Zemlje u razvoju suočavaju se sa najgorom dužničkom krizom u istoriji sa gotovo polovinom njihovih budžeta koji se troše na vraćanje kredita, pokazalo je istraživanje.
U izveštaju koji je izradila grupa za kampanju Međunarodna pomoć za smanjenje dugova (BIS) za Norvešku crkvenu pomoć, kaže sa da više od 100 zemalja bori da servisira svoje dugove, što rezultira smanjenjem ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu i mere klimatskih promena.
Prema studiji, servisiranje duga apsorbuje 41,5 odsto budžetskih prihoda, 41,6 odsto potrošnje, 8,4 odsto BDP u 144 zemlje u razvoju.
U izveštaju se navodi da će bez hitnog delovanja problemi trajati sve do 2030-ih te da su pritisci bili veći nego tokom dužničke krize u Latniskoj Americi 1982. i dužničke krize 1990-ih. Poslednja je izazvala pomoć u okviru Inicijative za visoko zadužene siromašne zemlje (HIPC).
Godine 2020. grupa G20 vodećih razvijenih zemalja i zemalja u razvoju pokrenula je zajednički okvir, šemu osmišljenu da ubrza i pojednostavi otplatu duga. Međutim, napredak je bio daleko sporiji nego što se očekivalo, što odražava činjenicu da se dug siromašnih zemalja sada duguje Kini i privatnim vlasnicima obveznica, ističe se u studiji.
Navodi se i da zajednički okvir ne ispunjava očekivanja u pogledu pravovremenosti, učešća kreditora i obima pružene pomoći.
Zemlje bi i dalje plaćale u proseku 48 odsto svojih budžetskih prihoda na usluge nakon olakšice.
Rastući državni dug mogao bi uzdrmati globalna finansijska tržišta, upozorava šef BIS-a.
Fondovi koji jeftino otkupljuju dugove
Metju Martin, jedan od autora izveštaja, pozvao je novu vladu da donese zakon kako bi sprečio takozvane lešinarske fondove – fondove koji jeftino otkupljuju dugove, a zatim na njemu pokušavaju da ostvare profit – da koriste sudove u Ujedinjenom Kraljevstvu da tuže siromašne zemlje.
– Sada imamo najgoru dužničku krizu u istoriji, uglavnom zato što je sve više zemalja otišlo na međunarodna tržišta obveznica i razvilo domaća tržišta obveznica da finansiraju svoj razvoj, rekao je Martin.
– Postoje tri stvari koje nova britanska vlada može učiniti kao prioritet – usvojiti zakon o lešinarskom fondu kako bi podstakao komercijalne kreditore da obezbede otplatu duga; insistiraju s G20 da se uspostavi temeljna nezavisna revizija Zajedničkog okvira kako bi se ukinuo servis duga, kako bi vlade mogle trošiti više na borbu protiv klimatskih promena i nejednakosti; i sada otkazati otplatu duga za karipska ostrva pogođena uraganom Beril.
Dagfin Hoybraten, generalni sekretar Norveške crkvene pomoći, rekao je: „Veliko opterećenje duga predstavlja ogroman odliv ekonomije jedne zemlje i prvo pogađa siromašnije delove stanovništva smanjenjem socijalnih, obrazovnih ili zdravstvenih izdataka za plaćanje dugove.
– Dužnička kriza parališe i podriva sve druge razvojne napore. Kriza iz 1982. godine trajala je više od 20 godina sa mnogo patnje pre nego što je konačno rešena 2005. godine. Nemamo generaciju koja bi se uhvatila ukoštac sa ovom novom dužničkom krizom, istakao je.
Izvor: Investitor/Blic
Foto: Pixabay