Fond za inovacionu delatnost u okviru svog Programa saradnje nauke i privrede do sada je finansirao više od 70 zajedničkih projekata privatnih preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija širom Srbije, u vrednosti od preko 15 miliona evra. Zahvaljujući ovoj podršci, mikro, mala i srednja preduzeća, udružena u konzorcijume sa naučnim institucijama, osmislila su i uspešno komercijalizovala potpuno nove proizvode i usluge u različitim industrijama. Originalan mikrobiološki preparat za zaštitu bilja, postrojenje za preradu klaničnog otpada u biogas, jedinstveno rešenje za kvalitetnije čuvanje lako kvarljive robe tokom prevoza i inovativni uređaj koji sprečava kontaminaciju u sistemu transfuzije krvi, samo su neki od primera da je znanje najperspektivnija valuta u poslovanju.
Periskop
6. USPON I PAD BOINGA: Kada avione projektuju „klovnovi koje nadziru majmuni“
Nije vijest kada pas ujede čovjeka niti kad sa Boingovog aviona u letu otpadaju dijelovi. Tehnički problemi ovih aviona postali su pravilo a ne izuzetak, a jedina nepoznanica je koliko nisko još nekada respektabilna kompanija može da padne.
8. PROIZVODNJA AUTOMOBILA U AFRICI: Nekome zlato, nekome blato
Analitičari se ne slažu oko toga da li će se proizvodnja autodelova iseliti sa Balkana u Afriku, u kojoj automobilska industrija beleži izraziti rast poslednjih godina. S druge strane, istraživanja pokazuju da uprkos hvalospevima, afrička vožnja iz snova je prepuna rupa kada je reč o doprinosu „motanja kablova“ prosečnom standardu stanovništva, isto kao i na Balkanu.
10. FONDACIJE ZA NAGRAĐIVANJE NAUČNIKA: Da li su Brejktru priznanja buduće Nobelove nagrade?
Dobitnicima Brejktru nagrade, istoimena fondacija uručuje ček na tri miliona dolara, što je najveći iznos koji može da se dobije za naučni rad i znatno više od sume koju primaju laureati Nobelove nagrade. Ipak, prestiž koji nosi Nobelova nagrada je i dalje neupitan, a uspeh ove fondacije da očuva vrednost kapitala na kome sve i počiva je dostignuće dostojno posebne nagrade.
Biznis
14. KAKO U SRBIJI POSLUJU AUTOBUSKE STANICE: Jedne profitabilne, druge zapuštene
U senci „velikog“ posla koji se odvija u drumskom prevozu putnika, sa različitim uspehom i načinom organizovanja posluju autobuske stanice. Ima ih u gotovo svakom gradu i u većini sedišta opština, rade ili u sklopu većih prevoznika ili samostalno, kao javna preduzeća, akcionarska društva ili firme sa jednim ili više vlasnika. Iako su sve u istoj delatnosti, neke su profitabilne, druge zapuštene i na ivici bankrota. Najugroženije su kada nema putnika, ili kada im se u posao upletu lokalne vlasti.
16. UTICAJ KRIZE NA PRODAJU POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE: Kad je inflacija – kupi traktor!
Kupovina poljoprivredne mehanizacije smanjuje se u celom svetu zbog krize, a takva situacija je i u Srbiji. Uvoz novih mašina je opao za oko 35 odsto, čak i traktora koji su se najviše prodavali. I pored toga, neke kompanije koje sklapaju traktore u Srbiji beleže rast ove godine, pre svega zahvaljujući subvencijama koje poljoprivrednicima odobrava država za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Poljoprivrednici kupuju traktore i zato da bi sačuvali vrednost novca u vreme visoke inflacije.
18. PREVENTIVNE ZDRAVSTVENE USLUGE U BANJAMA: Konkurencija moru
Odmor na moru poslednjih petnaestak godina dobija sve jaču konkurenciju u programima za relaksaciju i jačanje zdravlja na kontinentalnim destinacijama, pre svega u domaćim banjama i hotelima. Velnes i spa industrije koje su dostupne tokom cele godine rastu neverovatnom brzinom u Srbiji, iako većina ovakvih „kraljevskih“ usluga ima i „kraljevske“ cene, uključujući i ponude da nekoliko sati „romantične relaksacije“ košta kao pola minimalca.
