Jezgro naše planete je u poslednjih 14 godina neobično usporilo rotaciju oko svoje ose, potvrdilo je novo istraživanje.
Ako se ovaj misteriozni trend nastavi, to bi potencijalno moglo da utiče na dužinu dana, ali bi efekti verovatno bili neprimetni za nas.
Zemljino unutrašnje jezgro je čvrsta kugla od gvožđa i nikla, otprilike veličine Meseca, koja se nalazi oko 4.800 kilometara ispod tla.
Okružuje ga spoljašnje jezgro, vreli sloj otopljenih metala, koji su po sastavu slični onima u unutrašnjem. Ovaj sloj opkoljen je takozvanim mantlom ili omotačem jezgra, koji je debela ljuska sačinjena od gustih stena. Na samoj površini je relativno tanka Zemljina kora.
Iako se cela planeta rotira, unutrašnje jezgro vrti se oko svoje ose nešto drugačijom brzinom u odnosu na mantl i koru, zbog viskoziteta spoljašnjeg jezgra.
Unutrašnje jezgro sada se rotira sporije od spoljašnjih slojeva
Otkako su pre četrdeset godina naučnici počeli da mapiraju unutrašnje slojeve Zemlje, sa detaljnim beleškama o seizmičkim aktivnostima, unutrašnje jezgro rotiralo se nešto brže od mantla i kore, ali nova studija objavljena 12. juna u časopisu „Nature“ pokazala je da je od 2010. došlo do usporavanja i da sada rotira čak i sporije od spoljnih slojeva naše planete.
„Kada sam prvi put video seizmograme koji su ukazali na ovu promenu, bio sam zapanjen. Ali onda smo otkrili još na desetine opservacija koje signaliziraju na isti obrazac, tako da je rezultat jasan“, rekao je u saopštenju seizmolog Džon Vidale sa Unverziteta u Južnoj Kaliforniji, koji je učestvovao u ovom istraživanju.
Ukoliko rotacija unutrašnjeg jezgra Zemlje nastavi da se usporava, njegova gravitaciona sila na kraju će uticati na to da se i spoljni slojevi planete obrću nešto sporije oko svoje ose, što će uticati na dužinu dana, pišu istraživači.
Ipak, potencijalna promena verovatno bi se merila u hiljaditim delovima sekunde, odnosno bila bi „teško primetna“ za nas, kaže Vidale, prenosi Live Science.
Drugim rečima, verovatno nećemo morati da menjamo časovnike i kalendare kako bismo se prilagodili ovoj razlici, naročito ako je reč o privremenoj promeni.
„Najuverljiviji dokaz dosad“
Ovo nije prvi put da su naučnici otkrili da Zemljino unutrašnje jezgro usporava. O ovom fenomenu se debatuje već oko jedne decenije, ali je bio teško dokaziv.
Međutim, sada su naučnici analizirali podatke o više od 100 ponovljenih zemljotresa – seizmičkih događaja koji se ponavljaju na istoj lokaciji – uz granice između tektonskih ploča kod Južnih Sendvičkih Ostrva u Južnom Atlantiku između 1991. i 2023.
Svaki zemljotres dozvoljava naučnicima da mapiraju poziciju jezgra u odnosu na mantl i porede merenja, pa je tim mogao da vidi kako se s vremenom menjala i rotacija unutrašnjeg jezgra.
Nova studija je „najuverljiviji“ dokaz dosad da dolazi do usporavanja, kaže Vidale.
Trenutno nije poznato zašto je do toga došlo, ali stručnjaci smatraju da je najverovatnije reč o posledici talasanja tečnog gvožđa u spoljnjem jezgru ili o gravitacionom privlačenju delova stenovitog omotača iznad njega.
Takođe nije poznato ni koliko je često do takve pojave dolazilo u prošlosti. Moguće je da se brzina rotacije unutrašnjeg jezgra konstantno menja, ali se te promene verovatno događaju tokom višedecenijskih ili čak dužih perioda, pa je za detaljnije procene potrebno izvoditi dugoročna merenja
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay