Vrednost filmske industrije u Srbiji se tokom poslednjih pet godina utrostručila, čemu su značajno doprineli i državni podsticaji za ovaj sektor. U isto vreme, na svaki evro podsticaja, u državni budžet se vraćalo 4,57 evra, a od snimanja filmova, serija, reklama i usluga postprodukcije koristi su imale i mnoge druge delatnosti.
Stoga bi poboljšanje uslova za privlačenje većih privatnih ulaganja u filmsku industriju bilo korisno za celo društvo i ekonomiju, uvereni su predstavnici filmskog sektora i ekonomski stručnjaci koji prate ovo tržište.
„Od 2018. do 2023. godine nominalna vrednost filmske industrije stalno raste. Ona nije smanjena ni tokom pandemije – tada je rast bio na nivou prethodnih godina, a po normalizaciji situacije je ubrzan. Zato je 2023. nominalna vrednost ovog sektora bila tri puta veća nego u 2018. godini“, kaže za B&F dr Igor Kovačević, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On dodaje da je BDV filmske industrije u srpskom BDP-u nešto ispod 1% ali da uporno jača.
U poslednjoj objavljenoj studiji pod nazivom „Analiza ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i efikasnosti podsticaja za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja u Republici Srbiji za 2020. i 2021. godinu”, Kovačević navodi da je tokom tog perioda na snimanje ovih sadržaja utrošeno 589 dana, dok je prosečan budžet po danu snimanja iznosio 54.607 evra.
Manji deo ovih sredstava čine državni podsticaji, dok ostalo predstavlja ulaganje stranih produkcijskih kuća. Pomenuti podsticaji su se državi itekako isplatili. Novac se vraćao u budžet kroz direktne prihode koje država obezbeđuje od filmskih subjekata po osnovu poreza i doprinosa na zarade, drugih poreza i taksi, naknada za korišćenje javnih površina itd. Koristi su imale i ostale privredne grane. Primera radi, u pomenute dve godine strane produkcije su ostvarile 14.878 noćenja u Srbiji i doprinele turizmu sa 1.257.676 evra, samo kroz plaćanje smeštaja i boravišnih taksi.
Stranci sve više snimaju u Srbiji
U 2020. i 2021. godini na jedan evro državnih podsticaja za filmsku industriju u ekonomiju Srbije slivalo se u proseku 4,57 evra prihoda, ističe Kovačević i dodaje: „Upravo radimo novo istraživanje o efektima podsticaja za filmsku industriju. Osnovano je očekivati njihov blagi porast, imajući u vidu da je u 2022. i 2023. ugled Srbije kod stranih produkcija porastao i da su realizovana značajna ulaganja u novu opremu i studijske prostore”.
A koliko su porasli broj i vrednost subvencija otkrivaju nam podaci na bazi uzorka iz pomenute analize. Prema njima, u 2016. godini uz podršku države snimljena su četiri filma i dve serije, a 2021. sedam filmova i dve serije. Vrednost subvencija je rasla znatno dinamičnije, pa je 2016. za filmove izdvojeno 223.137.054 a za serije 97.684.906 dinara, dok su 2021. podsticaji za filmove dostigli vrednost od 697.959.410 a za serije čak 464.567.563 dinara.
Kovačević smatra da je upravo ovakva politika subvencionisanja, kakvu imaju i najpoznatije svetske destinacije za snimanje filmova i serija, bila ključna za etabliranje srpske filmske industrije na svetskom tržištu.
Finansijeri iz privrede i dalje sporadični
Rast filmske industrije tokom poslednjih pet godina potvrđuje za B&F i Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije (SFA): „U tom periodu u filmskoj industriji porasli su i zaposlenost, i površina studijskog prostora, i broj novih preduzeća“.
No, državni podsticaji ne bi trebalo da predstavljaju jedinu finansijsku podršku daljem razvoju ove industrije. Božanić navodi da u svetu, posebno na razvijenim tržištima poput holivudskog, film privlači mnoge finansijere iz privrede.
Osim toga, čak i u Evropi, koja je manje tržišno orijentisana od SAD, postoje banke specijalizovane za rad sa filmskom industrijom, kao i osiguranja koja sarađuju sa filmadžijama.
U Srbiji je ovaj vid saradnje još u povoju. Kod nas, pored države, u finansiranju produkcija pomažu određeni privatni sponzori, ali to su još uvek pojedinačni slučajevi a ne ustaljena praksa.
