Miroljub Radovanović kaže da mu je drvo „ušlo pod nokte“ još u detinjstvu, dok je odrastao i radio u porodičnoj stolarskoj radionici. Iz tog „semena“ je nikla „Jela Jagodina“. Počela je rad sa troje radnika a sada ima preko 350 zaposlenih i više od 700 gotovih proizvoda. Od ukupne prodaje, 70% plasira na inostrano tržište. Zahvaljujući ovoj porodičnoj firmi i njenom nameštaju, Jagodina je postala poznata kupcima širom sveta.
Danas tako popularan koncept „rada od kuće“, Miroljub Radovanović, suosnivač i suvlasnik kompanije „Jela Jagodina“, primenjivao je još osamdesetih godina ali na sopstveni način, bez današnjih virtuelnih pomagala, već sa svojih deset prstiju. Kada bi se oglasio kraj radnog vremena u Fabrici kablova u kojoj je bio zaposlen, vraćao se kući kako bi ponovo prionuo na posao i to u stolarskoj radionici koju je osnovao njegov deda, a nasledio njegov otac.
Radovanović kaže da mu je „drvo ušlo pod nokte“ još u detinjstvu i da je jako zavoleo taj zanat. Zato je uporedo radio dva posla „sve dok nisam shvatio da mi proizvodnja nameštaja donosi višestruko veće prihode od moje mesečne plate u Fabrici kablova“. Tada je rešio da napusti društvenu firmu i da se upusti u preduzetništvo.
„Nije bilo lako, jurio sam poslove i tražio klijente“, priseća se naš sagovornik, koji je u to vreme proizvodio nameštaj po meri, najviše za ljude koji su radili u inostranstvu, a ovde su ulagali u nekretnine. Prvi važan momenat za razvoj Radovanovićevog poslovanja dogodio se onog trenutka kada je započeo saradnju sa jednom lokalnom firmom koja je od njega zahtevala da registruje zanatsku radionicu, radi lakšeg poslovanja. Tako je 1991. godine osnovana „Jela“.
„Posle toga smo lakše ugovarali poslove i sa drugima. Radili smo sa arhitektama i drugim stručnjacima i imali smo sve više porudžbina. Tada su velike fabrike nameštaja uglavnom propale i na tržištu se otvorio prostor za nove proizvođače“, navodi Radovanović, koji je taj prostor sve više popunjavao, pa je zbog rasta proizvodnje morao da napravi novi pogon na svom zemljištu nedaleko od Jagodine.
Kratki rokovi isporuke
Drugi presudni momenat nastupio je 1999. godine, kada je preduzeće krenulo u industrijsku, odnosno serijsku proizvodnju. To je bilo „seme“ iz kojeg je iznikla današnja kompanija „Jela Jagodina“. Počela je sa troje zaposlenih a sada ima preko 350 radnika. Nekadašnji proizvodni prostor od 400 kvadratnih metara proširio se na 45.000 kvadrata. U početku je bio uspeh dobaciti do tržišta u Beogradu, a sada nameštaj iz ove fabrike stiže i na druge kontinente.
Proizvođač nameštaja iz Jagodine pravi preko 700 gotovih proizvoda, u serijskoj proizvodnji koju odlikuju visok kvalitet i trajnost. Oko 45% asortimana čine kuhinje, a ostatak nameštaj koji je namenjen za opremanje prostora za stanovanje.
Govoreći o tome koliko truda i vremena je potrebno da se proizvede nameštaj za celokupno opremanje doma, uključujući i kuhinje po meri, Radovanović ističe da ih pored kvaliteta, od konkurencije izdvajaju jako kratki rokovi isporuke. „Od trenutka kada dobijemo porudžbinu, do momenta kada se ona isporuči, protekne od sedam do deset dana. U tome uspevamo jer imamo veoma razvijene softvere za praćenje celog procesa, od porudžbine do realizacije isporuke“.
