada cene rastu, to dodatno povećava, već visoku stopu siromaštva.
– Ipak neophodno je shvatiti i da povećanje plata i penzija nije dovoljno da bi se smanjilo siromaštvo i osigurale više stope rasta. To jeste potrebno da se stanje ne bi pogoršalo, ali nije dovoljno da bi se stanje poboljšalo. Potrebne su i strukturne reforme, kao što je reforma sistema socijalne zaštite, čime bi se smanjili socijalni problemi, kao i industrujska i inovacijska politika, čime bi se podstakle domaće investicije – rekao je Jovanović.
Istakao je da spoljni dug trenutno nije previsok, nešto je niži od 70 odsto BDP-a, što je puno manje nego u EU, gde iznosi 118 odsto BDP-a.
Osim toga, kako je rekao, javni dug je zadnjih desetak godina u Srbiji stabilan, stalno fluktuira oko tog nivoa, ali postoje rizici jer više kamatne stope koje se očekuju narednih godina mogu dovesti do toga da dug ponovo počne da raste, kao 2010. godine.
To se kako je rekao, može dogoditi i ako ekonomski rast ostane na trenutnom nivou od jedan do dva odsto godišnje.
Potreban zaokret ka zelenoj ekonomiji
Jovanović je, govoreći o javnim investicijama rekao da „one poslednjih par godina iznose oko sedam odsto BDP-a, što je možda najviše u celoj Evropi, svakako puno više nego u Evropskoj uniji, gde je prosek oko 3,5 odsto, ali je većina tih investicija usmerena u puteve, a vrlo malo je investicija u zelenu transformaciju, što je veliki problem“.
Investicija u obnovljivu energiju, kako je rekao, skoro i da nema, pa Srbija, uz Poljsku, ima najveće učešće uglja u proizvodnji struje (oko 70 odsto), a to se učešće povećalo poslednjih godinu dana.
– Potrebno je investirati puno više u obnovljivu energiju i sve ostalo što je povezano sa zelenom transformacijom i preći sa reči na dela – rekao je Jovanović.
Na pitanje da li će iz Srbije otići sva kvalifikovana radna snaga, a doći polukvalifikovana iz Pakistana, Indije… Jovanović je rekao da misli da je ta priča s jedne strane „napumpana“, jer je stopa nezaposlenosti u Srbiji tek nedavno pala ispod deset odsto.
– Ne može se pričati o nedostatku radnika, kada je nezaposlenost skoro dvocifrena. Ali s druge strane, problemi svakako postoje. Srbija je svake godine manja za oko 50.000 ljudi, uglavnom zbog toga što se ljudi iseljavaju – rekao je Jovanović.
Više je razloga, prema njegovim rečima, za iseljenje, plate su niske, radni uslovi loši, a često odlaze i zbog kvalitetnijeg života i pored relativno dobrih plata.
Jovanović je ocenio da sve dok se ne poboljša ukupan kvalitet života, ljudi će nastaviti da odlaze i da se za pet-deset godina stvarno može desiti da Srbija nema više nezaposlenih.
– Što se tiče dolaska inostranih radnika, bilo bi dobro da oni dolaze, jer bi to značilo da Srbija postaje atraktivna destinacija za strance. Nažalost, nisam ubeđen da će se to desiti, jer ne vidim da bi neko iz Indije došao i ostao baš u Srbiji, a Slovenija i Austrija su samo nekoliko stotina kilometara dalje, a imaju puno veće plate i nude puno bolji život – zaključuje Jovanović.
Izvor: 24 sedam.rs
Foto: Pixabay