Za razliku od nekih sumanutih bogataša koji „pozajmljuju“ krv svoje dece kako bi se podmladili i prevaranata koji tvrde da na ovaj način mogu da spreče čak i pojavu Alchajmerove bolesti, naučnici poručuju da se mogućnosti „vampirskog“ podmlađivanja, uprkos pojedinim ohrabrujućim rezultatima, i dalje svode na pustu nadu.
Mit o Drakuli ima svoje tehnološke sledbenike. Jedan od najpoznatijih je Brajan Džonson, američki preduzetnik i ulagač na tržištu rizičnog kapitala. Džonson je osnivač i direktor tehnološke kompanije Kernel, koja se bavi istraživanjima u oblasti neuroprostetike. Naizgled ništa čudno u današnje vreme, izuzev vlasnika firme. Slogan na zvaničnom sajtu kompanije „Nemoj da umreš!“ je i lična opsesija njenog osnivača.
Rešen da doživi najmanje 200 godina, Džonson troši oko dva miliona dolara godišnje kako bi se podmladio. Plaća tim od preko 30 medicinskih stručnjaka za brigu o njegovom organizmu, pije sto tableta dnevno i eksperimentiše sa „najhranljivijim programom u istoriji“, ali i uređajima koje kači na svoj mozak.
Kakvo je njihovo dejstvo možda govori i činjenica da je i pored svega što radi, kontraverzni američki bogataš uspeo da šokira javnost kada je objavio da je od svog sedamnaestogodišnjeg sina „pozajmio“ litar krvne plazme i ubrizgao sebi u telo, kako bi podmladio sopstveni organizam. Opsednuti preduzetnik priznaje da nije naročito zadovoljan rezultatima i da je potrebno još mnogo istraživanja u ovoj oblasti, ali ne otkriva detalje kako to misli da uradi.
Hematolog koga je usmrtila potraga za besmrtnošću
Uverenje da krv mladih može podmladiti stare i produžiti im život preživljava još od antičkog doba i omiljena je tema brojnih istorijskih tračeva. Kružile su priče da je Papa Inoćentije VIII, koji je živeo u 15. stoleću, pio krv trojice desetogodišnjih dečaka u pokušaju da prevari sopstvenu smrt.
Vek kasnije, mađarska grofica Elizabet Batori stekla je i titulu jednog od najpoznatijih serijskih ubica i vampirista u istoriji. Optužili su je za užasna mučenja i ubistva najmanje 600 devojaka, kojima je prema tvrdnjama svedoka pila krv i kupala se u njoj, jer je verovala da će tako održati mladost i lepotu. „Krvava grofica“ je navodno bila i jedno od nadahnuća za irskog književnika Brema Stokera da napiše svoj najpoznatiji roman „Drakula“.
Svetu naučne fantastike bio je privržen i Aleksandar Bogdanov, no pored pisanja romana, ovaj ruski lekar s početka prošlog veka je pre svega ostao zapamćen kao pionir kibernetike i hematologije. Bogdanov je 1925. osnovao Institut za hematologiju i transfuziju krvi, koji je kasnije nazvan po njemu. Pre toga je počeo da eksperimentiše da li se transfuzijom mlade krvi može produžiti život, i to najviše na samom sebi.
Nakon što je primio 11 transfuzija, tvrdio je da mu se vidno poboljšalo zdravlje, da je popravio vid, zaustavio ćelavljenje i osetio druge pozitivne simptome. Međutim, kada je primio krv jednog mladog volontera koji je bio zaražen malarijom i tuberkulozom, umesto dostizanja besmrtnosti, preminuo je u 54. godini.
Krvava podvala
Njegov slučaj očigledno ne obeshrabruje bogate investitore koji nisu „sami u glavi“, ali ni ostale koji imaju dovoljno novca da ga rasipaju na prevarante. Tako je još jedan američki preduzetnik Džes Karmazin samog sebe proglasio revolucionarom u ovoj oblasti, tvrdeći da njegove metode daju vrlo opipljive rezultate. Ovaj diplomirani student medicine bez dozvole za obavljanje lekarske prakse, osnovao je 2016. startap Ambrozija, navodno za klinička ispitivanja.
Istraživanje se svodilo na to da je osnivač firme kupovao krvnu plazmu ljudi starih od 16 do 25 godina za svoje vremešnije a bogate klijente, kojima je naplaćivao 8.000 dolara za jednu infuziju. Tvrdio je da su učesnici njegovih ispitivanja uveliko poboljšali svoje zdravlje i izgled i reklamirao svoju metodu kao „plastičnu hirurgiju iznutra prema spolja“. Izjavljivao je novinarima da je njegova terapija izuzetno delotvorna u zaustavljanju starenja, te da je na najboljem putu da spreči pojavu demencije i Alchajmerove bolesti.
Dalje planove mu je pokvarila američka Uprava za hranu i lekove (FDA), koja je najzad reagovala nakon što su banke krvi porekle Karmazinove tvrdnje da od njih kupuje krvnu plazmu, pa se posumnjalo da to radi ilegalno. Vlasnik Ambrozije je odbio da otkrije svoje „izvore“, kao i da javno objavi podatke do kojih je došao u istraživanjima. Put do besmrtnosti je završio 2019. godine, kada je FDA zvanično upozorila da nema nikakvih kliničkih dokaza o efikasnosti njegove terapije, te da se korisnici izlažu ogromnom riziku.
Pošto mu je propala „krvava“ podvala sa prvom firmom, Karmazin je otvorio drugu. Novi startap Ivy Plasma, takođe je nudio transfuziju, ali ne i plazmu dobijenu isključivo od mladih ljudi. Danas nema javnih podataka ni o jednom od ova dva preduzeća.
„Vampirska tehnologija“ u nauci
A šta se dešava u nauci po pitanju „vampirske tehnologije“ za produžavanje života? Tragičan primer ruskog lekara Aleksandra Bogdanova pokazuje da ni pojedini naučnici nisu imuni na razmišljanja o takvoj mogućnosti, no intenzivniji eksperimenti u ovoj oblasti započeli su tek pedesetih godina prošlog veka. Tada je američki biohemičar, nutricionista i gerontolog Klajv Mek Kej sa Univerziteta Kornel, prvi hirurški povezao krvotok starog i mladog miša, tehnikom koja je dobila naziv heterohronična parabioza. Otkrio je da se hrskavica stare životinje značajno „pomladila“ nakon ovog zahvata.
Međutim, moralo je da prođe više od pola veka da bi naučnici počeli bolje da razumeju ovaj proces. Značajniji pomak je napravio neurolog Tomas Rando sa Univerziteta Stanford, kada je 2005. otkrio da krv mladih miševa podmlađuje matične ćelije u jetri i kostima starih miševa. Pored toga, nakon njegove intervencije se pokazalo da su starim miševima počele da zaceljuju ozlede na mišićima podjednako brzo kao i kod mladih.
Da cela stvar bude još zanimljivija, pa i jezivija, mehanizam je delovao i u suprotnom smeru – mladi miševi koji su dobili krv onih starijih, posle toga su počeli prerano da stare. U nekim slučajevima, njihovi oštećeni mišići nisu zacelili onoliko brzo koliko su trebali.
Naučnici na Stanfordu su nastavili sa ovakvim istraživanjima, a na osnovu njihovih rezultata, klinička biofarmaceutska kompanija Alkahest, osnovana 2017. godine, u saradnji sa španskim proizvođačem lekova Grifolsom započela je razvoj biološkog leka zasnovanog na krvnoj plazmi.
Ne čekajte na poklonjenu mladost
Rezultati najnovijeg istraživanja u ovoj oblasti, koje su proletos objavili istraživači sa američkog Univerziteta Djuk, takođe su pozitivni. Naučnici su tokom tri meseca neprekidno sprovodili transfuziju krvi sa mladih na stare miševe. Nakon toga, stari miševi su živeli u proseku 6 do 9 odsto duže vremena od svojih vršnjaka koji nisu dobijali transfuziju. Istraživači su primetili i da je kod eksperimentalnih miševa starenje značajno usporilo.
Vođa istraživačkog tima Džejms Vajt kaže da se ovo istraživanje s parabiozom razlikuje od ranijih po tome što su miševi bili spojeni mnogo duže. U prethodnim studijama taj period je iznosio pet sedmica, dok je sada produžen na 12 nedelja, što kad bi se primenilo na ljude znači da bi taj proces trajao čak osam godina. Drugim rečima, to je sa današnjom tehnologijom neizvodljivo.
Pored toga, naučnici još ne znaju šta tačno u mladoj krvi utiče na usporavanje starenja, a nije isključena ni mogućnost da ona samo razređuje staru krv, ili da mladi miš iz nje upija otrove. „Nada postoji, ali smo još jako daleko od uverljivih dokaza da se na ovaj način može značajno usporiti starenje. Zato onima koji žele da ostanu vitalni i u poznijim godinama, savetujem da se drže manje uzbudljivih, ali proverenih recepata – da svakodnevno vežbaju, vode računa o ishrani i da se ne nerviraju za svaku glupost“, preporučuje američki naučnik.
Bojana Maričić
Biznis & finansije 223/224. jul/avgust 2024.
Foto: Vika_Glitter, Pixabay