Po rečima preduzetnika iz Jagodine, sada se često uz kuhinje uzimaju i dnevne sobe ili trpezarije iz iste kolekcije, jer današnji kupci vole da sve to bude jedan veliki, otvoreni prostor opremljen u istom stilu. „Mi ispunjavamo želje naših kupaca jer je u proizvodnji nameštaja slična situacija kao i u modnoj industriji. U preduzeću imamo poseban tim koji se bavi dizajnom i prati sajmove u Evropi i svetu, koji donose nova rešenja i inovacije“, navodi naš sagovornik.
Sve ovo nije bilo lako izvoditi u vreme kada je ceo svet paralisala korona i kada su transport i repromaterijali poskupeli skoro 100%. Cene sirovina se nikada nisu vratile na nivo pre pandemije, kaže Radovanović, bilo da su u pitanju iverica, medijapan ploče, metalni ili plastični delovi. Rast proizvodnih troškova kompanija on ublažava zahvaljujući automatizaciji poslovanja. „Automatizacija nam omogućava da proizvodimo preciznije i brže, iz tog razloga ulažemo u najsavremenije mašine, ali i u druge nove tehnologije“, naglašava Radovanović.
Naša prednost je što poslujemo na mnogo tržišta
„Jela Jagodina“ svoj nameštaj isporučuje na oko 500 prodajnih mesta u saradnji sa distributerima, a četvrtina plasmana se odvija preko onih koji se bave internet prodajom. Takav koncept prodaje je posebno zastupljen u inostranstvu, pre svega u Nemačkoj i Austriji, dok su na našem tržištu proizvodi ove fabrike dostupni na domaćoj platformi „Ananas“.
Preduzeće iz Jagodine izvozi 70% svoje proizvodnje, najviše u zemlje regiona, u Nemačku, Austriju, Rusiju, Ujedinjene Arapske Emirate, a uspelo je da otvori i američko tržište. „Sve do rata u Ukrajini, mnogo smo izvozili i u Mongoliju i tamo smo beležili veliki rast“, ističe Radovanović, „ali sada je prevoz do tog tržišta praktično onemogućen. Aktuelna kriza se vrlo negativno odrazila i na evropsko tržište. Neki veliki trgovci nameštajem kažu da beleže pad prodaje od čak 40%“.
„I kod nas se oseća kriza za proizvođače nameštaja“, dodaje naš sagovornik, „zbog pada prodaje nekretnina koje treba opremiti, ali naša prednost je to što poslujemo na mnogo tržišta pa uspevamo da izbalansiramo svoju proizvodnju.“
Nezamenjivo ljudsko umeće
Premda domaći ekonomisti smatraju da je industrija nameštaja u Srbiji jedna od najperspektivnijih niša, pre svega kada je reč o razvoju malih i srednjih preduzeća, Radovanović kaže da sve procese proizvodnje moraju da obavljaju sami jer ne mogu da pronađu odgovarajuće podizvođače.
„Tačno je da sada ima mnogo novih firmi, ali je novih kadrova sve manje i to je dugoročnije gledano najveći rizik koji preti celoj ovoj industriji. Gotovo niko ne upisuje zanatske škole, a i Šumarski fakultet ima sve manje studenata. Mladi su nezainteresovani za te poslove i to je jedan od glavnih razloga što se gase preduzeća iz naše branše širom Evrope.
Recimo, samo u Nemačkoj je zbog nedostatka kvalifikovanih radnika tokom poslednjih šest – sedam godina propalo 25 proizvođača nameštaja, od kojih su mi neki ranije bili uzor“, komentariše Radovanović i dodaje: „Automatizacija svakako može da nadomesti i taj problem, ali samo donekle, jer ovo je proizvodnja u kojoj vas od ostalih izdvaja upravo ljudsko umeće“.
„Jela Jagodina“ uspeva da sačuva to umeće, koje se prenosi i na sledeće generacije. U rad ovog porodičnog preduzeća, koje je Miroljub Radovanović osnovao zajedno sa svojom suprugom Snežanom, uključeni su njihovi sin i ćerka. A tu je i petoro unučadi. Ko zna, možda i njima jednog dana „drvo uđe pod nokte“.