Mala i srednja preduzeća, koja čine najveći deo srpske privrede, nemaju dovoljno kapaciteta za značajnija ulaganja u istraživanja i razvoj. Zato Fond za inovacionu delatnost sprovodi poseban program koji podržava zajedničke inovativne projekte privatnih preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija, udruženih u konzorcijume. „Svake godine, za ova sredstva konkuriše pedesetak konzorcijuma, a do sada smo kroz Program saradnje nauke i privrede finansirali 70 zajedničkih projekata u vrednosti od preko 15 miliona evra“, kaže za B&F Marko Subotić, savetnik za programe i projekte u Fondu za inovacionu delatnost.
Finansiranje naučnih istraživanja u našoj javnosti se najčešće vezuje za državnu podršku, ali prema podacima OECD-a, 60% sredstava za ove namene u svetu obezbeđuje privreda, 20% univerziteti i samo 10% države. To je prosek, no u zemljama sa nižim bruto domaćim proizvodom udeo privrede u finansiranju naučnih istraživanja je znatno manji. Statistika pokazuje da kompanije radije izdvajaju novac za prirodne nauke, posebno za tehnološke inovacije, jer njihove rezultate mogu bolje da naplate.
Ulaganja u istraživanja i razvoj u Srbiji čine oko 1% bruto domaćeg proizvoda, ali je primetno da iz godine u godinu raste broj inovativnih firmi, naučno-tehnoloških parkova, različitih inkubatora, kao i programa koji nude finansijsku i nefinansijsku podršku za podsticanje inovacija.
Bespovratna sredstva za podelu rizika
Jedan do najznačajnijih izvora takve podrške je Fond za inovacionu delatnost, državna institucija koja aktivno podstiče razvoj inovacija kroz različite finansijske instrumente, tehničku podršku i savetovanje. Ova podrška omogućava podelu rizika, stvarajući povoljan okvir za razvoj i realizaciju inovativnih projekata. Sredstva za koja preduzeća konkurišu u okviru programa Fonda su bespovratna, a sufinansiranje projekata kreće se od 20.000 do pet miliona evra po projektu, u zavisnosti od programa za koji se prijavljuju.
„Fond već 12 godina, po strogim međunarodnim kriterijumima odobrava bespovratna sredstva, kako bi podstakao osnivanje novih i jačanje postojećih preduzeća. Cilj ovih aktivnosti je unapređenje ambijenta za stvaranje proizvoda sa visokom dodatom vrednošću i tržišnim potencijalom“, kaže za B&F Marko Subotić, savetnik za programe i projekte u Fondu za inovacionu delatnost.
Zadatak preduzeća koja se prijavljuju za podršku Fonda nije samo da poseduju stručnost u tehničkim aspektima svojih inovacija, već i da razumeju tržišne trendove i da uspostave odnose sa potencijalnim partnerima i investitorima. Drugim rečima, neophodno je da poseduju poslovne veštine, što im često nedostaje. Zato Fond pored finansijske pruža i savetodavnu podršku, odnosno mentorstvo i obuke, objašnjava Subotić.
On ističe da su preduzeća koja su do sada konkurisala za sredstva Fonda u potpunosti opravdala poverenje koje im je ukazano. To potvrđuje i podatak da je za povrat ulaganja u njihove projekte potrebno između tri do pet godina. Ovaj period zavisi od složenosti projekta, tržišnih uslova, kao i od sposobnosti podržanih preduzeća da efikasno komercijalizuju svoj proizvod, uslugu ili tehnologiju.
Iz laboratorije na tržište
Fond trenutno sprovodi 10 različitih programa podrške, uključujući i Program saradnje nauke i privrede koji je pokrenut 2016. godine uz podršku Evropske unije i Republike Srbije. Njegov cilj je da podstakne privatna preduzeća na saradnju sa naučno-istraživačkim organizacijama, kako bi kroz zajedničke projekte razvijali nove proizvode, usluge i tehnologije koji su konkurentni na tržištu. Fond je u okviru ovog programa do sada finansirao više od 70 zajedničkih projekata preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija, u vrednosti od preko 15 miliona evra. U okviru ovog programa preduzeća mogu prijaviti projekte iz svih oblasti nauke i tehnologije, a najveći broj podržanih projekata dolazi iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, prehrambene industrije, mašinstva, prirodnih nauka i zaštite životne sredine.
