Javni dug zemalja evrozone je na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine pao sa 89,9% u prethodnom kvartalu na 88,6%, objavio je danas Evrostat
U Evropskoj uniji je javni dug na kraju četvrtog kvartala 2023. iznosio 81,7% BDP-a, što predstavlja smanjenje za 0,7 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal.
U odnosu na četvrti kvartal 2022. javni dug evrozone je smanjen za 2,2%, a javni dug Evropske unije za 1,7%.
Najveći deo javnog duga u četvrtom kvartalu 2023. su činile obveznice, konkretno 83,4% u evrozoni i 82,9% u Evropskoj uniji.
Najzaduženija zemlja Evropske unije na kraju četvrtog tromesečja EU bila je Grčka sa dugom od 161,9% BDP-a, iza nje je Italija sa dugom od 137,3% BDP-a, kao i Francuska sa dugom od 110,6% BDP-a.
Nasuprot tome, najmanje zadužena zemlja evrozone je Estonija sa dugom od 19,6% BDP-a, sledi Bugarska sa dugom od 23,1% BDP-a i Luksemburg sa 25,7% BDP-a.
Vodećima manji i budžetski deficit
I budžetski deficit evrozone je pao, i to sa 3,7% BDP-a u 2022. na 3,6% BDP-a u 2023. godini, objavio je Evrostat.
Međutim, budžetski deficit cele Evropske unije porastao je sa 3,4% u 2022. na 3,5% BDP-a u 2023.
U 2023. su samo četiri države evrozone zabeležile budžetski suficit, a to su Kipar i Danska sa suficitom od po 3,1% BDP-a, Irska 1,7% BDP-a, Portugalija 1,2% BDP-a.
U ostalim članicama je u 2023. zabeležen budžetski deficit, a on je bio najveći u Italiji i iznosio 7,4% BDP-a, navodi se na vebsajtu Evrostata.
Značajan budžetski deficit od 6,7% BDP-a je zabeležen u Mađarskoj, kao i u Rumuniji 6,6% BDP-a, dok je jedanaest zemalja evrozone imalo deficit veći od 3% BDP-a.
Evrostat je danas takođe objavio da je javni dug zemalja evrozone na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine pao sa 89,9% u prethodnom kvartalu na 88,6%.
U Evropskoj uniji je javni dug na kraju četvrtog kvartala 2023. iznosio 81,7% BDP-a, što predstavlja smanjenje za 0,7% u odnosu na prethodni kvartal.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay