Zahvaljujući zajedničkom ulaganju Srbije i Evropske unije, Fond za inovacionu delatnost je objavio novi paket bespovratne pomoći od 26 miliona evra za razvoj inovativnih proizvoda i usluga. Šta ovakva podrška znači u praksi, pokazuju primeri preduzeća koja su već dobila sredstva Fonda, kako bi razvila preko potrebne i društveno korisne inovacije. Među njima su proteze za osobe koje imaju probleme u kretanju usled sindroma pada stopala, robotska platforma za preciznu poljoprivredu i biljna zamena za mleko prilikom čije izrade se nijedna sirovina ne baca.
Mladi softverski inženjer Đorđe Babić je do sada radio u nekoliko poznatih tehnoloških kompanija, ali i u cirkusu kao akrobata. Međutim, Babićev poslednji poduhvat još je interesantniji od njegove živopisne radne biografije. Da bi pomogao jednoj prijateljici, on je sa grupom kolega i prijatelja razvio nosivi uređaj za osobe koje imaju probleme u kretanju usled sindroma pada stopala. Uređaj pod nazivom „Hermes“, pomaže obolelima od ovog poremećaja da prirodnije hodaju nego kada koriste proteze dostupne na domaćem tržištu.
Iza uređaja čiji razvoj je koštao 111.600 evra stoji Babićeva kompanija Hivemind, koja je za ovaj projekat od Fonda za inovacionu delatnost dobila finansijsku podršku od 78.109 evra. Konkurisanje za ova sredstva beogradskom startapu je bilo od višestruke koristi, počev od mentorske obuke za unapređenje poslovanja, poput bolje organizacije i finansijskog planiranja, do izrade prototipa neuralne proteze. „To je uređaj sa električnom stimulacijom koji omogućava stopalu da reaguje na signale koje mu šalju mišići, odnosno da se podiže i spušta prilikom hoda“, pojašnjava Babić za B&F.
Proteza se montira ispod kolena i sastoji se od hardvera i softvera koje je napravio Hivemind. Specifična je po tome što se prilagođava korisniku, oponašajući hod njegove druge noge. Iz tog razloga, ovaj startap među svojih desetak zaposlenih ima i stručnjake za „duboko učenje“ – metodu koja omogućava mašinama da uče i povezuju stvari na sličan način kao ljudski mozak.
Prema sadašnjim projekcijama, cena „Hermesa“ trebalo bi da bude za 25 do 40 odsto niža od cene sličnih uređaja na svetskom tržištu. Hivemind planira da ga prodaje u Srbiji, ali i u Evropskoj uniji i SAD.
„Domaće tržište za ovaj proizvod nije malo. Srbija ima 9.000 registrovanih potencijalnih korisnika, a naša procena je da je nezvanični broj mnogo veći”, kaže Babić i dodaje: „Proteza je primarno namenjena osobama koje imaju urođeni ili stečeni sidrom pada stopala što može biti, na primer, posledica Multiple skleroze. Međutim, moći će da se koristi i za oporavak od sportskih ili drugih povreda neuralnog kanala, koji služi za komunikaciju između stopala i ostatka tela”.
„Hermes“ bi mogao da se nađe na tržištu najranije za osam meseci, ukoliko Hivemind uspostavi partnerstvo sa nekom kompanijom sposobnom za masovniju proizvodnju. Njegove sastavne komponente, poput senzora ili algoritma, i zasebno imaju praktičnu primenu, što je dodatna tržišna prednost. Primera radi, senzori iz ovog uređaja mogli bi da se koriste u domovima za stara lica kako bi upozoravali da neko od korisnika ima nestabilan hod i da bi mogao pasti, ili da je već pao.
Robot „multipraktik“ za poljoprivrednike
Radeći na razvoju robota „pastira“ koji će izvoditi stoku na ispašu, kompanija Coming došla je na ideju da napravi univerzalnu autonomnu robotsku platformu za preciznu poljoprivredu. Jednostavnije rečeno, robota koji može da obavlja većinu poljoprivrednih poslova, kao što su košenje, sejanje, navodnjavanje, prskanje… Univerzalan je zato što se na njega mogu kačiti i tradicionalni priključci za voćarske traktore, dakle ne moraju da se kupuju posebni delovi kao za ostale poljoprivredne robote, ali i zato što može da radi sa specijalnim dodacima.
„Trenutno razvijamo opciju korišćenja robotske ruke za branje bobičastog voća, jer za te poslove nema dovoljno ljudske radne snage. Iz istog razloga razvijamo i funkciju za precizno orezivanje vinograda“, kaže za B&F Nikola Velčev, vodeći inženjer razvoja na projektu Agar, kako se zove ovaj poljoprivredni robot.
Coming je u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Nišu napravio prototip robota koji ima četiri nezavisna motora i aktuatora, što mu omogućava promenu klirensa i održavanje platforme u horizontalnom položaju, kao i kretanje po nepristupačnim i strmim terenima a da se ne prevrne. Pored toga, osposobljen je i da se ceo uzdigne kako bi izvršio neki zadatak.
Pojam „autonoman“ u njegovom punom nazivu znači da može samostalno da obavlja svoju delatnost, ukoliko se tako „programira“. No, ako naiđe na neku prepreku obavestiće o njoj svog vlasnika i on će moći da preuzme upravljanje robotom pomoću specijalnog džojstika.
„Pogon mu je električni, a svrha da nadomesti deficit radne snage i poveća efikasnost u poljoprivrednoj proizvodnji. Robot može da radi ceo dan ukoliko mu menjate baterije pošto jedna traje od osam do 12 sati, u zavisnosti od zahtevnosti terena“, napominje Velčev.
Osnovna verzija Agara koštaće oko 45.000 evra, a u ponudi će biti i posebni paketi opreme. U prodaji će se naći već krajem ove godine, a njegovi proizvođači nastoje da se Agar nađe na listi subvencionisane opreme čime će robot biti dostupan i manjim poljoprivredim gazdinstvima.
Velčev ističe da sve ovo ne bi bilo ostvarivo bez podrške EU i Republike Srbije, jer su za razvoj robotike potrebna ogromna ulaganja. Primera radi, razvoj Agara koštao je 493.500 evra, od čega je Fond za inovacionu delatnost finansirao 295.850 evra.
Biljna zamena za mleko bez ostataka
Za dva do tri meseca preduzeće Root će u svojim modularnim pogonima u Banatskom Karađorđevu započeti testiranje inovativne proizvodnje biljnih zamena za mleko pod brendom Flow. Tačan termin početka proizvodnja zavisi od dinamike isporuke opreme, budući da i ovo preduzeće, kao i mnoga druga, čeka na isporuku proizvodne opreme koja bi se, zbog nestašice delova, mogla odužiti.
Ta oprema nije standardna, već je napravljena tako da odgovara specifičnom načinu proizvodnje po „zero waste“ principima. Naime, Root će sirovine koje preostaju posle pravljenja biljnih zamena za mleko – poput nutritivno veoma bogatih delova soje, heljde, ovsa ili leblebija koji nisu prešli u tečnost – koristiti dalje, za proizvodnju drugih namirnica.
„Osmislili smo tehnologiju proizvodnje koja omogućava da se u istom pogonu prerađuju sirovine različitih sastava, i to bez njihovog mešanja”, kaže za B&F Andrea Vuković iz ovog preduzeća.
Planirano je da se zamena za mleko proizvedena na ovaj način prodaje u radnjama sa zdravom hranom i u specijalizovanim prodavnicama. Da tražnja za ovakvim proizvodima postoji pokazali su rezultati Root-ove analize tržišta o rastu potrošnje veganskih i vegeterijanskih proizvoda. Oni su trenutno skuplji, „ali mi smatramo da će sa rastom konkurencije u ovoj delatnosti i povećanjem ponude biljnih zamena za namirnice životinjskog porekla, cenovna razlika između njih biti ublažena“, kaže Vuković. Rastu konkurencije bi trebalo da doprinese i kompanija Root, koja je za projekat Flow, vredan 116.200 evra, od Fonda za inovacionu delatnost dobila 80.000 evra bespovratnih sredstava.
Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023.