Svaki drugi građanin Srbije ili predgojazan ili gojazan, dok teži oblik gojaznosti ima preko 21 odsto, odnosno svaki peti građanin, upozorila je dr Snežana Polovina, endokrinolog.
Ona je navela da gojaznost danas poprima oblik pandemije, imajući u vidu da je zahvatila više kontinenata, te da, nažalost, ni Srbija ne zaostaje za tim podacima.
Deca sve gojaznija
– Gojaznost je ozbiljna bolest koja je uzročnik mnogih drugih bolesti koje skraćuju životni vek, smanjuju kvalitet života i dovode do visokog stepena invalidnosti. Svaki peti građanin je u tom smislu ugrožen, jer je gojazan, upozorila je ona.
Dr Polovina ističe da ih posebno zabrinjava značajan porast broja dece koja imaju problem sa gojaznošću.
– Više je taj problem zastupljen kod dečaka, nego kod devojčica. Poznato je da je gojaznost u drugoj godini života predznak da će ta osoba biti gojazna i posle 35. godine života. To su sve osobe koje su u riziku od svih drugih bolesti do kojih gojaznost dovodi, navela je ona.
Uzroci
Uzrok za porast gojaznosti, dr Polovina vidi u raznim faktorima, između ostalog savremenog načina života, manjka fizičke aktivnosti i nezdrave ishrane.
– Najmanje je zastupljena genetika kao razlog gojaznosti. Ima tu mnogo materija koje mi unosimo u organizam, svesno ili nesvesno, a koje utiču na naš endokrini sistem, a unosimo ih kroz hranu, vodu i različite kozmetičke preparate. Ali, prevashodno, unos kalorične hrane i nedovoljno kretanja, rekla je ona.
Kaže da je problem sa gojaznošću najzastupljeniji od perioda adolescencije pa do rane starosti.
– To je radno sposobno stanovništvo koje zbog predgojaznosti izostaje sa posla i produktivnost je manja. Često se javlja depresija, jer ako su skinuli težinu, pa vratili misle da su neuspešni i onda ta depresija vodi ka gubitku volje za kretanje, za zdravim načinom ishrane, rekla je ona.
Gojaznost put ka dijabetesu
Endokrinolog dr Mirjana Šumarac Dumanović rekla je da će na simpozijumu „Gojaznost, metabolički sindrom i predijabetes“, koji se održava u petak u Beogradu, učestvovati predavači različitih specijalnosti.
– Gojaznost je kapija za brojne druge komorbiditete kao što su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, šlog, sterilitet, masna jetra… tako da biće govora o svim tim temama. Strani gost koji nam dolazi iz Brazila će biti prisutan sa jednom modernom temom, primeni veštačke inteligencije u borbi sa gojaznošću, istakla je ona.
Dodaje da simpozijum organizuje Udruženje za prevenciju i lečenje gojaznosti i metaboličkih poremećaja i Srpska akademija nauka.
– Mi se ovoga puta nećemo baviti prevencijom, mi ćemo više govoriti o tim različitim smernicama koje treba da koristimo u lečenju gojaznosti, da bismo mogli da je tretiramo suštinski kao i druge hronične bolesti“, poručila je ona.
Lečenje
Naglašava da je kod lečenja gojaznosti veliki problem i efikasnost terapije, te da zbog toga terapijske opcije treba da se menjaju, i da se lekar ponaša kao i prilikom lečenja drugih hroničnih bolesti, poput hipertenzije.
– Gojaznost je jako odgovorna za pojavu dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, jer preko dve trećine osoba koje umiru od kardiovaskularnih bolesti su gojazni, a preko 80 odsto onih koji imaju bilo koje kardiovaskularno oboljenje imaju isto problem sa gojaznošću, navela je dr Šumarac Dumanović.
Ona je ukazala na to da je istovremeno potrebna edukacija, kako građana, tako i medicinskih radnika i lekara, jer je, prema njenim rečima, za lečenje gojaznosti potreban multidisciplinarni pristup.
– Naravno da sve kreće od lekara opšte prakse, a za neke teže slučajeve to su pacijenti koje treba poslati u naš multidisciplinarni Centar za lečenje gojaznosti koji je prepoznat i od strane Evropske asocijacije za gojaznost kao centar koji je sposoban da se bavi tom delatnošću, rekla je ona.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay