Slika Mona Lize nekada nije bila najpoznatija ni u prostoriji muzeja u kojoj se nalazila, a kamoli šire. Međutim, jedna krađa donela joj je neočekivano dobar PR.
Iako šturi, određeni istorijski podaci o ovoj slici postoje, ali postoji i mnogo nagađanja i kreativnih tumačenja motivacije umetnika. Ono što se zasigurno zna je da ju je u periodu između 1503. i 1506. godine izradio čuveni italijanski slikar Leonardo da Vinči. Na njoj se nalazi mlada firentinska dama Liza del Đokondo, sa najpoznatijim i najzagonetnijim osmehom na svetu. Tako je bar danas. No, u neka ranija vremena retko ko je znao za Mona Lizu a još manje njih je detaljno razmišljalo o tome šta se krije iza njenog osmeha.
Kome je bila namenjena slika?
Budući da je Liza bila treća supruga firentinskog trgovca svilom Frančeska del Đakonda postoje osnovane sumnje se da je on bio naručilac ovog umetničkog dela. Međutim, Đakondo nikada nije dobio tu sliku zato što nije bila završena čak ni posle četiri godine rada na njoj.
Leonardo je dakle ovo delo prvo zadržao za sebe. Potom je, pred kraj svog života, sliku prodao kralju Fransoi I. Ona je kasnije postala deo zbirke kralja Luja XIV, a posle Francuske revolucije konačno se našla u Luvru.
No, sve do početka 20. veka bila je daleko od glavne atrakcije čuvenog muzeja. To je promenio čovek po imenu Vinćenco Peruđa, koji je kreirao skandal svetskih razmera neplanirano popularišući Mona Lizu. Danas 80% posetilaca Luvra priznaje da dolazi u taj muzej ponajviše zbog ove slike.
Krađa koja je sve promenila
Tog jutra, 22. augusta 1911. godine, francuski slikar Lui Beru je posetio Luvr sa željom da skicira Mona Lizu. Bio je iznenađen kada ga je baš na mestu gde je ona inače stajala dočekao prazan zid. Zaposleni su mu rekli da je slika verovatno odneta na fotografisanje. Tek kada se posle nekoliko sati Lui vratio, a slike i dalje nije bilo, shvatili su da je Mona Liza ukradena.
Luvr je bio zatvoren na nedelju dana, a kada je ponovno otvoren na ulazu su se formirali redovi ljubitelja umetnosti koji su želeli da vide upražnjeno mesto i uvere se da slike stvarno nema. Pokrenuta je temeljna istraga koja je uključivala i pojačanu kontrolu francuskih granica, a među osumljičenima koji su saslušani bio je i čuveni slikar Pablo Pikaso. Ispostavilo se da je Pikaso kupio od prijatelja dve ukradene skulpture iz Luvra, ali sa ovom krađom nije bio povezan.
Dok je policija intezivno tragala za njom, slika se krila na samo jedan blok od Luvra, u stanu Vićenca Peruđe. Vićenco je dan pre nego što će krađa biti primećena, kao jedan od zaposlenih u Luvru, sačekao u ormaru kraj radnog vremena kako bi na miru skinuo sliku sa zida. Na izlazu iz muzeja sreo ga je vodoinstalater koji mu je pomogao da otključa vrata ne sluteći da Peruđo ispod mantila krije ukradenu sliku. Peruđo je uhvaćen dve godine kasnije kada je sliku pokušao prodati direktoru jedne galerije u Firenci.
„Patriotsko“ kršenje zakona
Spretni kradljivac se na sudu branio tvrdnjom da je njegov čin zapravo bio patriotski jer je želeo da u Italiju vrati delo koje pripada ovoj zemlji. Sud ipak nije imao razumevanja za njegov patriotizam, pa je kažnjen sa šest meseci zatvora.
Ipak, postoje i neki izvori koji sagledavaju Peruđove motive iz drugog ugla. Prema pojedinim pretpostavkama pravi razlog krađe bio je plan ovog patriote i njegovih prijatelja da podignu cenu šest Mona Lizinih kopija koje su čekale na prodaju.
Ali, ono što je krađa najviše podigla bila je popularnost ove slike. Zbog intenzivnog pisanja i izveštavanja o pomenutom slučaju, Mona Liza koja je do tada skoro isključivo bila popularna u svetu stručne javnosti, stekla je status najpopularnije slike na svetu. Od oko 10 miliona posetilaca koji obilaze Luvr svake godine većina njih tvrdi da ih je u posetu privukla upravo Mona Liza.
Izvor: Paralaksa, Wikipedia
Foto: WikiImages, Pixabay