Rast kamata na kredite, bilo da su u dinarima ili evrima, nikoga nije obradovao, a pogotovo ne građane koji su zaduženi. Ipak, u tome ima jedna dobra vest, u isto vreme porasle su i kamate na štednju.
Naime, usled globalne krize i problema na finansijskim tržištima od 2020. godine došlo je do porasta kamatnih stopa, pa su nam krediti značajno poskupeli. Takođe, porasle su i kamate na štednju, možda ne u istoj meri, ali ipak su veće u odnosu na period do 2021. i 2022. godine.
Rast i dinarske i devizne štednje
Kako se to odrazilo na štednju građana Srbije pitali smo nadležne u centralnoj banci. U Narodnoj banci Srbije kažu, pre svega, da ukupna štednja kod domaćih banaka iznosi 14,8 milijardi evra, i da je zabeležen rast i dinarske i devizne štednje.
– Prema operativnim podacima za 19. maj 2023. godine, najveći deo štednje odnosi se na deviznu štednju koja iznosi 13,9 milijardi evra, dok dinarska štednja iznosi 106,7 milijardi dinara – kažu za 24sedam u NBS.
Prema njihovim rečima, rast dinarske štednje bio je dinamičniji.
– Od početka 2023. godine, zaključno sa 19. majem, dinarska štednja povećana je za 10,5 milijardi dinara, što je rast od 10,9 odsto, dok je devizna štednja povećana za 166 miliona evra, odnosno za 1,2 odsto. Rast štednje rezultat je pre svega ostvarene i očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje i pokazatelj je očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg bankarskog sistema – ističu u NBS.
Takođe, kako su nam rekli, rastu štednje značajno je doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, a delom i rezultat promotivnih ponuda i aktivnosti banaka u periodu uoči i nakon „Svetskog dana štednje“, koje su pojedine banke zadržale i u narednim mesecima.
Niže stope kod štednje u evrima
– Posmatrano od aprila 2022. godine, kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima povećana je za 3,05 procentna poena na 4,8 odsto krajem marta. U ovom periodu, koji je obeležilo prisustvo globalne neizvesnosti po izbijanju krize u Ukrajini, dinarska štednja povećana je za 20,1 milijardi dinara, odnosno za 23,2 odsto – kažu za 24sedam u NBS.
S druge strane, kamatne stope na štednju u evrima su niže u poređenju sa dinarskom štednjom i iznose, kako navode u NBS, 2,61 odsto u martu ove godine.
– Ipak i one beleže povećanje, i to za 1,72 procentna poena u poređenju sa aprilom 2022. godine. Na to je, pre svega, uticalo povećanje osnovne kamatne stope Evropske centralne banke od jula 2022. godine. U ovom periodu, od kraja aprila 2022. godine zaključno sa 19. majem tekuće godine, devizna štednja povećana je za 950,5 miliona evra, odnosno za 7,4 odsto – naglašavaju u NBS.
Šta se više isplati?
Na pitanje u kojoj valuti je bolje štedeti i šta se više isplati, u centralnoj banci odgovaraju:
– Zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, štednja u domaćoj valuti i dalje je isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.
Ipak, oni dodaju da ne daju savete u vezi sa tim u kojoj valuti treba štedeti, ali da nastoje da transparentno ukažu na sve informacije za korisnike finansijskih usluga, uključujući i štediše.
– U tom smislu, NBS redovno izrađuje analize u vezi sa isplativošću štednje u dinarima i u evrima za prethodni period i ove rezultate objavljuje na svojoj internet prezentaciji – ističu u NBS.
Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti, dodaju, doprineli su postignuta i očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost duži niz godina, odnosno relativno stabilan kurs dinara i visok nivo deviznih rezervi, zatim relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti jer se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto, kao i adekvatne i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima krize.
Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay