U periodu od 2000. do 2023. godine nestalo je 74.200 hektara površine šume u Srbiji, pokazuju podaci međunarodne platforme Global forest voč, dok je prošle godine posečeno oko 7.900 hektara – gotovo dvostruko u odnosu na 2022. kada je izgubljeno približno 4.500 hekatara šume.
Podaci ukazuju na to da je izgubljena površina pod šumama u 2023. najveća u poslednjih 20 godina.
Taj gubitak ponovo u fokus vraća nešto što je odavno poznato, razrađeno i nedovoljno kažnjavano (ako uopšte), a ostavlja dugoročne posledice. Radi se o sve češćoj krađi i bespravnoj seči šuma. Međutim, koliku god štetu nanosio, ovo nije jedini problem koji uništava srpske šume, ukazuju stručnjaci.
Pre tri godine je, inače, na predstavljanju Istraživanja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Pošumljavanje u Republici Srbiji“, koje je sprovela Državna revizorska institucija (DRI), predočeno da Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama iz okruženja. Navedeno je bilo i da se, prema podacima RZS-a, trend opadanja godišnjeg pošumljavanja uočava od 1995. godine, da je 2021. godine bio ispod 2.000 hektara, dok je 80-ih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje.
Prema poslednjoj Nacionalnoj inventuri šuma RS, nalazimo se na oko 39 odsto pošumljenosti. Ali, kako se navodi na sajtu Eko straže, u ovaj procenat ušle su i živice i voćnjaci, tako da je 34-35 odsto realna cifra. Cifra pošumljenosti varira od svega šest do sedam odsto u Vojvodini, koja spada u najmanje pošumljene regije Evrope, do Istočne Srbije koja se smatra natprosečno pošumljenim delom Srbije. Podaci Nacionalne inventure, navode da je 53 odsto šuma Srbije u vlasništvu države, dok su ostale u privatnom.
– Površina šuma se povećava bez obzira na to što se ona seče, što se grade putevi, objekti… Međutim, to se dešava zato što su sela opustela i pojedine prostore preuzima šuma koja je loša. Sada se i šikara vodi kao šuma, kao i ona koja je opustošena. Da, površine se u odnosu na prethodni period povećavaju, ali kvalitet tih šuma je loš – kaže u razgovoru za NIN inženjer šumarstva i predsednik ekološko-šumarske asocijacije Eko Šum Dragić Tomić.
Tomić smatra da su problemi srpskih šuma proizašli iz niza faktora i grešaka koje se nižu godinama unazad. Zato što donosioci odluka, dodaje on, ne razmišljaju unapred.
– Ili razmišljaju unapred, ali do sledećeg mandata. Njima to nije u interesu, niti ih zanima šta će biti za 50 ili 100 godina. Trenutno plaćamo danak svega onoga što se dešavalo prethodnih godina, kao što će naredna generacija trpeti posledice svega što se dešava danas. Najbitnije je da spasimo ono što se spasiti može. Ima rešenja, problemi su rešivi. Ali, za to nam je potrebna struka, da pravi ljudi dođu na prava mesta. I volja – istakao je sagovornik NIN-a.
Po glavi i džepu
Tomić kaže da je vraćanje oduzetih šuma po raznim osnovama bila greška, jer je najveći deo, odmah po vraćanju, posečen i opustošen. Vraćanje crkvenih i manastirskih šuma se, dodaje, jako loše odrazilo na šumu. A trenutno, jedan od najvećih problema, ocenjuje Tomić, predstavlja pustošenje privatnih šuma koje su, inače, dužni da čuvaju sami vlasnici. Srbijašume, naime, čuvaju šume koje su u državnom vlasništvu, dok za privatne imaju samo savetodavnu funkciju. A kazne za bespravnu seču, prema Zakonu o šumama, variraju u zavisnosti od težine prekršaja i vrednosti oštećene šume. Primera radi, novčane kazne za fizička lica kreću se u rasponu od 10.000 do 100.000 dinara.
– Kaznena politika mora što pre da se pooštri, i to radikalno. Jer, platiće se šteta za jedan posečen kubik, ali ukupna šteta je daleko veća, posmatrana u kontekstu opštekorisnih funkcija šuma, poput na primer proizvodnja kiseonika. Pritom, šumska krađa je teško dokaziva, a mnogi ljudi ne smeju ni da svedoče na sudu, niti da kažu bilo šta, jer se bespravnom sečom bave organizovane grupe, koje su u stanju da za dan zbrišu čitavu jednu šumu – podvlači Tomić.
Ovo je posledica toga što je 2010. godine, kako podseća, seča bez doznake bila zabranjena, ali ne i kažnjiva. Ovo je trajalo do 2015. godine, odnosno do izmena Zakona o šumama. U međuvremenu, organizovane grupe su se tehnički osposobile, pojedinci su osnovali biznise, a posao nastavljaju i danas.
– I tako su privatne šume u Srbiji, blago rečeno – raubovane. Kaznene odredbe su smešne. Neophodno je da se napravi odštetni cenovnik po kome će se izricati kazne u srazmeri sa štetom koja je počinjena. Ne moramo čak ni da izmišljamo toplu vodu, u Hrvatskoj već postoji taj model – ističe on i podvlači da je takođe važno povećati broj inspektora, odnosno, bar popuniti planiran broj.
