Prethodnih meseci buknulo je nekoliko požara na deponijama u Srbiji, a gusti crni dim koji se širio iznad gomila otpada ni malo nije bio prijatan prizor. Dok se stanovnici okolnih naselja brinu zbog kvaliteta vazduha i potencijalnih zdravstvenih rizika, stručnjaci upozoravaju da je problem mnogo složeniji nego što se na prvi pogled čini.
Najveći problem bio je na deponiji Duboko kod Užica u maju kada je gorelo nekoliko hektara otpada i koji uprkos danonoćnom radu vatrogasaca nije mogao da bude ugašen skoro tri nedelje. Potom je u junu požar zahvatio smederevsko gradsko smetlište. Već u julu gorela je deponija u beogradskom naselju Kumodraž, a kako su građani objavljivali na društvenim mrežama pre nekoliko dana požar je zahvatio i gradsku deponiju u Mladenovcu.
Neadekvatno odložen otpad – gorući problem
Uzrok ovih ekoloških problema su brojni faktori, od neadekvatnog upravljanja otpadom i nepravilnog skladištenja zapaljivih materijala, do sve većeg pritiska na zastarele infrastrukture deponija. Ovi gorući problemi zahtevaju hitnu pažnju i konkretne mere.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, godišnje se nekoliko miliona tona komunalnog otpada odloži na deponijama u Srbiji, pre svega na 164 legalne nesanitarne deponije, dok se samo može naslutiti koliko ovog otpada bude bačeno na više od 3.000 divljih deponija.
Dodatno zabrinjava informacija da je na više od stotinu poznatih deponija zabeleženo prisustvo dima, ukazujući na to da su te deponije u riziku od požara.
Zašto deponije gore
Miloš Đuričić, master zaštite životne sredine, ističe da je glavni razlog požara na deponijama upravo neselektivno odvajanje otpada. Dodatni razlog je taj što su, prema njegovim rečima, deponije u Srbiji postale mesta gde ljudi bacaju „sve one stvari sa kojima ne znaju šta će“.
Upravo zato, kao posledica bacanja svega i svačega na deponijama požari najčešće nastaju usled takozvane anaerobne digestije biorazgradivog materijala.
– Biorazgradiv materijal je onaj koji je biološkog porekla, dakle, otpad iz naših komunalnih tokova otpada, koji u određenim slojevima biva podvrgnut takozvanoj anaerobnoj digestiji, odnosno razlaganju, uz pomoć mikroorganizama, a u odsustvu kiseonika. I tada se javlja jedan gas koji je izuzetno zapaljiv i koji je vrlo često uzrok paljenja same deponije, a to je metan – navodi on.
Kako kaže, osim stvaranja zapaljivih gasova požare dodatno pospešuje kaskanje sa razvojem sistema odvojenog sakupljanja otpada, gde bi se otpad razdvajao na plastiku, karton, staklo, komunalni otpad, odnosno biorazgradivi otpad.
Vrlo često delovi otpada mogu se koristiti kao sekundarne sirovine, poput kablova ili otpadnih olovnih baterija koje završe na deponijama. Tamo ih pronalaze ljudi koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, pale ih kako bi izdvojili sirovine i tako stvaraju mogućnost izbijanja nekontrolisanih požara, koje prati oslobađanje štetnih materija opasnih po čoveka – napominje Đuričić.
Koliko su opasni požari na deponijama
Materije koje u najvećoj meri zagađuju vazduh, a emituju se sa deponija jesu azotni i sumporni oksidi, PAU, dioksini, furani, prašina i teški metali. Sa komunalnih deponija se emituje i deponijski gas kao nusprodukt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadrži oko 50 odsto metana. Pored toga, emituju se i snažni neprijatni mirisi koji imaju značajan uticaj na kvalitet života u okolini, navodi se na sajtu CEDEF (Central European development forum).
– Jedna od najvećih i najštetnijih materija koje se javljaju su dioksini i furani, o njima se mnogo priča u poslednje vreme. To su materije koje nastaju upravo prilikom sagorevanja organskih materija, kao što su gume, na primer. To je izuzetno kancerogeno i veoma štetno po zdravlje ljudi i životnu sredinu – govori Đuričić.
Napominje da usled požara sa deponija u atmosferu odlazi toksičan dim, čađ, štetne PM10 i PM2.5 čestice, kao i mnoge druge čestice koje mogu ući u ljudske respiratorne organe.
– Problem je što se te deponije kada se zapale teško gase, uvek ima tinjanja jer u dubljim slojevima postoji metan koji je jako zapaljiv i sve to traje dugi vremenski period. Posledice koje dugotrajni požari imaju su prvenstveno one po ljudsko zdravlje, udišu se materije koje su kancerogene, zatim razne praškaste materije, dimovi, čađi koji takođe imaju štetna dejstva po ljudski organizam u celosti – upozorava on.
Mogu li se požari na deponijama preduprediti
Đuričić objašnjava da je još 2010. godine država usvojila Uredbu o odlaganju otpada na deponije kako bi se predupredili požari na deponijama.
– Uredba precizno definiše projektovanje deponija, njihovu izgradnju, tehničke i tehnološke uslove, sve ono što prati deponiju kao jedan objekat. Poštovanje ove uredbe neophodno je da bi se požari na deponijama sprečili – govori on.
Kako kaže, prema Zakonu o upravljanju otpadom deponija je mesto za konačno sanitarno odlaganje otpada na ili ispod površine zemlje, koje se vrši u strogo kontrolisanim uslovima koje je bezbedno po životnu sredinu.
– Deponija nije samo udolina ili neki izdvojeni prostor u koji se otpad nekontrolisano baca. To je jedan građevisnki objekat sa svim tehničko-tehnološkim merama. Mere prevencije počinju upravo na mestu deponije, odnosno potrebno je da građani imaju svest o tome koliko je taj otpad opasan, a podjednako je potrebna i odgovarajuća infrastruktura na nivou države, i na nivou lokalne samouprave da bi se sprovelo organizovano upravljanje otpadom – priča Đuričić.
Kako kaže, Uredba o upravljanja otpadom polazi od toga da se pre svega radi na smanjenju otpada, odnosno prevenciji nastanka, zatim na ponovnoj upotrebi proizvoda i reciklaži. Tek ukoliko ništa od navedenog nije moguće, predviđeno je odlaganje otpada na deponije, ali samo ukoliko on ne može da se zbrine na drugi način. On napominje da bi zbog toga trebalo bolje primenjivati ovu odluku, kako se požari na deponijama ne bi dešavali.
Inače, u hijerarhiji integralnog upravljanja otpadom koje predviđa aktivnosti poput prevencije nastajanja otpada, smanjenja njegove količine i opasnih karakteristika, tretman, planiranje i kontrolu delatnosti, transport, postrojenja za tretman i monitoring, najmanje poželjan način zbrinjavanja otpada je odlaganje na deponije.
Izvor: Blic.rs
Foto: Pixabay