Velika većina ljudi u svetu gaje ruže isključivo zbog izuzetne lepote njihovih cvetova, pa je lako smetnuti s uma da su ruže zapravo jestive. Upravo to je najnoviji trend u oplemenjivanju ruža kako bi se one gajile kao jestive, piše magazin „Poljoprivrednik“.
Ruže se više od hiljadu godina gaje ne samo zbog lepote već i svojih hranljivih, lekovitih i kozmetičkih svojstava. Naime, plodovi ruža se koriste za džemove i marmelade, dok se ružine latice upotrebljavaju za čajeve, salate, različite vrste slatkiša, sosove, začine, sirće ali i likere.
Činjenica da se ova ukrasna biljka koristi za ishranu uopšte ne iznenađuje. Manje je poznato da botanička porodica ruža (Rosaceae), pored prepoznatljivog cveća, uključuje i neke od ekonomski najznačajnijih voćnih vrsta poput jabuke, kruške, dunje, kajsije, šljive, trešnje, breskve, maline, jagode i badema.
Zato je lako zaključiti kako je najpopularnija ukrasna biljka našla svoj put do mnogih kuhinja. U stvari, hemijske analize su pokazale da neke sorte ruža imaju veću nutritivnu vrednost od nekih vrsta voća, a i povrća. Poseduju pregršt supstanci korisnih po ljudsko zdravlje: vitamin C, antioksidante, šećere, lipide, proteine, tanine, pektine, aminokiseline i eterična ulja.
Ruže za jelo „made in Serbia“
Jedna od vodećih kompanija koja je započela trend oplemenjivanja za jestive ruže u Srbiji, a i šire, jeste kompanija „Feno dženo roses“ (Pheno Geno Roses).
U svom radu primenjuju rezultate iz nauke i vrhunski rezultati njihovog dugogodišnjeg iskustva ukazuju da je potrebno da se uspostavi intenzivna saradnja sa univerzitetima, fakultetima, poljoprivrednim školama i laboratorijama. Tako se dobijeni rezultati u najkraćem roku primenjuju u praksi.
Kada su započeli svoj istraživački i oplemenjivački program za jestive ruže, predstavnici kompanije su otkrili da, kao i kod ostalih voćnih vrsta, postoje sorte koje su ukusnije od drugih.
Cilj njihovog oplemenjivačkog programa je bio identifikacija sorti ruža koje su vredne pažnje u pogledu nutritivne vrednosti (biohemijski aspekt), odnosno koje su najprikladnije za ljudsku ishranu po mirisu i ukusu.
Pre nego što je sproveden panel za punoću ukusa, sve odabrane sorte su prošle hemijske analize kako bi se odredio tačan sastav hranljivih materija,što je umnogome pomoglo da se povežu određena jedinjenja sa aromom ružinih latica.
To je dovelo do stvaranja ruža različitih ukusa i tekstura – od svilenkastoslatkog do arome osvežavajućeg citrusa. Sledeći korak je bio stvaranje percepcije o jestivim ružama, a taj zadatak je realizovan uz pomoć profesionalnih kuvara iz srednjih i vrhunskih restorana. Tako se broj od preko stotinu odabranih sorti suzio na manje od deset.
Od lepote od izdržljivosti
Oplemenjivanje predstavlja kompleksan proces i podrazumeva primenu znanja i iskustva iz različitih polja nauke o biljkama, poput botanike, genetike, fiziologije, zaštite bilja, biohemije, statistike, ekonomije, marketinga.
Ciljevi oplemenjivanja baštenskih ruža su se menjali kroz istoriju. U prošlosti je najviše pažnje bilo posvećeno estetskim vrednostima cveta, kao što su boja, miris i tip. Danas, kada je ekološka svest na visokom nivou, tržište zahteva zdrave biljke i minimalnu upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja. To je jedan od razloga zašto se danas u oplemenjivanju ruža najviše pažnje posvećuje otpornosti na bolesti,kao i na niske i visoke temperature.
Oplemenjivanje ruža još uvek je najvećim delom bazirano na konvencionalnom oplemenjivanju i selekciji. Ubrzan razvoj novih tehnologija, kao što su kultura tkiva, manipulacija brojem hromozoma, transfer gena i upotreba različitih molekularnih markera, doveo je do toga da naučna saznanja postaju dostupna i sa primenom u praksi.
Stvaranje nove sorte ruža je dugotrajan i veoma složen proces. Kod nas je i dalje najzastupljeniji način planskog ukrštanja, gde se ukrštanjem ili hibridizacijom roditelja sa različitim svojstvima može dobiti potomstvo sa željenim osobinama. Međutim, od momenta ukrštanja do finalnog proizvoda prođe osam do deset godina planske selekcije.
Sve počinje odabirom odgovarajućih roditeljskih linija, koje se planski ukrštaju, a nakon formiranja plodova, seme se sakupi i zaseje. Sledeće godine kada sejanci procvetaju radi se prva selekcija za odabrana svojstva, a posle odabira kvalitetnih sejanaca sledi kalemljenje,odnosno dalje vegetativno razmnožavanje i testiranje.
Sadnice se često šalju u razne delove sveta ne bi li se videlo kako se ponašaju u različitim klimatskim uslovima, te se prikupljaju podaci o njima. Nakon nekoliko godina testiranja,od ogromnog broja kombinacija na početku testiranja mogu se očekivati najviše četiri, pet novih sorti koje zadovoljavaju određene kriterijume.
Izvor: Magazin „Poljoprivrednik“/24sedam
Foto: Pixabay