Finansije
22. KO POKRIVA ŠTETU NASTALU TOKOM TRANSPORTA ROBE: Plaćaš za ništa, ali se isplati kad se dogodi nešto
Sve dok kupljena roba ne stigne u magacine, njen put do odredišta pomno prati čitava plejada učesnika – proizvođač, prodavac, izvoznik, uvoznik, organizator prevoza, prevoznik, kupac, osiguravajuće kuće… Poslednjih godina turbulencije na globalnom tržištu učinile su da transport postane komplikovaniji, nesigurniji, duži i skuplji. Uz standardne modele osiguranja tereta, brokeri su počeli da nude i novi oblik koji predviđa nadoknadu štete nastale zbog kašnjenja isporuke.
24. (PRED)BRAČNI UGOVORI IAKO KORISNI NISU POPULARNI U SRBIJI: Čist račun, duga ljubav
U Srbiji se skoro svaki drugi brak razvede, a svi budući supružnici se nadaju da neće biti deo te statistike i zato pre nego što kažu „da“, uglavnom poslednje o čemu razmišljaju je potpisivanje predbračnog ugovora. Iako nema zvaničnih podataka o broju takvih ugovora, u advokatskim kancelarijama kažu da se teško može govoriti o hiljadama, verovatnije o stotinama.
26. NOVI NAČINI FINANSIRANJA BIBLIOTEKA: Knjige 4.0
Razvoj kreativne industrije uticao je i na nove modele finansiranja biblioteka, koji se zasnivaju na masovnom učešću donatora i investitora. Finansiranje putem elektronskih platformi omogućava da se generišu prihodi u kratkom roku i da se osiguraju potrebna sredstva. Osim toga, finansijske inovacije u bibliotekama prisutne su u sistemu plaćanja, korišćenju kriptovaluta, četbotova i biblio robota.
Temat: Primena nauke u privredi – Znanje kao nova valuta
29. FOND ZA INOVACIONU DELATNOST – POVEZIVANJE NAUKE I PRIVREDE: Priliv mozgova
Mala i srednja preduzeća, koja čine najveći deo srpske privrede, nemaju dovoljno kapaciteta za značajnija ulaganja u istraživanja i razvoj. Zato Fond za inovacionu delatnost sprovodi poseban program koji podržava zajedničke inovativne projekte privatnih preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija, udruženih u konzorcijume. „Svake godine, za ova sredstva konkuriše pedesetak konzorcijuma, a do sada smo kroz Program saradnje nauke i privrede finansirali 70 zajedničkih projekata u vrednosti od preko 15 miliona evra“, kaže za B&F Marko Subotić, savetnik za programe i projekte u Fondu za inovacionu delatnost.
32. BACILLOMIX, NOVI SAD: Originalan mikrobiološki preparat za zaštitu bilja
Za nepunih pet godina, mala porodična firma Bacillomix iz Novog Sada u saradnji sa novosadskim Poljoprivrednim fakultetom i uz podršku države i Fonda za inovacionu delatnost, proizvela je sedam registrovanih mikrobioloških preparata kojima se redukuje ili u potpunosti izbacuje upotreba pesticida, poboljšava rod i otpornost na vremenske uslove. U procesu registracije je inovativni biofungicid i biobaktericid, jedinstven na domaćem tržištu, praktično prvi srpski liofilizovani proizvod za zaštitu bilja.
34. MONT STUBLINE, OBRENOVAC: Radimo za najvećeg proizvođača biogasa na svetu
Preduzeće Mont Stubline svrstalo se na listu svetskih dobavljača kompanija Šel i E.ON, zahvaljujući inovacijama u poslovanju, a projekte koje je realizovalo u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu finansijski je podržao Fond za inovacionu delatnost. „Naš razvoj nije bio lak, morate stalno da se borite, da podnosite svakodnevni pritisak, ali to nam je obezbedilo stalni rast, sve kvalitetnije proizvode i sve bolje klijente“, kaže za B&F sadašnji suvlasnik ove porodične firme Radovan Karić.