Program je namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima jer ovaj sektor privrede, za razliku od velikih kompanija, nema dovoljno kapaciteta za značajnija ulaganja u istraživanja i razvoj i zapošljavanje potrebnih stručnjaka. Preduzeća mogu da konkurišu isključivo u okviru konzorcijuma, koji čine najmanje jedno preduzeće i jedna naučno-istraživačka organizacija. Okupljena u konzorcijum, preduzeća podnose predlog inovativnog projekta sa jasnom vizijom razvoja, definisanim poslovnim modelom i strategijom komercijalizacije.
Projektima koji su tržišno najperspektivniji Fond odobrava bespovratna sredstva u visini do 500.000 evra, odnosno do 70% ukupno odobrenog budžeta za projekte mikro i malih preduzeća i do 60% ukupnog budžeta kada su nosioci projekta srednja preduzeća, dok preostala sredstva obezbeđuju preduzeća kao nosioci konzorcijuma, a naučno-istraživačke organizacije u njih ulažu ekspertizu i znanje.
Prednjače mikro i mala preduzeća
„Svake godine se objavljuju novi javni pozivi na koje se javlja u proseku pedesetak konzorcijuma. Oko 15% od tog broja se kvalifikuje za finansijsku podršku. U prijavljivanju inovativnih projekata najaktivnija su mikro i mala preduzeća, dok se srednja javljaju u manjem procentu – ona čine oko 15% ukupnog broja prijava”, navodi Subotić.
On naglašava da konzorcijumi moraju biti dobro pripremljeni za realizaciju projekata, jer su rokovi za njihovo sprovođenje ograničeni. Vremenski okvir od trenutka podnošenja prijave do potpisivanja ugovora sa Fondom je oko šest meseci, a nakon toga preduzeća su u obavezi da realizuju projekat u periodu do 18 meseci. To znači da članovi konzorcijuma, pored dobro razrađenog poslovnog plana, moraju precizno da regulišu međusobne odnose. „Preduzeća i naučno-istraživačke organizacije su u obavezi da potpišu ugovor o partnerstvu ili sporazum o saradnji, koji detaljno definišu obaveze, odgovornosti i prava svih učesnika, kako bi se izbegli eventualni nesporazumi u realizaciji projekta“, pojašnjava Subotić.
Preduzeća mogu da prijavljuju inovativne projekte u različitim fazama razvoja, ali većina prijava za Program saradnje nauke i privrede nalazi se u početnim fazama sa već razvijenim prototipom, kaže Subotić i dodaje: „Fond stalno prati napredak inovativnih projekata i njihovu sposobnost komercijalizacije, pružajući podršku ne samo tokom faze finansiranja, već i nakon završetka projekta. Informacije o rezultatima tih projekata koristimo za dalje unapređenje naših programa. Trudimo se da prilagodimo uslove i podršku preduzećima u skladu sa njihovim potrebama i idejama, ali i da osiguramo najefikasniju podršku za buduće kandidate“.
Zajednički doprinos razvoju
Fond redovno ažurira informacije o podržanim projektima na internet prezentaciji, pružajući transparentan uvid za svaki program po ciklusu. Kada je reč o podršci koja je namenjena povezivanju nauke i privrede, do sada je u ovom programu realizovano sedam javnih poziva, a pregled finansiranih projekata pokazuje da su se za finansijsku podršku kvalifikovala preduzeća i naučno-istraživačke organizacije širom Srbije.
Proizvodi i usluge u čiji razvoj je Fond uložio sredstva su vrlo raznovrsni. Govoreći o rezultatima koje su ostvarili privrednici i naučnici kroz zajedničke projekte, Subotić navodi neke od primera, poput uređaja na bazi senzora za profesionalne pijaniste, softverskih rešenja za optimizaciju i kontrolu energetske potrošnje, tehnologija za proizvodnju i obradu tartufa, mobilnih EKG uređaja za detektovanje simptoma srčanog udara, ultrazvučnih senzora i softvera za detekciju curenja naftovoda…
„Ponosni smo na postignute rezultate u ovom programu, jer smo svi zajedno doprineli da dobre ideje budu pretočene u konkretne proizvode, usluge ili tehnologije, što je između ostalog podstaklo povećanje prihoda i rast zapošljavanja u preduzećima koje smo podržali. Ovo je neposredni dokaz da praktična primena znanja može značajno podstaći ekonomski razvoj“, zaključuje Marko Subotić.
Marija Dukić
Binis & finansije 221, maj 2024.