Prema prognozama relevantnih međunarodnih organizacija, 5G tehnologije će do 2025. doprineti ukupnoj vrednosti proizvedenih dobara i usluga sa oko jedan trilion dolara, dok će privredni rast uvećati za 1% do 2030. godine. Da bi se dostigli ovi ciljevi planirano je da se tokom naredne dve godine u 5G uloži 620 milijardi dolara, što postaje neizvesno u situaciji kada stope prinosa od investicija u ovu tehnologiju postaju niže od cene kapitala.
Iako je prva komercijalna 5G mreža puštena u rad 2019. godine, poslednje „normalne“ godine pre nego što su krenuli lančani potresi u svetu, ona se do sada proširila u 70 zemalja, a još tridesetak država planira da uvede ovu tehnologiju u neposrednoj budućnosti. Očekuje se da će do 2025. godine svaka četvrta mobilna konekcija u svetu biti 5G, što je više nego trostruko veće učešće u odnosu na 2021. godinu. Ali brzina kojom će se uvećavati udeo širokopojasnog pristupa u različitim delovima planete ima svoja šira i mnogo uža grla.
Na osnovu trenutnih ulaganja, predviđa se da će za dve godine 5G mreža činiti 64% svih mobilnih konekcija u razvijenim zemljama Azije i Pacifika, u SAD i Kanadi 63%, u Kini 52%, u zemljama Persijskog zaliva 49% i u Evropi 44%. U ovim regionima i državama, nova širokopojasna tehnologija će činiti 80% svih svetskih 5G konekcija, dok će u ostalim delovima sveta, udeo 5G u strukturi konekcija biti značajno manji u odnosu na svetski prosek od 25%, navodi se u studiji Saobraćajnog fakulteta u Beogradu o daljem razvoju i ulaganjima u 5G mreže.
Kada je reč o ekonomskom potencijalu 5G tehnologije, uticaj na svetsku privredu će rasti sporije do 2025. godine, sa procenom da će doprineti ukupnoj vrednosti proizvedenih dobara i usluga sa oko jedan trilion dolara. Nakon toga, trebalo bi da usledi ubrzani rast, koji bi do 2030. godine doprineo povećanju globalne proizvodnje sa 10 triliona dolara, a prema predviđanjima IHS Markit, u 2035. godini ta vrednost bi mogla dostići 13,2 triliona dolara. Ovaj iznos je jednak onom koliko je vredela ukupna potrošnja u SAD, ili ukupna potrošnja u Kini, Japanu, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj u trenutku kada je pre pet godina puštena u rad prva komercijalna 5G mreža.
Prema istom izvoru, globalni lanac snabdevanja 5G će do 2035. godine vredeti 3,6 triliona dolara, otvoriće 22,3 miliona novih radnih mesta i godišnje će investirati u proseku oko 235 milijardi dolara u širenje mreže. Konačno, ukupan doprinos 5G svetskom BDP-u do 2035. bi otprilike trebalo da bude na nivou doprinosa jedne Italije, koja je osma svetska ekonomija po veličini ukupnog bruto domaćeg proizvoda.
Pad tražnje
Da li će se pomenuta očekivanja ispuniti, trenutno zavisi od dva ključna faktora, tehničkog i ekonomskog. Da bi 5G našao svoju široku primenu u privredi, neophodno je da se obezbedi dovoljna količina i kvalitet spektra. „Potrebno je da spektar bude odgovarajuće širine, kao i da se omogući pristup spektru raspodeljenom u više frekvencijskih opsega, kako bi bilo moguće pružanje usluga različitim kategorijama korisnika“, objašnjavaju stručnjaci Saobraćajnog fakulteta.
Mobilni operatori, pak zahtevaju da se ne povećava cena spektra, jer će to smanjiti ulaganja, usporiti širenje nove tehnologije i usloviti lošiju pokrivenost. Oni kao ključne prepreke navode previsoke rezervacione cene, godišnje naknade, ograničenu ponudu spektra i loše organizovanje aukcija.
Ipak, trenutno je najneizvesnije kako će se na obim i dinamiku ulaganja u 5G infrastrukturu odraziti posledice aktuelne krize. U uslovima rasta kamatnih stopa, kada investicije zahtevaju znatno više stope prinosa da bi bile isplative, trenutna makroekonomska kretanja predstavljaju veliku prepreku za postizanje očekivanih rezultata. Na to upozoravaju i podaci da su još 2021. godine, zbog ekonomskih potresa koje je izazvala korona a potom energetska kriza, u 40% ruralnih oblasti u razvijenim evropskim zemljama, stope prinosa od investiranja u 5G bile niže od cene kapitala. U isto vreme, mobilni operatori već beleže pad tražnje za tehnološki naprednijim, ali zato i skupljim uslugama, uključujući i 5G mrežu, uz procenu da će se sa padom životnog standarda takav trend nastaviti.
Sve to dovodi u pitanje koliko će ubuduće investitori biti voljni da „odreše kesu“, imajući u vidu procene da je za realizaciju projektovanih ciljeva o zastupljenosti 5G mreže u svetu do 2025. godine potrebno 620 milijardi dolara ulaganja. Najviše novca bi trebalo da ulože SAD i Kanada, gde su mobilni operatori od ukupno planiranih ulaganja u visini od oko 200 milijardi dolara, opredelili čak 98% sredstava za razvoj 5G tehnologije, dok taj udeo u Evropi iznosi 91%, a 84% u azijsko-pacifičkom regionu.
Pored neizvesnosti u pogledu daljih ekonomskih posledica usled sve većih geopolitičkih podela koje je ubrzao rat u Ukrajini, poteškoća je i to što kao i kod svake relativno nove tehnologije, nije lako precizno izračunati koliko će ulaganja u 5G biti isplativa, naročito kada je reč o različitim industrijama, već je moguće dati samo okvirne projekcije.
Tri najveća aduta
Kada se govori o ekonomskom potencijalu 5G, obično se ukazuje na tri segmenta koji obuhvataju unapređeni mobilni širokopojasni pristup, korišćenje mobilnih tehnologija u upotrebi aplikacija interneta stvari (IoT) i podršku aplikacijama koje zahtevaju potpuno pouzdanu komunikaciju sa malim, gotovo nepostojećim kašnjenjima. Mogućnosti primene u privredi u ovom segmentu odnose se na široku primenu autonomnih vozila i dronova, unapređenje industrijske automatizacije i razvoj napredne telemedicine.
Kada je reč o upotrebi autonomnih vozila, najveće ekonomske koristi očekuju se od povećanja bezbednosti saobraćaja, jer bi manji boj saobraćajnih nesreća smanjio gubitak produktivnosti u privredi i izdatke za zdravstveni sistem, kao i administrativne i troškove svih službi koje su na različite načine angažovane prilikom nezgoda.
Upotreba dronova donosi prednosti za mnoge delatnosti, poput poljoprivrede, građevinarstva, saobraćaja i generalno javne bezbednosti, jer smanjuje rizike i vreme koje je potrebno za obavljanje aktivnosti, funkcionalnija je i jeftinija u poređenju sa korišćenjem tradicionalnih vozila.
Primena 5G u medicini podrazumeva negu na daljinu, s ciljem da se postignu bolji rezultati uz manje troškove. Najveća očekivanja su vezana za naprednu telemedicinu, uključujući i daljinsku hirurgiju koja će biti moguća razvojem 5G, kao i robotike, veštačke inteligencije i odgovarajućih aplikacija interneta stvari. Cilj je i da se poboljša produktivnost u bolnicama kroz praćenje medicinskih uređaja i automatsko pokretanje neophodnih medicinskih radnji. Sve ovo vodi nastanku potpuno novog zdravstvenog sistema, takozvane 4P medicine koja je prediktivna, preventivna, personalizovana i participativna.
Naravno, razvoj 5G mreže bi trebalo znatno da unapredi industriju, pre svega proizvodne objekte duž lanaca snabdevanja. U fabričkim postrojenjima 5G može da omogući bežično povezivanje mašina i tako ih učini pokretljivijim, kao i da olakša prilagođavanje proizvoda specifičnim potrebama kupaca, uz veći kvalitet, obim i brzinu i po nižim troškovima. Predviđa se da će u svim lancima snabdevanja, 5G ubrzati razvoj povezanih inteligentnih sistema koji mogu brzo da predvide i rešavaju probleme.
Koje industrije će najviše profitirati od 5G?
Očekuje se da će 5G uticati pozitivno na sve privredne sektore. Međutim, neki sektori će imati više koristi od drugih zbog sposobnosti da integrišu mogućnosti koje pruža 5G u svoje poslovanje. Na osnovu trenutnih projekcija, najveći doprinos 5G tehnologije očekuje se u radu javne uprave, finansijama, zdravstvu i obrazovanju (48%), zatim u prerađivačkoj (38%) i IT industriji (8%), slede trgovina (3%) i ostale delatnosti (1%).
Vladimir Adonov
Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023.
Foto: Thimo Pedersen, Unsplash