skok

Naftne berze u svetu ne miruju, već četvrtu sedmicu cena sirove nafte raste. Početkom jula barel je koštao 70, a sada blizu 86 dolara.

Generalni sekretar Udruženja nafnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da cena dizela daleko brže raste nego cena sirove nafte, kao i da je to ono što utiče na cene goriva na pumpama u Srbiji.
Mićović je rekao da se ne dešava ništa što nije očekivano – smanjenje ponude koje se desilo pre nekoliko meseci, sada je realizovano.

„Ono se sudarilo sa povećanom potražnjom na tržištu i u tom odnosu ponude i potražnje normalno je da cene rastu. Pogledajte samo kraj druge polovine juna i jul, to je jedan strašan uzlet cene sirove nafte, jer je nije bilo dovoljno na tržištu, pa je samim tim i cena išla gore. Pored toga, i kurs dolara još dodatno raste. Retko se dešava da istovremeno rastu i cena nafte i kurs dolara, a to je bilo aktuelno upravo u toku juna“, navodi Mićović.

Dodaje da ne samo što uvozimo oko 20 odsto dizela, nego moramo da se držimo nekih referentnih cena kako bi se stabilnost na tržištu očuvala, kako bi taj uvoz imao smisla, kako bi mogao da se realizuje i kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja tržišta.

„Cena dizela daleko brže raste nego što raste cena sirove nafte, a cena dizela je ono što utiče na cene goriva na pumpama u Srbiji, kao i u svim državama u kojima države određuju maksimalne dozvoljene cene, to se koristi kao referentna cena. Daleko je brže rasla referentna cena dizela nego cena sirove nafte“, napominje Mićović.

Sve zemlje osećaju uticaj globalnog tržišta

Od petka je dizel na našim pumpama skuplji za pet dinara. Na pitanje da li je moralo toliko da poskupi i kako se kreću cene, Mićović napominje da sve zemlje osećaju taj uticaj sa regionalnog i globalnog tržišta.

„Mi smo ovde pri samom vrhu liste pre svega zbog toga što imamo zaista najveće državne dažbine. Severna Makedonija, Bosna, Bugarska i Rumunija imaju
neuporedivo manje državne dažbine, pa samim tim i niže cene. Dizel je roba koju koristi industrija, privreda, transport. I sad nam se dešava zapravo da u tranzitu kamioni i automobili koji koriste dizel zaobilaze Srbiju, zbog ovako viših cena ne koriste toliko naše stanice“, ističe Mićović.

Dodaje da su kod benzina naše državne dažbine umerene i one su na nivou proseka regiona i zbog toga cene benzina u Srbiji imaju neku srednju vrednost.

U toku je, ističe, poremećaj koji će voditi daljem povećanju cena i da je zato bitno i da mi u Srbiji očuvamo realnu cenu goriva.

„Znači da kad država određuje cenu, da ona bude realna. Ovo poslednje povećanje nije onoliko koliko bi na osnovu pokazatelja trebalo da bude. I to nije strašno kada nije jedna nedelja tako. Ali, ako se taj trend bude zadržao i dalje, onda to već može da ugrozi snabdevenost tržišta. Nismo više u periodu mirnih cena ni sirove nafte, ni dizela, kako berzanskim, tako i maloprodajnih cena. I treba biti vrlo oprezan i određivati realne cene kako se ne bi ugrozila snabdevenost“, navodi Mićović.

Formula za dizel

Navodi da je referentna cena dizela ono što predstavlja cenu.

„U Srbiji 18 meseci država određuje maksimalnu cenu na osnovu formule u kojoj se unose parametri. Nisu do naftnih kompanija ni maksimalna maloprodajna cena ni državne dažbine“, napominje.
Smatra da je veliko pitanje da li bi cene „divljale“ da ih ne određuje država, jer su, kaže, i naftne kompanije u regulisanom tržištu s neke strane sputane da upravljaju svojim zalihama kako treba.

„Ne bi bile daleko od ovih. Ja sam ubeđen, ali bi kompanije mogle lakše da upravljaju poslovanjem“, kaže Mićović.

Kaže da je tačno ono što smo čuli od ministarstva – da imamo više od 60 dana prosečne potrošnje u Srbiji.

„Pored toga imamo i operativne rezerve koje naftne kompanije čuvaju, to je pet dana prosečno neto prodaje u prošloj godini, to svaka kompanija mora da ima na stanju. To je vrlo velika količina. To je obaveza koja se realizuje kao i sve druge obaveze. I to su obaveze proizvođača i uvoznika. To je relativno mali broj kompanija. To se ne odnosi na vlasnike benzinskih stanica. S te strane mi smo obezbeđeni od nekih naglih poremećaja koji bi mogli da izazovu problem. Poremećajima koji nastanu u roku mesec – dva možemo tim zalihama zapravo da pomognemo čitavom društvu da funkcioniše“, dodaje Mićović.

Izvor: RTS/021.rs
Foto: Pixabay