Srbija ipak jeste obezbedila neke od uslova za dalji razvoj filmske industrije, saglasni su naši sagovornici i kao dobar primer navode predvidivost finansiranja. Potrebno je, međutim, poboljšati i poslovno okruženje za filmski sektor, bilo da je reč o državnoj administraciji, logistici tokom snimanja, uređivanju odnosa između mnogobrojnih aktera…
Sve to su ciljevi SFA i zato ovo udruženje prikuplja informacije od svojih članova i kanališe ih u konkretne projekte. „Na primer, pre dve godine smo napravili preporučeni tipski ugovor za najam lokacija. Jer, mapiranje lokacija i uspostavljanje kontakata sa javnim sektorom su veoma važni za filmadžije.
Zato želimo da javna uprava pojednostavi procedure i zahteve za izdavanje saglasnosti za snimanje na javnim lokacijama. Rad na ovome i dalje traje i nije nimalo lagan, ali nam iskustva iz drugih zemalja pokazuju da takav pristup države može drastično olakšati posao produkcijama, odnosno učiniti Srbiju još primamljivijom destinacijom za snimanja“, uverena je Božanić.
Film jeste umetnost, ali je i posao
Rešenje za navedeni problem bi moglo da bude otvaranje kancelarije koja bi objedinila usluge više institucija i organa. Naime, za snimanje određenih scena u gradovima potrebni su koordinacija saobraćaja, zatvaranje ulica, parking za veliki broj kamiona i filmskih vozila i drugo, a to je posao nekoliko gradskih službi. Kada bi sve moglo da se završi na jednom mestu, kao što je slučaj u Beču, Barseloni, Budimpešti ili Zagrebu, to bi filmadžijama pojednostavilo i ubrzalo ove procedure, omogućilo izvesnost u planiranju, administrativnim troškovima i logističkim izmenama, što je važno za svako poslovanje.
Film jeste umetnost, ali je i posao, koji je prema rečima Milice Božanić višestruko koristan za društvo: „Budući da oko 20% novca za subvencije ide našim produkcijama, one dobijaju mogućnost da priušte bolju opremu, da rade kvalitetniju postprodukciju, da sarađuju sa velikim igračima. To domaćim filmovima i serijama obezbeđuje veću vidljivost u inostranstvu, a našoj zemlji priliku da predstavi svoje vrednosti, kulturu, tradiciju, prirodne lepote. Takođe, svaki međunarodni projekat koji je snimljen u Srbiji otvorio je mogućnost za poboljšanje slike o našoj zemlji, za privlačenje novih talenata, ali i za saradnju sa drugim državama. Osim toga, poznato je da mesta na kojima se snimaju popularni filmovi i serije privlače i veliki broj turista“.
Primer za tu tvrdnju ne moramo tražiti daleko, dovoljno je podsetiti kakvu najezdu turista je zabeležio Dubrovnik posle emitovanja serije „Igra prestola“.
Antrfile
Koga sve angažuju filmadžije?
Prema analizi Ekonomskog fakulteta, filmska industrija je 2021. direktno zapošljavala 2.894 ljudi, za 37% više u odnosu na 2019. godinu. Međutim, zbog specifičnosti ove industrije mnogo ljudi radi od projekta do projekta, pa je utvrđivanje ukupnog broja zaposlenih zahtevan posao. Statističari navode da je u 2021. u toj delatnosti radilo 5.008 osoba sa punim radnim vremenom. Verovatno bi ova računica bila i veća kada bi se računali oni koji su „uskakali po potrebi“.
Pored ljudi koji se bave isključivo filmom, tu spadaju i oni koji rade različite administrativne i pravne poslove kako bi filmska produkcija neometano funkcionisala, kaže Milica Božanić.
Premda nisu obuhvaćeni ovom statistikom, na snimanjima su, prema njenim rečima, angažovane i transportne i špediterske firme, električari, kompanije koje se bave obezbeđivanjem setova, a ponekad i specifične profesije kao što su ronioci, sportisti sposobni za različite vratolomije, treneri životinja… Naravno, tu su i statisti, a nije redak slučaj da su u snimanja uključeni vojska, policija, vatrogasne službe, medicinsko osoblje…
Biznis i finansije 218, februar 2024.
Foto: Theregisti, Unsplash