36. UNIPLAST SERBIA, ŠABAC: Jedinstveno rešenje za lako kvarljivu robu u prevozu
Uniplast Serbia proizvodi kamionske nadgradnje i vozila za prevoz roba prema specifičnim zahtevima svakog kupca, što zahteva veoma precizne računice za koje nije postojao dovoljno dobar softver na tržištu. Zato ga je ovaj proizvođač iz Šapca sam napravio u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu i uz podršku Fonda za inovacionu delatnost. Zahvaljujući potpuno novom rešenju, stručnjaci u Uniplastu će sada brže dolaziti do proračuna koji su im neophodni da povećaju korisnu nosivost vozila i obezbede klijentima kvalitetnije čuvanje lako kvarljivih namirnica tokom transporta.
38. LMB SOFT, NIŠ: Naizgled mala firma u kojoj se rade velike stvari
Preduzeće LMB Soft, u saradnji sa Elektronskim fakultetom u Nišu i Inovacionim centrom naprednih tehnologija, razvilo je inovativni uređaj za sterilno povezivanje medicinskih plastičnih cevčica, koji se koristi u sistemima za transfuziju krvi. Uređaj „Weldmatik“, čiji je razvoj podržao Fond za inovacionu delatnost, od ove godine je ušao u serijsku proizvodnju i odmah je naišao na odličan prijem na tržištu.
Intervju
40. SVETOZAR PUTNIK, KARDIOHIRURG KOJI JE PRVI U SRBIJI IZVEO TRANSPLANTACIJU SRCA MALOLETNOM PACIJENTU: Posao koji se radi i srcem i glavom
Iako je direktor klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, prof. dr Svetozar Putnik i dalje svoje radne dane provodi u operacionim salama. Voleo bi da je tih sala više i da su one bolje opremljene, ali, kako kaže, i sa ovim što trenutno imamo naši lekari izvode sve zahvate koji se rade u daleko razvijenijim zemljama, i to sa jednako dobrim rezultatima. Osim o situaciji u domaćoj kardiohirurgiji, dr Putnik za B&F govori i o budućnosti srpskog zdravstva, iz ugla profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Po njegovim rečima, ta budućnost nije onoliko crna kakvom se predstavlja u medijima – mladi stručnjaci su podjednako kvalitetni kao njihove starije kolege, a praksa pokazuje da veliki broj njih najverovatnije neće svoj profesionalni put nastavljati u inostranstvu.
Skener
44. KAKVA JE SUDBINA PRIVREMENO NENASTANJENIH STANOVA: Praznina na kvadrat
Na tržištu nekretnina sve je više novih stanova, ali iz godine u godinu raste i broj praznih nekretnina. Između dva poslednja popisa stanovništva, broj privremeno praznih stanova uvećao se za novih 34.499 stambenih jedinica. Računica je da je svaki peti stan prazan. I dok se o visokim cenama kvadrata i najma zna skoro sve, o praznim kvadratima retko se govori.
46. ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM: Znanjem protiv predrasuda
Više od polovine poslodavaca u Srbiji ne poznaje procedure u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Sagovornici B&F-a iz Foruma mladih sa invaliditetom kažu da mnogi poslodavci nisu svesni čak ni šta sve spada u invaliditet. Zato pogrešno misle da ne mogu da obezbede odgovarajuća radna mesta za ljude sa invaliditetom. S druge strane, iskustva poslodavaca koji su verovali i u sebe i u osobe sa invaliditetom su veoma pozitivna.
Nove tehnologije
48. RAT POD ZEMLJOM: Kanalizacija će odrediti pobednika, ako u nju svi ne potonemo
Ratovanje pod zemljom je učestalo, a vojni stručnjaci tvrde da će kanalizacija biti ključna za ishod borbi u velikim gradovima, jer nudi kilometre gotovih tunela, sličnih onima koji su namenski građeni za oružane sukobe. Amerika i njeni saveznici su ozbiljno zabrinuti zbog aktuelizacije ovih vidova borbe, jer donji svet uveliko zakopava tehnološku nadmoć. Zato vojske širom sveta ubrzano tragaju za novim tehnologijama koje će pomoći ljudima da efikasnije ubijaju jedni druge i u podzemlju.
Nauka
52. ZAŠTO NEMAMO NOVOG AJNŠTAJNA: Rampa za otvoreni um
Da je Albert Ajnštajn današnji mladi fizičar, veliko je pitanje da li bi ikada uspeo da objavi svoja revolucionarna otkrića, a gotovo je sasvim sigurno da ne bi osvojio Nobelovu nagradu za fiziku. Preovlađujuća politika da se ograničena sredstva za naučna istraživanja raspodele samo na ona koja nose mali rizik poput ulaganja u obveznice na berzi i činjenica da o tome odlučuju naučnici koji su izgradili karijere na utabanim stazama, predstavljaju rampu za otvoreni um. Zato postoji opasnost da se potencijalni novi Ajnštajni, umesto nauci, okrenu privatnom sektoru gde inovacije cvetaju, upozorava poznati fizičar Avi Leb.
Koktel
54. DEČIJI ROĐENDANI, POLITIKA I TRŽIŠTE: Ideologija srećnog detinjstva
Dečiji rođendani kod nas počeli su masovno da se slave tek posle Drugog svetskog rata, a ovaj novi društveni običaj na selu su morali da popularišu istaknuti partijski kadrovi. Ideologija srećnog detinjstva prešla je put od bombona jednom godišnje, preko sendviča sa šunkom i kačkavaljem u kućnoj varijanti, do izlaska na liberalizovano tržište i skupe imitacije američkog sna.
56. IŠČEZLO BIBLIJSKO KRALJEVSTVO: Kolevka sveta
Drevno kraljevstvo Urartu, koje se u Starom zavetu naziva Ararat, i gde se po biblijskom predanju zaustavila Nojeva barka posle velikog potopa, zaboravljeno je već u vreme antičke Grčke i ponovo je otkriveno tek u 19. stoleću. Ova moćna civilizacija koja je nastala u devetom i misteriozno propala početkom šestog veka pre nove ere, zauzimala je ogromnu teritoriju koju sada dele Turska, Jermenija i Iran. Mada se u starim predanjima naziva i „kolevka sveta“, danas su njeni ostaci nevidljivi na popularnim turističkim mapama.
Komunikacije
60. MEDIJI I POLITIČARI: Biračima se stvara privid moći
Nastojeći da privuku što veću pažnju, političari koriste medije a mediji političare. I jedni i drugi na putu do većine sve češće podilaze najnižim ukusima. Mediji imaju sve veću moć a sve manju odgovornost, sve više se govori o manje važnim stvarima a sve manje o mnogo važnijim temama. Mi živimo u nametnutoj slici društva, u kojem birači naizgled sve drže u svojim rukama, ali su izgubili moć. Politička posledica dezinformisanja je ta da mediji omogućavaju i olakšavaju uspostavljanje diktatura bez otpora, kao meku moć, upozorava Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka.
Reprint
62. ZAŠTO JE KINA JEDNA OD NAJSKUPLJIH DRŽAVA ZA ODGAJANJE DECE_ Papreni komunizam
Na sve veću krizu nataliteta u Kini utiču i jako veliki troškovi za odgajanje dece. Prema podacima kineskih stručnjaka za istraživanja populacionih kretanja, roditelji troše u proseku oko 94.000 dolara na dete do njegove 18. godine, što je mereno bruto domaćim proizvodom po stanovniku, tri puta više nego u Francuskoj i za trećinu skuplje nego u SAD. Iako su usluge u državnim bolnicama i obrazovnim institucijama u Kini uglavnom besplatne, nedovoljan broj ovakvih ustanova, manjak stručnog osoblja i loš kvalitet favorizuju privatno zdravstvo i obrazovanje, gde su cene paprene. Mladim majkama, pored kratkog porodiljskog odsustva, smanjuje se i plata sve dok njihovo dete ne napuni četiri godine.
Vremeplov
64. NAFTNI PARAZIT U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Dete, pa vole naftu!
Kraljevina Jugoslavija nije uspela da razvije sopstvenu naftnu industriju zbog institucionalizovane korupcije koja je otvorila vrata kartelskom ponašanju na tržištu, a predvodnik u aferama bio je „tatin sin“ Radomir Pašić. On je gotovo dve decenije mešetario sa koncesijama koje su mu odobrene za eksploataciju i preradu nafte i nikada nije platio nagomilane poreze. Na kraju je prodao svoje naftne parcele nemačkoj kompaniji koja je finansirala nacističku mašineriju u osvit Drugog svetskog rata.