Začini su bili srce svetske trgovine u 17. veku. Mnogi istoričari ovog perioda tvrde da je Holandija svoje zlatno doba izgradila na trgovini začinima. Na vrhuncu moći, Holanđani su imali monopol nad svetskim snabdevanjem muskatnim oraščićem kao i kontrolu nad većinom trgovine karanfilića.
Jedan od razloga zašto su Holanđani uspeli da održe monopol nad trgovinom muskatnim oraščićem bio je taj što muskatno drvo raste samo na Banda ostrvima u Indoneziji. Iako su pokušaji da se drveće uzgaja na drugom mestu bili generalno uzaludni, da bi zaštitili uspostavljen monopol, Holanđani bi potapali svoje izvoze muskatnog oraščića u kreč. Da bi dalje odbranili svoj monopol, održavali su čvrstu vojnu prisutnost na svim Banda ostrvima. Ove stroge mere sprovodio je guverner jedne kompanije, čovek po imenu Jan Pitersun Kun.
A, iz svega toga krila su se tri slova VOC (Verenigde Oostindische Compagnie) ili Holandska istočno-indijska kompanija. Do dana današnjeg, ovo je kompanija koja se smatra najprofitabilnijom korporacijom ikada stvorenom.
Cena u životima
Holandska istočno-evropska kompanija je, dakle, imala monopol nad sve unosnijim tržištem začina. Osnovana je 1602. i utvrdila je trgovinske rute između Azije i Evrope. Međutim, uz ovaj još neviđeni uspeh i profit koji je bio nepojmljiv, išla je i cena u ljudskim životima.
Kada je Holandija osnovala kompaniju, dala joj je i moć da vodi ratove, da se bavi diplomatijom i da osvaja kolonije širom Azije. VOC je osnovan da pravi novac i da se bori sa konkurencijom iz evropskih carstava.
Istoričar Adam Kulov piše:
„Muskatni oraščić bio je među najdragocenijim začinima. Međutim, uzgajan je samo na Bandskim ostrvima. Ako bi Holanđani uspeli da prigrabe apsolutnu kontrolu nad trgovinom ’zlatnim’ oraščićem, investitori bi se obogatili, a kompanija sebi obezbedila dugoročni opstanak. Zbrisali bi konkurenciju.“
Postojao je jedini siguran put da se ostvari ovakav poslovni uspeh. Stanovnici Bandskih ostrva se moraju pokoriti. I za taj posao, iskusni vrh kompanije postavlja nemilosrdnog Jana Pitersuna Kuna, čoveka spremnog na sve.
7500 odsto!
Ozbiljnost kojom se Kun prihvatio bezbednosti oko Bandanskih ostrva bila je očekivana i poslovna. Holanđani su na svakoj pošiljci muskatnog oraščića mogli da ostvare profit od neverovatnih 7500 odsto. Ovo je podatak koji se može pronaći u više tekstova koji se bave istorijom ekonomije.
Kun je ušao u istoriju kao jedan od ključnih lidera najprofitabilnije kompanije zahvaljujući nemilosrdnosti za koju je bio veoma nadaren. Primoravao je poglavice plemena svakog ostrva da potpišu ugovore kojima se Holandska istočno-indijska kompanija uspostavlja kao jedini korisnik njihovih berbi muskatnog oraščića, snižavajući cene njihovog rada do te mere da su izazvali masovne pobune protiv Kunovih uslova. Za kompaniju i Kuna pobune su značile kršenje ugovora.
Vođe Bandskih ostrva su i ranije sklapale slične dogovore kojima su dobijali zaštitu u zamenu za monopolska prava nad oraščićem. Ali, uspevali su da ih raskinu bez ozbiljnih posledica. Holanđani su bila nova, još neviđena pretnja. Odnosi su se pogoršavali, Holanđani su gradili utvrđenja kako muskatni oraščić ne bi izlazio bez njihovog znanja i kako bi sprečili šverc. U jednoj od pobuna, kako piše istoričar Klulov, grupa seljana je ubila holandskog admirala i njegovih 40 ljudi.
„Kompanija i njen generalni guverner Jan Pitersun Kun počeli su da razmatraju nove strategije. Bandanežani su morali da se ’urazume ili potpuno istrebe’. Kun je i sam smatrao da nema trgovine bez rata. I, uz odobrenje nadređenih organizovao je masovnu invaziju i naterao vođe Bandskih ostrva da potpišu još jedan dokument. Ovoga puta postali su kolonijalni podanici“, za TED platformu ispričao je istoričar Adam Klulov.
Cilj je ostvaren
Sva dešavanja nakon što su Bandska ostrva postala kolonija, bila je ’tamna istorija trgovine muskatnim oraščićem’ kako se može pročitati u istorijskim tekstovima. Holandski zvaničnici su tvrdili da su otkrili zaveru protiv lokalnih seljana što je Kun iskoristio kao priliku da se potpuno liši bilo kakvog otpora u smetnje u trgovini i enormno velikoj zaradi.
Kun je naređivao mučenja vođa i priznanja, desetkovao je populaciju, mučio ih glađu i izolacijom, mnogi su poslati kao robovi u druge holandske kolonije. Istoričari pominju i tragična stradanja seljana koji su skakali sa litica da ne bi dospeli u ruke Kunovim saradnicima.
„Kada je nasilna kampanja kompanije završena, na ostravima je ostalo manje od hiljadu ljudi od kojih je većina bila porobljena. Mnogi su pobegli na susedna ostrva gde su uspeli da sačuvaju ostatke izvornog jezika i kulture. A, Holandska istočno-indijska kompanija je iscepkala ostrvo na plantaže i uvozila je porobljenu radnu snagu.
Kompanija je ostvarila cilj i obezbedila globalni monopol nad muskatnim oraščićem kao i munjevit ekonomski razvoj koji je iznedrio holandsko zlatno doba“ u zaključnom delu predavanja ispričao je istoričar zaokruživši priču o velikom uspehu najprofitabilnije kompanije koja je ikada poslovala.
Nikad nije bilo veće kompanije
Kada danas pomislite na gigantske kompanije sa svojim prostranim centralama, pomislite na Amazon, Apple, Alibabu. Ali, pre nekoliko stotina godina jedna kompanija je bila vrednija od savremenih top 20 kompanija i to od svih njih zajedno.
Istričari i analitičari pišu da bi se vrednost VOC ili Holandske istočno-indijske kompanije danas mogla uporediti sa gotovo polovinom bruto domaćeg proizvoda SAD. A po rečima istoričara Eša Jurberga, njeno sedište bi zauzimao ceo jedan grad – takav koji danas broji 10 miliona stanovnika.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay