Tako se na tržištu sve češće otkrivaju ozbiljno organizovani falsifikatori hrane
Čak i kada izbegavamo industrijski prerađenu hranu i kupujemo namirnice za koje verujemo da su zdrave, to često nije slučaj, jer se poslednjih godina u namirnicama nalazi sve manje hrane, a sve više hemikalija koje vešto oponašaju hranu, piše Telegraf Biznis.
Tako se na tržištu sve češće otkrivaju ozbiljno organizovani falsifikatori hrane koji zarađuju veliki novac poturajući po visokim cenama proizvode lošeg kvaliteta.
Ovo su namirnice koje se najčešće falsifikuju:
Med
Svi već znamo da su rafovi prepuni lažnog meda koji se pravi od raznih šećernih sirupa, pa umesto da jedemo zdrav proizvod, mi jedemo čist šećer i t najnezdraviju njegovu varijantu. Lažni med je teško otkriti i može sa sigurnošću da se otkrije samo uz pomoć laboratorijskih analiza.
Maslinovo ulje
Maslinovo ulje je jedno od skupljih na tržištu, pa mnogi to pokušavaju da iskoriste prodajući falsifikate. Tako se dešava da falsifikatori zapakuju obično suncokretovo ulje, koje ne košta više od evra po litru, uz dodatak hlorofila, beta karotena i sojinog ulja, kako bi se postigla boja i prodaju ga kao višestruko skuplje maslinovo.
Riba
Možda najviše prevara ima među morskim plodovima. Tako se oslić prodaje kao bakalar, a vijetnamski som umesto škarpine. Tačnije, škarpin glumi čak 66 različitih riba. Možda je najgora situacija kada su u pitanju takozvani repovi raka, surimi. Surimi štapići se najvećim djelom sastoje od vode, raznih vrsta škroba, a jedina tri sastojka koja ih povezuje s morem su malo mlevene ribe, aroma i ekstrakt rakovice.
Sir
Veliki broj sireva na tržištu u sebi ima manje od 50 odsto pravog sira, dok je ostatak baziran na glutenskom brašnu, pojačivačima ukusa i bojama. Ovo se najčešće odnosi na sireve poput mocarele i čedra.
Grašak
Kada se uzmu stočni grašak i soja, doda se zelena boja i natrijum-metasulfit koji se koristi se kao izbjeljivač ili konzervans, dobija se lažni grašak koji je mnogo jeftiniji od klasičnog koji je pogodan za kljudsku upotrebu.
Pirinač
Ogromne količine „plastičnog“ pirinča otkrivene su u Kini. U pitanju je pirinač napravljen od krompira i sintetičke smole, a u smesu se dodaje aroma kako bi imala ukus pravog pirinča.
Slanina
Iako zvuči nemoguće, ali i slanina se falsifikuje. Umesto da se za pravljenje ovog dimljenog specijaliteta koristi jedan komad mesa, sve češće se koriste različiti komadi, pa i mesni otpad koji se posebnim mesnim lepkom lepi i spaja u ono što prpoznajemo kao slaninu.
Borovnice
Jedna od čestih varki u prehrambenoj industriji jeste i falsifikovanje borovnica. Ukoliko se u nekom proizvodu sa birovnicama, na spisku sastojaka nalazi indigo karmin (E132), to znači da u njemu nema borovnice, već samo boja i aroma koji je oponašaju.
Cimet
I cimet ima svoju kopiju koja se zove „cassia“. Ova vrsta cimeta ima malo drugačiji miris i opasan je po zdravlje. Razlikujte ih po nazivu, pravi cimet se zove Cinnamomum verum, dok se cassia zove Cinnamomum aromaticum.
Čaj
U razne skupe čajeve koji dolaze iz najudaljenijih delova sveta, dodaju se obične travke. Najveći problem je sa čajevima u kesicama, čiji je kvalitet neujednačen i u koje se pakuje i prah koji ostane nakon branja i sušenja čajeva.
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay