Na području južne i istočne Srbije u 2023. godini sklopljeno je 6.627 brakova, što je najmanje u poređenju sa drugim regionima u našoj zemlji, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Najviše brakova sklopljeno je na području Šumadije 8.933, na području Beograda sklopljeno je 8.236 brakova, a u Vojvodini 7.874.
Prema zvaničnoj statististici, u Srbiji je ukupno prošle godine zaključeno 31.670 brakova, dok je u istom periodu razvedeno 10.175 brakova.
Najmanje brakova razvedeno je na području južne i istočne Srbije 1.841, a najviše u Vojvodini 3.447. Na području Beograda razvedeno je 2.490 brakova, a na području Šumadije 2.371.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna starost muškrca prilikom zaključenja prvog braka je 31,8 godina, a prosečna starost žene je 29 godina.
Razvodi u Srbiji u porastu
Prosečna starost muškarca pri razvodu braka je 45,2 godine, a prosečna starost žene je 41,7 godina.
Profesorka sa Filozofskog fakulteta Mirjana Bobić rekla je da su razvodi u Srbiji u porastu, ali je u nekim evropskim razmerama na relativno niskom nivou.
„Generalno u svetu, u zapadnim razvijenim zemljama, došlo je do opadanja popularnosti braka, ali ne i života udvoje“, ocenila je za N1.
Kako je navela, brak kao institucija nije popularan, dok raste popularnost nekih alternativnih unija, pre svega takozvanih „kohabitacija“.
„Sociološko istraživanje kod nas je pokazalo da su to, uglavnom, probne zajednice, pre rađanja dece ili, eventualno, zajednice koje se u toku svog trajanja transformišu u brak. Znači, možemo reći da je generalno u svetu, u zapadnim razvijenim zemljama, došlo do opadanja popularnosti braka, ali ne i života u dvoje“, rekla je Bobić za N1.
Prema njenim rečima, život u kohabitaciji generalno nije u Srbiji opšte prihvaćen model, uglavnom je to tranziciona faza ka sklapanju braka.
„Prosto mislim da smo mi sredina gde je brak kao neka vrsta sigurnosti, neka vrsta prihvatljivog socijalno-zaštitnog mehanizma“, ocenila je profesorka.
Brak ima funkciju stabilnosti
Kako je navela, u kohabitacijama se relativno očekuje da svi budu ravnopravni i često se onda događa kada se kohabitacija pretvori u brak, da dolazi do asimetrije, pogotovo u našoj sredini.
„Sigurnije se ljudi osećaju u braku, prosto brak ima neku funkciju stabilnosti, što ne mora da znači, to je samo subjektivni osećaj. E sad, istraživanje pokazuje da je ženama jako važna komunikacija, kvalitet odnosa i to emocionalno zadovoljstvo. Kod muškaraca je više izražen taj društveni status biti u braku. To se naročito vidi kod istraživanja udovaca ili razvedenih muškaraca koji teže ponovo sklope brak, zato što je za njih to, kažem, jedan status koji njime obezbeđuje i zaštitu i, ako hoćemo, podršku u slučaju zdravstvenih problema, naročito u starosti“, objasnila je Bobić.
Dodaje da u Srbiji posao, zarada, stambeno pitanje dovode do odlaganja i pomeranja rađanja, kao i uopšte razmišljanja o nekoj uniji.
„Nesiguran je posao, nestabilno je i naravno to kod mladih ljudi izaziva osećaj da žive u rizičnom društvu. I to pomeranje u kasnije godine onda ima dve moguće posledice – može doći do sekundarnog steriliteta, a može doći do toga da jednostavno nisi našao partnera, da nisi našao odgovarajuću osobu i prosto si ostao sam bez dece. Ta takozvana bezdetetnost, to je jedan rogobatan izraz koji se teško prevodi na naš jezik, sve više je u porastu“, zaključila je Bobić.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay