U Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), uključujući i Srbiju, broj nesolventnih kompanija prošle godine je porastao.
Prema analizi koju je sprovela međunarodna kompanija za osiguranje trgovinskih kredita Coface devet zemalja 2023. godine zabeležilo je porast broja nesolventnih kompanija. To su Češka Republika, Estonija, Mađarska, Litvanija, Poljska, Srbija, Slovačka, Slovenija i Rumunija. Samo tri zemlje CIE regiona zabeležile su pad broja nesolventnih kompanija – Bugarska, Hrvatska i Letonija.
Ovo je posledica pada privrednih aktivnosti u tom regionu. Iako su na samom početku kompanije uspele da odole privrednoj krizi zahvaljujući vladinim merama podrške tokom pandemije, naknadno povlačenje tih mera, u kombinaciji sa makroekonomskim pritiscima, doveli su do rasta broja preduzeća koja su morala da stave ključ u bravu.
Pad ekonomskih aktivnosti je doveo do pada stope rasta BDP-a ovog regiona sa 4,0% iz 2022. na samo 0,5% u 2023. godini, što predstavlja najmanju vrednost u ovom veku (ne računajući vrednost zabeleženu tokom svetske finansijske krize iz 2009. kao ni vrednost iz perioda pandemije virusa Covid-19 tokom 2020.). Češka, Estonija, Mađarska, Letonija i Litvanija su tokom 2023. zabeležile i negativnu stopu privrednog rasta.
Porast broja stečajnih postupaka oslikava slab privredni rast
Na području Centralne i Istočne Evrope je od početka 2022. pa sve do kraja 2023. godine zabeležen porast broja stečajnih postupaka od 38,6%, što predstavlja još jednu godinu dvocifrenog rasta tog procenta. “Ovaj porast je uslovljen kombinacijom unutrašnjih i spoljnjih činilaca, u prvom redu geopolitičkih tenzija i inflatornih pritisaka, koji su dodatno otežali izazove sa kojima su se suočavale kompanije ovog regiona, uvodeći ih tako u nemirne privredne vode”, objašnjava Gžegož Šelevič, rukovodilac privrednih istraživanja kompanije Coface za područje Centralne i Istočne Evrope.
Posledice ruske invazije na Ukrajinu su se osetile širom regiona, najviše zbog geografske blizine sukoba, prouzrokujući prekide u lancima snabdevanja i doprinoseći dramatičnom rastu cena energenata. Ovi spoljni potresi su se, zajedno sa unutrašnjim izazovima, kao što su manjak radne snage i rastuće cene sirovina, negativno odrazili na rad kompanija, što je kasnije dovelo do značajnog porasta broja nesolventnih kompanija. Najjači udar ovog talasa nesolventnosti su podneli sektor građevine kao i trgovinski sektori, koji su morali da se bore sa manjkom radne snage, pritiscima povezanim sa isplatom zarada i sve manjom potražnjom.
Put ka privrednom oporavku u budućnosti se čini komplikovanim.
„U 2024. godini očekujemo dodatni rast broja nesolventnih kompanija, iako će stopa tog rasta biti niža nego u prethodnoj godini, dok globalno gledano, kompanije i dalje neće uspeti da ostvare puni potencijal svog privrednog rasta usled izazova sa kojima se suočavaju u svakodnevnom poslovanju”, dodaje Jaroslav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralniu i Istočnu Evropu.
Privredne okolnosti će u 2024. godini biti obeležene ograničenim rastom prometa, zatim sve manjim maržama kao i trenutnim poteškoćama sa kojima se suočavaju izvozne kompanije izazvanih slabom inostranom potražnjom, posebno iz Nemačke, koja je i dalje glavni trgovinski partner većine zemalja sa područja Centralne i Istočne Evrope. Međutim, pojavljuju se i prvi znaci privrednog oporavka zasnovanog na potrošnji, naročito u vezi sa svakodnevnim potrebama, koja doprinosi rastu privrednih aktivnosti na području Centralne i Istočne Evrope. I pored toga, kompanije trpe sve veći pritisak prouzrokovan rastom cena robe kao i troškova povezanih sa radnom snagom, u koje spada i povećanje iznosa minimalnih zarada na području Centralne i Istočne Evrope.
Foto: TanteTati, Pixabay