Odnosno, mora da se nađe rešenje za zaštitu privatnih šuma, koje vlasnici ne mogu sami da sačuvaju. Privatne vlasnike je takođe, smatra Tomić, neophodno stimulisati za pošumljavanje erozivnih površina, budući da je to, kako kaže, izuzetno važno i kao preventiva za poplave.
– Pitamo se zašto imamo poplave… A problem nećemo rešiti betoniranjem reka od izvora do ušća, što je suludo. Trebalo bi da pošumimo sva erozivna područja, da se ljudima daju stimulacije, ako su u pitanju privatne šume, neka dobiju besplatno sadnice i sve što je neophodno, pa 20 godina ne moraju da plaćaju porez na tu parcelu. Bujične pregrade treba da se grade takođe. Ono što je urađeno 80-ih godina nije ni očišćeno, ni popravljeno, nego samo tako ostavljeno. Ne možemo da shvatimo da su posledice koje lečimo, daleko veće, nego da smo na vreme preduzimali preventivne mere – istakao je sagovornik NIN-a.
U slučaju ovih problema, kako kaže, „neophodno je delovati na glavu, i na džep“. Na glavu edukacijom o tome koliko su nam šume važne, a na džep oštrijim kaznama.
Nefunkcionalna organizacija
Tomić, između ostalog, ukazuje i na još jedan problem u šumarstvu Srbije, koji se odnosi na neracionalnu i nefunkcionalnu organizaciju gazdovanja državnim šumama, kojima gazduje šest i više preduzeća, a jedan vlasnik, jedna delatnost.
– Državnim šumama u Srbiji gazduju JP Srbijašume, Vojvodinašume i četiri nacionalna parka – Fruška Gora, Đerdap, Tara, Kopaonik. Dakle, šest preuzeća, šest generalnih direktora, šest politika…. Dok austrijske savezne šume, Obf A.G., jedno preduzeće, gazduje svim državnim šumama, nacionalnim parkovima i jezerima na području čitave Austrije. Ili, na primer, Poljske gde jedno preduzeće gazduje sa skoro osam miliona hektara državnih šuma – navodi on.
Ako bi sve državne šume i nacionalni parkovi, kako dodaje, bili objedinjeni u jedno decentralizovano preduzeće sa jasno definisanim nadležnostim i odgovornostima, to bi bilo od koristi i „za šume, i za državu, ali i buduće generacije“.
– Ili smo mi možda bogatiji od Austrije, pa možemo ovako da se rasipamo – kaže Tomić.
Uz to, dodaje da postoji i problem društvenih šuma, odnosno državnih, kojima niko ne gazduje. Primera radi, ukazuje Tomić, ukoliko neko poseče društvenu šumu, ne postoji oštećena strana, što Vlada i resorno ministarstvo, između ostalog, moraju što pre da reše.
– Moramo da pogledamo kako je šumarstvo organizovano u evropskim zemljama i da njihovu praksu uskladimo sa našim specifičnostima. Problem tako može da bude rešen, ali je neophodna volja – zaključuje Tomić za NIN.
Slučaj NP Fruška gora
Eko straža, inače, pored problema bespravne seče, navodi i da se upravljači zaštićenih područja uključujući i nacionalne parkove, u velikoj meri finansiraju sečom šuma, što dovodi do toga da nacionalni parkovi funkcionišu kao šumarska preduzeća.
– NP Fruška gora je u 2022. čak 57,5 odsto svojih prihoda ostvario od seče šuma. Ovo je nažalost logičan sled toga da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode 2018. godine dao saglasnost na desetogodišnji planski dokument Osnove gazdovanja šumama kojim se dozvoljava seča na čak 97 odsto površine NP Fruška gora. I kako to biva, naravno nije NP Fruška gora jedino zaštićeno područje koji se pretežno ili u velikoj meri finansira od seče. U istoj 2022. čak 42,4 odsto svih prihoda upravljača zaštićenih područja došlo je upravo od seče šume. Ovo su zvanični državni podaci koje je Ekološki centar Stanište sakupio u svojoj analizi o zaštiti prirode u Srbiji – piše Eko straža.
S tim u vezi, u februaru ove godine, pokret Odbranimo šume Fruške gore podneo je dve prijave šumarsko-lovnoj inspekciji zbog bespravne seče koja je utvrdila nezakonite aktivnosti. Inspekcija je utvrdila nezakonitu seču šuma na dva mesta na Fruškoj gori – crkvena šuma Eparhije sremske i državne šume u odeljenju GJ Andrevlje, preneo je novosadski portal 021.rs.
Seča šuma na lokalitetima – crkvene šume u blizini lokaliteta Srneći potok, GJ Manastir Jazak, Eparhija sremska i za državne šume u odeljenju GJ Andrevlje, Testera, Hajdučki breg – nisu bila planirana u Osnovama gazdovanja šumama.
Prijave se tiču preduzeća Nacionalni park Fruška gora“ i firme Šume Fruške gore Radivoja Kaurina koji je bio kažnjen za povredu radne discipline 2021. godine. Eparhija sremska ima ugovor o gazdovanju šumama sa tom firmom, a kako kažu iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore vraćanje šuma Eparhiji je veliki zločin prema Fruškoj gori.
Izvor: NIN
Foto: Pixabay