Kako se bliži kraj godine, HR sektor osvrće se na prethodni period i polako ali sigurno planira kako da se posveti zaposlenima u narednoj godini.
Kao jedan od svojih godišnjih ciljeva, HR-ovi često ističu povećanje zadovoljstva zaposlenih, uz obavezno razmatranje benefita i zadovoljstva zaposlenih istima. U najvećem istraživanju o benefitima i wellbeing podršci zaposlenih u Srbiji, koje je nedavno sprovedeno, dublje je istraženo pitanje: šta zaposlenima zaista treba i da li se njihovo mišljenje slaže sa mišljenjem menadžmenta i HR sektora.
U nastavku saznajte “šta to radi zaposlene”, koje benefite najčešće imaju zaposleni u Srbiji, a šta zapravo žele i da li menadžment pažljivo osluškuje njihove zahteve.
Koji su najzastupljeniji benefiti zaposlenih u Srbiji?
U 2023. godini, top 5 beneficija koje su kompanije obezbedile svojim zaposlenima (prema njihovim odgovorima) su:
Mogućnost rada od kuće
Fleksibilno radno vreme
Dodatni slobodni dani izvan zakonskog minimuma
Plaćene dodatne edukacije i treninzi
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
Osim toga, na ovoj listi našle su se i team building aktivnosti, obezbeđen ručak na poslu, plaćene sportske aktivnosti i drugo. Tu je čak i četvorodnevna radna nedelja koja je poslednja na listi, te se naslućuje da kompanije u Srbiji još nisu spremne na ovu promenu.
Iako veliki procenat zaposlenih ima opciju da fleksibilno organizuje svoje radno vreme, oni uglavnom nisu zadovoljni beneficijama koje im kompanije nude, te je čak 41 % nezadovoljno, a 20 % njih izrazito nezadovoljno benefitima.
Koje benefite zaposleni zaista žele?
Kako bismo dublje zašli u temu benefita, važno je pronaći odgovor na pitanja: koji benefiti su najvažniji zaposlenima i kako se njihovo mišljenje razlikuje od mišljenja kompanija. Upravo to urađeno je u istraživanju i evo koji su podaci dobijeni.
Ovo je top 5 benefita koje su zaposleni istakli kao najvažnije za njih:
Fleksibilno radno vreme (44 %)
Četvorodnevna radna nedelja (38%)
Mogućnost rada od kuće (34 %)
Dodatni slobodni dani van zakonskog minimuma (33 %)
Beskamatni krediti (za kupovinu stana, automobila) (28 %)
Vidimo da se na prva 4 mesta zapravo i nalaze beneficije usko vezane za fleksibilnost zaposlenih. Sa druge strane, na pitanje koje benefite smatrate kao najvažnije vašim zaposlenima, kompanije su imale šarene odgovore.
Najveće mimoilaženje primećuje kod četvorodnevne radne nedelje, koju je samo 21 % predstavnika kompanija istaklo kao najvažniju, beskamatnih kredita, koje je 15 % predstavnika kompanije istaklo kao najvažnije i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Ono se nalazi na 6. mestu po izboru zaposlenih (24%), dok je 50 % kompanija ovaj benefit istaklo kao jedan od najvažnijih. Pretpostavlja se da zaposleni privatno zdravstveno osiguranje polako počinju da uviđaju kao standard i pogodnost koja je tu da ostane.
Na osnovu istaknutih podataka, može se zaključiti da je zaposlenima u Srbiji najpotrebnija fleksibilnost, što ne čudi kada u obzir uzmemo podatke Eurostata, prema kojima Srbi imaju najdužu radnu nedelju u Evropi – neverovatna 42h, čak 6,5h dužu od proseka.
Poruka kompanijama je da u narednoj godini dobro razmotre fleksibilnost koju pružaju svojim zaposlenima, a pre svega smanjenje radnih sati.
Da li kompanije zapostavljaju wellbeing podršku zaposlenima?
Tema koja se ne sme zaobići u 21. veku, kada smo okruženi dešavanjima poput virusa korone, ratova u svetu, pa i sveprisutne inflacije, jeste mentalno zdravlje.
Koliko kompanije zapravo misle o mentalnom zdravlju svojih zaposlenih, i šta je to wellbeing?
Wellbeing predstavlja spoj mentalnog, fizičkog, emocionalnog i socijalnog zdravlja, visok nivo životnog zadovoljstva, osećaj kontrole, svrhe i smisla, kao i sposobnost upravljanja stresom. Ukratko: osećaj sreće, životno zadovoljstvo i dobro funkcionisanje u životu.
Nažalost, iz istraživanja smo saznali da čak 72 % zaposlenih nema obezbeđen nijedan wellbeing program, dok je čak 86% njih izjavlilo da su u proteklih godinu dana iskusili povećanu brigu, stres ili pad raspoloženja.
Dakle, kompanije značajno potcenjuju potrebe zaposlenih u vezi sa mentalnim zdravljem. Dodatno, kompanije su procenile da bi 20 % zaposlenih prijavilo za psihološko savetovanje, ako bi im kompanija obezbedila program besplatnog savetovanja, dok je čak 86 % zaposlenih spremno da se prijavi za ovakav program.
Šta je prioritet za HR sektor u 2024. godini?
U istraživanju je obrađeno i pitanje HR trendova u narednoj godini, a zahvaljujući prošlogodišnjem istraživanju na istu temu, možemo porediti podatke i zaključiti da li su se prioriteti promenili.
U 2024. godini, a prema odgovorima predstavnika kompanija, možemo očekivati rast fokusa na unutra – na osnaživanje zaposlenih kroz leadership i soft-skills obuke, kao i jačanje angažovanja i produktivnosti. Kompanije sve više postaju svesne ulaganja u zaposlene, a naročito lidere.
Kada poredimo sa rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja, kompanije smanjuju fokus na širenje, odnosno regrutaciju. Prema proceni kompanija, najveći broj zaposlenih može da očekuje rast plata za do 10 %.
Na osnovu podataka iz istraživanja, poruka za menadžment je jasna: fokus na zaposlene, osluškivanje njihovih potreba i rad na paketu benefita koji će ih činiti zadovoljnima.
Za kraj, dobra vest za sve zaposlene jeste da će u 2024. godini fokus biti upravo na njihovom rastu i razvoju, te možemo da se nadamo da će rezultati narednog istraživanja pokazati veće zadovoljstvo zaposlenih, kako benefitima, tako i podrškom mentalnom zdravlju.